Poljsko-američki udar na Berlin, kroz “Tok”

Graditi ili ne graditi – u stvari, obustaviti radove i ne dovršiti izgradnju gasovoda Severni tok 2, ni u trenutku nije bilo ekonomsko, već još od prve ideje političko pitanje. Još od vremena kancelarstva Nemačkom tadašnjeg lidera Socijal-demokratske partije Gerharda Šredera, zaslužnog za viziju “strateškog partnerstva” Berlina i Moskve. 

“Partnerstvo” bi počelo kao ekonomsko, izraženo obostrano popularnim načelom razmene ruskih sirovina za nemačku tehnologiju. Međutim, već time bi se, afirmacijom saradnje Rusije i Nemačke, otvorio put i produktivnijm vezama EU i Rusije. Evropa bi se kao kontinent uvukla u proces.

Međutim, faktom tešnjih veza istok-zapad počela bi i noćna mora koju Šreder, mogućno je, nije imao u vidu, a zbog koje kao prevencija postoji NATO – obrazovan da “obuzdava Nemačku i drži na distanci Rusiju”.

Saglasno pojedinim američkim geostrateškim misliocima, okupljenim u vreme Džordža Fridmana oko njegovog Stratfora,  okolnost jednog eventualno takvog ujedinjenja kontinenta navela bi SAD da počnu još jedan svetski rat. Evropa s Rusijom imala bi potencijal koji bi nadmašio američki.

Trasa Severnog toka 2

Različito motivisana koalicija

Šrederovo kancelarstvo okončano je 2005, u korist Angele Merkel, čija je Hrišćansko demokratska unija potukla budućeg koalicionog partnera u vladi u Berlinu (SPD) na nacionalnim izborima. Međutim, ostao je jedan materijalni trag Šrederovog ohrabrivanja nemačkih preduzetnika za poslove s Rusima – gasovod Rusija-Nemačka, Severni tok 1.

Ideja o direktnoj isporuci ruskog prirodnog gasa Nemačkoj smesta je bila sablazan smrtne aveti za Poljsku.

Potrebno je zaviriti u istoriju prošlog veka i razumeti zašto je poljski strah opravdan. Varšava se boji da se stvari ne okrenu nekada ponovo tako da Poljska bude u nekakvom rusko-nemačkom “sendviču”.

Međutim, uz strah Poljske postrojile su se i fašistički nacionalno isključive državice pri Baltiku, Letonija, Estonija i Litvanija, koje mrze Ruse kao narod.

Usred “moderne” i “humano” nastrojene EU, Estonci i Letonci nemaju pravo na pasoš zemlje u kojoj su rođeni, ako su im roditelji Rusi nastanjeni u vreme Sovjetskog Saveza. Takve (do daljeg) moraju da trpe, ali nazivaju, a time i obeležavaju, “negrađanima”.   

Blok unutar EU obrazovan oko Poljske dobio je podršku Vašingtona. Bilo je kasno da se osujeti prvi gasovod. Ali, pokušaj protiv Toka 2, preduzet je na vreme, još pri utiranju puta izgradnji paralelnih cevi za transport ruske energije u Nemačku.

Posle američki izvedenog prevrata u Ukrajini, poljsko-baltičkom bloku “protiv”, pridružio se i Kijev, predsednik Pjetro Parošenko i američki odobrena ukrajinska vlada. Parošenkov argument – isporukom ruskog gasa pravo Nemačkoj, nestaće zavisnosti Gasproma od transporta gasa kroz Ukrajinu. A i prihoda, kasi režima neprijateljskog Rusiji, od naplate za tranzit energije iz Rusije u Evropu. Čak i pored Severnog toka 1, dobra polovina ruskog transporta Evropi, ako ne i više, propušta se trasom kroz Ukrajinu i puni kasu Rusiji neprijateljskog režima.

Cevi strateškog značaja

Rivalstvo Varšave i Berlina

Borba protiv gasovoda izrazila je tokom vremena ono što je bliže suštini cele afere – preobrazila se u teren američki ohrabrenog političkog rivalstva Varšave i Berlina.

Nije slučajno Donald Tramp, dolazeći u prvu predsedničku posetu Evropi, sleteo na aerodrom u Varšavi. A potom, pošao i na zapad – da tamo samo podeli politički degradirajuće packe Angeli Merkel i Nemačkoj.

Varšava je imala već spremljen ček na više od deset milijardi dolara, za još američkog oružja koje Poljska gomila zbog Rusa. Varšava je izvukla ček i platila gas iz Amerike, da samo ne bi bio ruski. Varšava je malo kasnije spremila i treći ček, da bi na poljskoj zemlji dobila Fort Tramp, bazu koju je spremna da sama izdržava, ali da u njoj budu Amerikanci.

Poljska i njen “blok” treba, u stvari, da osiguraju da Evropa ne sklizne pravcem koji bi bio “noćna mora” za SAD – da počne saradnju s Rusijom.

U slučaju da se Severni tok 2 osujeti, i prekinu se radovi, to nikako ne bi značilo samo manje gasa Nemačkoj. Niti podrazumevalo spasavanje prihoda Ukrajini. Sa stanovišta rivalstva Poljske i Nemačke, odustajanje od gasovoda izrazilo bi evropski poraz Berlina.

U prošlosti bi ostala vodeća uloga Nemačke. Da ne bi izgubila mnogo više nego samo  gasovod, vlada Angele Merkel morala je minulih dana da reaguje, izjavom ministra ekonomije i energetike Petera Altmajera da se vlada Nemačke neće mešati u izgradnju Severnog toka 2.

