Krizu u Karakasu pustio u pokret Pens

Paklena mašina, skrojena da se u Venecueli ukloni Nikolas Maduro, američke je konstrukcije, proizilazi iz otkrića koje je u petak obznanio javnosti nacionalni Volstrit džornal (Pence Pledged U.S. Backing Before Venezuela Opposition Leader’s Move ).

Nije, dakle, junak intrige na sceni u Karakasu, Huan Guaido, proglasio sebe privremenim predsednikom i Donaldu Trampu time pružio priliku da mu kao Madurovom izazivaču odmah iskaže američku podršku – već obratno, Guaida je pozvao američki broj 2, Majk Pens, potpredsednik SAD, i sugerisao da isturi izazov predsedniku, obećavši mu američku podršku.

Državni udar u Venecueli iniciraju SAD. Puč protiv legitimnog šefa latino-američke države planiran je u Vašingtonu.

Majk Pens potpredsednik SAD

Guaido, ovde Vašington

“Tajni plan Trampove administracije s podrškom opozicionom lideru Huanu Guaidu bio je prethodno zamišljen i tesno koordinisan”, potvrđuje sada i Volstrit džornal (WSJ).

“U noći pre nego što je Huan Guaido proglasio sebe privremenim predsednikom Venecuele, opozicioni lider je primio telefonski poziv potpredsednika Majka Pensa. Gospodin Pens je obećao da će SAD poduprti Guaida ako on uzme konce vlasti od Nikolasa Madura, pozivajući se na klauzulu ustava južnoameričke države”, preneo je američkom listu neimenovani “viši funkcioner” administracije.

Otkriće WSJ obrelo se u petak na mnogo novinskih naslovnih strana.

Neimenovani izvor pozvao se na prethodne pripremne “razgovore zvaničnika SAD, saveznika, poslanika i ključnih predstavnika venecuelanske opozicije, uključujući i samog Guaida”.

De fakto, američkog inspiratora udara i lokalnih zaverenika.

Majk Pens posmatra predsednika Trampa dok govori na susretu sa premijerom Japana aprila 2018. na Floridi

Venecuela, Iran, Severna Koreja

“Predsednik SAD, Donald Tramp, odavno Venecuelu doživljava kao jedan od tri prioriteta svoje spoljne politike, uključujući Iran i Severnu Koreju, naveo je izvor, dodajući da je plan Bele kuće da svrgne Madura poduprt delimično ključnim članovima u nacionalnom Savetu bezbednosti i anti-Maduro advokatima u Kongresu.”

Kontakti “američke mašine” i venecuelanske opozicije aktivirani su u periodu decembar/januar.

“U toj fazi, opozicija je verovala da joj je potrebna potpora međunarodne zajednice, da bi postigla političku dinamiku unutar Venecuele.”

Angažovao se i savetnik predsednika SAD za bezbednost Majk Pompeo. Pompeo je razgovarao s predsednikom Kolumbije Ivanom Djukom, o tome da je opozicionare, izbegle iz Venecuele potrebno usmeriti nazad, da se vrate i “pomognu zemlji”, preneo je iz WSJ en.farsneuws. com.

Njujork, 26.01.2019 - sednica Saveta bezbednosti UN o Venecueli: Mike Pompeo

Strahote “političke dinamike”

Druga reč za “političku dinamiku” je bunt na ulicama Karaksa.

Saglasno faktu koji se u petak mogao ipak samo naslućivati – da Huan Guaido nije samostalni, već spolja inspirisani junak potencijalno opasne zgode u Karakasu, jer Venecuela se može obresti i u građanskom ratu - dalji događaji su izvesni. Sve je to ono što se već videlo, svuda gde je Vašington do sada, zbog svojih geopolitičkih interesa rušio lokalnu vlast bunama u Srbiji, Gruziji, dva puta u Ukrajini, a sa najkrvavijim posledicama u Libiji ukoliko se ne pomenu Irak, Sirija...

Pošto je lokalni “demokrata” pronađen, angažovanjem američkih diplomata i obaveštajne agenture, pošto je kontaktiran i stimulisan slastima obećane vlasti, što je obelodanjeno tokom nedelje na izmaku – sada sledi ono što Venecuelu može koštati najviše, svet će biti u prilici da u Karakasu prati postizanje “političke dinamike”.

Prve sledeće su znači vesti o buni naroda izvučenog demagogijom na ulice, gladne sirotinje.

Narod i vojska

Mogućnost je dvojaka. Po jednome, opozicija i eventualno masa ako je bude, mogu naići na bedem vojske. Ukoliko ova, kao što je u četvrtak obećavao ministar vojni Vladimir Padrinjo, ostane pri svome, da u zemlji štiti vlast ustoličenu po zakonu.

Ali, po drugom i opasnijem, moglo bi se dogoditi da je napukao i “bedem”, pa da vojska okrene cevi unutar sebe. Jer, ako je već Vašington bio marljiv, i svoju “demokratiju” tkao sa opozicijom, na osnovu čega očekivati da je bio lenj, te se nije potrudio i s vojskom Venecuele?

