Posle SAD i Rusija van INF

Petar Popović

Moskva neće inicirati dalje pregovore, ali prihvatiće ih ukoliko ih predloži Vašington. U međuvremenu, Rusija će početi sa usavršavanjem i proizvodnjom raketa srednjeg dometa
(Moscow, 02.02.2019 - sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina, šefa diplomatije Sergeja Lavrova i ministra odbrane Sergeja Šojgua: Vladimir Putin, Sergei Shoigu Sergey Lavrov)

Dan posle SAD, u petak, jednostrano – Rusija je u subotu i sama odgovorila sopstvenim napuštanjem sporazuma dve sile o nuklearnom oružju srednjeg dometa (The Intermediate-Range Nuclear Forces Treaty), potpisanog posle mnogo uloženog političkog truda američke i sovjetske strane 1997.

Svet je još jedanput za korak bliže neželjenom sunovratu. Rusi su, međutim, izjavili da oni neće biti ti koji će prema Americi istupati sa eventualno novim inicijativama za dogovor kojim bi se stvari zadržale takvim kakve jesu, pre otiskivanja pravcem daljeg srozavanja. Međutim, Moskva će se odazvati, i doći će za sto razgovora ako s takvom inicijativom dođe u susret Vašington (“Кремль ответил на слова Трампа про новый ДРСМД”, Rg.ru).

To poslednje, tiče se izjave predsednika Donalda Trampa štampi, da on ostaje zainteresovan za razgovore o nekom novom sporazumu o kontroli oružja – u nekoj “velikoj, lepoj sobi”, u kojoj bi se proizveo “novi sporazum koji bi bio mnogo bolji” (“US announces withdrawal from INF missile treaty”, DW. com).

Tramp, “veličinom sobe” aludira na izvestan broj još drugih sila koje bi trebalo obuhvatiti ugovorom. Na primer na Kinu, jer sada i ona ima oružje koje nije posedovala u vreme potpisivanja dvostranog INF. Ipak, Rusija, u većoj meri u tome zapaža američki izgovor, nego razlog za raskid INF.

“Mi ne predlažemo više nikakve pregovore. Ako on želi, bićemo spremni da odgovorimo na inicijativu, ali da sami nešto predlažemo, nećemo”, izjavio je Putinov govornik Dmitri Peskov.

Politika “kao u ogledalu”

Istupanje Rusije iz INF je izraz Putinove “postminhenske” politike, doslovno istovetnog odgovora na sve što u sferi bezbednosti preduzimaju SAD. “Kao u ogledalu”, navodio je u različitim prilikama Kremlj.

Druga stvar, koja je u ovom trenutku u ruskom odgovoru Americi “kao u ogledalu” – jeste prepuštanje da ruske nuklearne rakete srednjeg  dometa ostanu na onim pozicijama na kojima već jesu. Međutim, samo do daljeg. Dok SAD, eventualno, ne reše da amerčko nuklearno oružje tog profila udarne moći vrate u amfiteatar Evrope.

Za sada, Vašington je objavio da su SAD s 1. februarom 2019. “započele proceduru” povlačenja iz obaveza sporazuma o oružju.

Treće što je “kao u ogledalu”, tiče se povratka Moskve razradi, usavršavanju i proizvodnji ruskog balističkog nuklearnog oružja srednjeg dosega, od 500 do 5.500 kilometara.

Prva praktična stvar u tom smeru je početak rada na “prizemljivanju” krstarećih raketa “kalibar”.

Dorada i razvoj “kalibra”

Putin je izjavio da je saglasan “s predlogom vojnika” da počne rad na “prizemljivanju” krstarećih raketa “kalibr” i na izradi “hiper-nadzvučne rakete nadzemnog baziranja srednjeg dometa”.

Ta raketa biće proizvedena na osnovu projektila 3M22 “cirkon”.

“Kalibar” je projektil višestruko brz u odnosu na brzinu zvuka, doseže oko dve i po hiljade kilometara, i Rusi su ga koristili dejstvujući po položajima u Siriji, sa platformi na lađama u Kaspijskom moru.

Lansiranje raketa srednjeg dometa sa lansirnih uređaja na brodovima i avionima nije bilo zabranjeno dokumentom INF. Zabrana se ticala izbacivanja tih krstarećih raketa sa lansirnih rampi na zemlji.

Izraz u ruskim glasilima u subotu, “prizemljivanje”, upućuje na osposobljavanje već proverenog oružja i za jednu takvu mogućnost.

Afera, propagandno konstruisana oko ruske 9M729, krstareće rakete lansirane sa zemlje, u nameri da se pronađe formalni izgovor za istupanje SAD iz INF - upredena je upravo oko toga. Vašington zastupa da Rusija već ima takvu modificiranu krstareću raketu. Dok, pak, Moskva, navodi da je doseg 9M729 svega 480 kilometara – međutim, pošto su se stvari okrenule kako jesu, model koji je baza za 9M729 tek sada će izgleda “u radionicu”.

Predsednik Vladimir Putin, koji se u subotu pojavio za jednim stolom sa Sergejem Šojguom i Sergejem Lavrovom, ministrima odbrane i inostranih dela, razmatrajući novostvoreno bezbednosno stanje, izjavio je da se Rusija neće upuštati u trku u naoružavanju, međutim pristupiće usavršavanju već postojećeg oružja (“Россия ответит на выход США из ДРСМД разработкой новых ракет”, Коммерсантъ, ru). Proizvešće se “nadzemne verzije ‘kalibra’ i ‘cirkona”, objavio je ruski Komersant.

putin lavrov sojgu

Moscow, 02.02.2019 - sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina, šefa diplomatije Sergeja Lavrova i ministra odbrane Sergeja Šojgua: Sergey Lavrov (levo), Vladimir Putin, Sergei Shoigu 

Mimo trke u naoružavanju

Stav da Rusija neće dopustiti da bude uvučena u ludilo trke za sve novijim i novim čudima u industriji uništenja ljudskog roda, nije nov. Vladimir Putin je to već isticao u trenucima kada je bivalo aktuelno.

Stanovište Kremlja počiva na proceni da je ruski “haj-tek” arsenal već sada zavidno veliki. “Avangard”, “kinžal”.., i nekoliko drugih prikazanih “super-sredstava”, već danas omogućuju da se Rusija “oseća bezbednom i na nekoliko decenija unapred”, rekla je Moskva, povodom upečatljivog isprobavanja takvog oružja.

Mimo toga, postoji sovjetsko iskustvo iz vremena Ronalda Regana u Americi, kada je šef SAD, shvativši ekonomske slabosti Sovjetskog Saveza, preduzeo politiku diktiranja rivalu troškova za rat imaginarnim “ratom zvezda”.

Suočavanje s neplativo visokim troškovima razvoja, čak i sredstava kosmičkog ratovanja, jedan je od razloga što je Moskva tog doba (Mihajila Gorbačova) pristupila pregovorima o sporazumnim ograničenjima strateškog (međukontinentalnog) i oružja srednjeg dometa.

Takođe i o sporazumu o zabrani razvoja protiv-raketnog oružja. Sporazum o zabrani razvoja sredstava PRO, kao treći ključni, sastavni je deo logičkog tkiva iza prva dva, jer PRO je štit u odnosu na mač, i samo prvo, drugo i treće ukupno, ostvaruju celinu iz zamisli o kojoj se razgovaralo.

Buš počeo Tramp produžio

Istupanje SAD iz obaveza ugovora PRO izjavio je predsednik Džordž Buš 2001, bez pokušaja da objasni razloge, a još manje da uveri u oportunost odluke Vašingtona. Štaviše i cinično – tek pošto je Putin, posle napada na “kule” u Njujorku, pružio ruku saradnje, uz spremnost Rusije da pomogne u ratu protiv Al kaide u Avganistanu.

Vašingtonu je bilo dovoljno što se Buš pred svetom pozvao na “američke interese”.

U čemu su interesi SAD da, naspram utvrđenog i popisanog arsenala ruskog ofanzivnog oružja, razvijaju “štit” videlo se malo kasnije, kada su u vreme Baraka Obame na tlu Bugarske, Rumunije i Poljske instalirane rampe američke PRO – tobože zbog Irana i Severne Koreje.

Ne radi se o Severnoj Koreji, radi se o Rusiji. Univerzalne lansirne rampe MK41, razmeštene u Rumuniji i Poljskoj, “sposobne su za lansiranje krstarećih raketa srednjeg dometa”, potvrdio je šef Generalštaba Rusije general Valerij Gerasimov, prenela je u vreme razbuktavanja polemike Vašington-Moskva Rasijskaja gazeta.

SAD sve vreme pokušavaju da odgovornost za narušavanje INF prevale na Rusiju – ali stvarna slika je obratna, rekao je Gerasimov.

“Realna slika je takva – mi od 2000. godine pozivamo SAD da obustave praksu korišćenja raketa-ciljeva koje imitiraju balističke rakete srednjeg i kraćeg dometa pri testiranju sistema PRO, jer je to direktno zabranjeno sporazumom”, prenela je RG. 

Rampe u istočnoj Evropi

SAD “su počele da krše DRSMD ( INF ) od 1999, kada su počele sa ispitivanjem bespilotnih borbenih letećih aparata, koji su po odlikama podudarni ugovorom zabranjenim krstarećim raketama nadzemnog stacioniranja”, izjavio je ministar Rusije Lavrov. “Kao produžetak, počele su da koriste balističke rakete-ciljeve za ispitivanje svojih sistema PRO, a od 2014. počele su da u Evropi razmeštaju lansirne uređaje Mk41, koji su bez ikakvog prilagođavanja apsolutno podobni za puštanje udarnih raketa srednjeg dometa ‘tomahavk”, rekao je Lavrov.

Ministar vojske Šojgu izneo je istovetno zapažanje.

Buš, Obama, Tramp, politički su međusobno različiti profili. Međutim, američki postupci, kada je reč o Rusiji, diktirani su iz centra iza front-političke linije i izražavaju kontinuitet ofanzivnosti u vojnim priprema prema Moskvi.            

Evropa, saveznici SAD u NATO, već od prvog časa INF krize su u neprilici. Njihova lojalnost Vašingtonu učinila je da stidljivo izražene bojazni saveznika u NATO od posledica američke odluke, učinila je da je otpor Evrope, ako ga je uopšte bilo, ostao zanemaren ili i neprimećen. A sada, eksplodira strah od posledica. Jer rakete od kojih se strahuje, u slučaju da budu ispaljene, padaće po evropskom kontinentu.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...