Biće vremena da se to uoči. Ovog trenutka je dirljivo upečatljivo koliko su požurili i priskočili Trampu, u front pritiska na Madura, Berlin, Pariz i Madrid, lideri “stare Evrope”. Oni, koji već dve godine debatuju zašto ih taj Donald Tramp baš ni malo ne uvažava?

Na njihov stav u ovom slučaju ne vredi “trošiti papir”, njihov stav je stav američki.

Huan Guaido

Huan Guaido (35), nije odomaćeno ime venecuelanske opozicije. Ali jeste prvo i vodeće u pokretu protiv Nikolasa Madura.

Počeo je kao član Voluntad popular, Narodne volje, obrazovane 2009. Narodna volja, smatrana je jednom od najradikalnijih u konglomeratu različitih struja, jedno vreme okupljenih oko Okruglog stola jedinstva Venecuele.

Guaido je školovan i kvalifikvan kao inženjer, ali još iz škole je usmerio sebe prema politici. Decembra 2015, postao je član Nacionalne asambleje, s mandatom na šest godina, do 2021.

Većinu mesta Asambleje na izborima osvojila je bila opozicija – što je predsednika Madura navelo da 2017. liši prava Nacionalnu asambleju. Prebacio je zakonodavnu funkciju novouspostavljenoj Konstitutivnoj asambleji, lojalnoj predsedniku, obrazovanoj da ona bude predstavničko telo Venecuele.

Zamena, inicijativom Madura, jedne politički protivne skupštine jednom lojalnom skupštinom s promenjenim imenom, omogućila je izliv nezadovoljstva u kome je svoju priliku ulučio i do tada relativno nepoznati Huan Guaido. Izvestan broj Madurovih poznatijih oponenata, sklonio se pred njegovom vlašću bekstvom u inostranstvo. To je pomoglo da se bolje čuje i uoči Guaido.

Ovog januara Guaido je izabran za lidera formalno uklonjene Nacionalne asambleje.

S tog stepenika SAD ga katapultiraju u političku orbitu Venecuele, svojom brzom podrškom. 

Predsednik Venecuele protivi se "kolonizatorskom kapitalu" SAD ali se suočava sa materijalnim problemima stanovništva: Nikolas Maduro 

Nikolas Maduro

Politički hor Evrope oko Trampa zahteva da predsednik Maduro odstupi, i da u roku od osam dana sazove nove izbore. To je ono što je već isprobavano u Evropi, sa “aktivistima” koji u kordonima stižu trenirani na Zapadu, dovedenim da kažu da su izbori “pokradeni” od vlasti i da nije pobednik vlast već “demokratski” kandidati.

Nema izgleda da će Maduro kročiti u tu mišolovku.

Autoritarni vladar Venecuele modeliran je po kalupu revolucionarnog slobodarstva, slobodarstva u odnosu na kolonizatorski kapital. Američki, jer SAD gazduju kontinentom.    

Nikolas Maduro Moros (57) je 46 predsednik zemlje, izabran za šefa države 2013. i reizabran maja 2018, međutim uz nizak odziv birača na izborima.

Maduro je bio saradnik venecuelanskog i latino-američkog socijaliste i na kraju predsednika Uga Čavesa, preminulog 2013. Čaves je video sebe kao nastavljača bolivarske oslobodilačke tradicije kojoj se odužio zalaganjem za demokratski socijalizam, latinoameričke integracije i anti-imperijalizam.

Zvuči utopistički, ali to je to, glas masovne sirotinje.

Dijagnozi uzroka nema se šta prigovoriti. Kritikovao je neoliberalnu globalizaciju i spoljnu politiku SAD. Ono što, na kraju krajeva, žulja i sirotinju u Evropi.

Maduro, koji je počeo kao vozač autobusa, dospeo je prešavši u politiku, do ministra spoljnih poslova a na kraju, tokom dve poslednje godine Čavesovog života i predsedništva, bio i potpredsednik Venecuele. Karijera tipična za kadrovsko polje istočne Evrope sredinom dvadesetog veka.

Predsednikova vlast, praćena je materijalnim problemima stanovništva, inače naftom bogate Venecuele.

Klasično za pokušaje sa socijalizmom “po pravilima” teorije. Međutim, Venecuela je i bojkotovana spolja, blokadom fondova države u SAD. Britanija je upravo zarobila milijardu dolara venecuelanskih para... To pak nije zbog ekonomije. Zaplena je zbog neprijateljstva vlasti  u Venecueli vladanju svetskog kapitala.

U svakom slučaju, za SAD, Maduro je diktator. Međutim, neprijatelj SAD, prijatelj je sila nezavisnih od Amerike – Rusije, Kine, Turske, Irana, Kube… raspoloženih da oglase “faul”, pri redarskim intervencijama Vašingtona u prostoru koji SAD smatraju “zadnjim dvorištem” Amerike.

Interesantan će biti dalji rasplet, ili zaplet, u lancu zbivanja pokrenutih iz SAD.