Berlin će pustiti da kompanije koje grade - rade svoje. To je kranje suprotno pretnji američkog ambasadora u Nemačkoj – da kompanije angažovane u izgradnji mogu biti podvrgnute američkim sankcijama.

“Nemačka je pravna država, u kojoj se privatne investicije, kao što je slučaj sa Severnim tokom 2, ostvaruju saglasno pravnim kriterijumima. Na primer, za izgradnju gasovoda već ima neophodnih odobrenja od različitih organa iz različitih zemalja, pa u tom smislu i nemačkih. Osim toga izgradnja je odmakla, kilometri cevi su položeni u more. Federalna vlada neće se mešati u takav proces, jer za to nema pravnog osnova”, izjavio je jedan od ključnih ministara Angele Merkel.

Peter Altmajer, u Moskvi, maja 2018.

Američko maslo

Stupanje Berlina u arenu dočekano je sa olakšanjem u Moskvi.

Rasijskaja gazeta zatražila je posredstvom svog Jevgenija Šestakova da nemačko “šta je šta” u aferi raščlani Aleksandar Rar, politolog stručan za Rusiju i odnose Rusije i Nemačke.

“Mislim da će Severni tok 2 biti izgrađen. Evropskoj uniji su u budućnosti potrebne dodatne količine gasa”, izjavio je Rar. “Nemačka i Rusija imaju odlične odnose više od 50 godina. Odnose poverenja. Bez obzira na Hladni rat, sovjetski, a potom ruski gas stizao je u Nemačku, a Nemačka ga je potom preprodavala zemljama Evrope. Nemačke firme odavno su uredile rad s ruskim kompanijama i te istorijske veze vrlo je teško prekinuti”, izjavio je Rar.

Upitan za razlog da se “istorijske veze” prekidaju, Aleksandar Rar je izjavio da to “pre svega žele da postignu Amerikanci”, računajući na prodaju Evropi gasa iz škriljaca.

“Očigeldan geopolitički interes Amerike sadržan je u želji da se oslabi Nemačka, i preobrati u mlađeg partnera. U Vašingtonu streme tome da Rusija nema nikakvu ulogu u Evropi.

U Beloj kući odlično shvataju: uticaj Rusije na Evropu ostvaruje se ‘kroz cevi’, kroz dostavljanje gasa u stari svet, protiv čega su Amerikanci istupali još u vreme Hladnog rata. Ipak, Zapadna Nemačka kupovala je gas od Sovjetskog Saveza”, izjavio je Rar.

Aleksandar Rar

Istiskivanje Rusije iz Evrope

Danas, uz SAD se pojavio celi niz američkih “pouzdanih” saveznika unutar Evropske unije, kojih ranije nije bilo, Poljaci i baltičke zemlje, rekao je.

“Oni nastoje da uz pomoć SAD slome savez koji su Nemci i Rusi izgradili još u sovjetsko vreme. Žele da istisnu Rusiju iz Evrope.

Ja mislim da je to koncept Amerikanaca, koji podržava niz bivših članova organizacije Varšavskog ugovora. Trude se da izoluju Nemačku, tvrdeći da je ona tobože ‘agent Kremlja’ i štiti prikrivene ruske interese.”

Nemački politolog smatra da je “politička roba” o kojoj govori -  goli “otpad”, “ali u evropskim sredstvima masovnih informacija ta anti-ruska karta često se razigrava”.

Nastoje da ruski biznis i politiku “izguraju u Aziju”. 

“Ja mislim, to jer glavni problem. Razume se, Nemačka je veoma jaka zemlja Evropske unije i nemogućno je izolovati je. Ja mislim da Nemačka ima saveznike – Austrija, Italija, delimično Francuska, to će uvek biti zemlje koje su zainteresovane za očuvanje gasne saradnje sa Rusijom (... ) I taj deo Zapada i dalje će se pridržavati tradicionalne tačke gledišta, da je neophodno s Rusijom imati nekakve veze. ‘Promene kroz trgovinu’ – to je parola koja je šezdesetih godina izmišljena u Nemačkoj, u vezi s mogućnošću zapadnog uticaja na Sovjetski Savez pomoću trgovine. Mislim da se nemačke elite i danas drže tog pristupa, instinktivno. Prema tome, one hoće da se završi izgrađnja Severnog toka 2”, izjavio je Aleksandar Rar Rasijskoj gazeti.

Berlin se ne može odreći projekta

“Nemačka se ne može odreći tog projekta. U protivnom će izgubiti obraz i pokazati sebe kao vazala Sjedinjenih Država. Prema tome, službeni Berlin zakulisno će podržavati izgradnju tog gasovoda, ali neće to činiti i javno, da se ne bi zaoštravao sukob sa Poljskom i Amerikom. Ali zabranjivati izgradnju, niko se ne sprema da to učini, i nemačke firme koriste to da bi ostvarile svoje komercijalne planove.

Šta će dalje biti, ja ne znam. Sada je stvarno nastupio odlučujući trenutak, i nejasno je kakva će koncepcija pobediti u Evropi. Da li će se dogoditi istiskivanje Rusije iz Evrope za uvek, u pravcu Azije, što guraju Amerikanci i njihovi saučesnici u istočnoj Evropi. Ili će ipak nadvladati zemlje kontinentalne Evrope, starog Zapada, koje shvataju da je buduću Evropu od Lisabona do Vladivostoka neophodno graditi zajedno sa Rusijom.”

Svetinja koja bledi

Rar zazire od “iščeznuća ideje tzv. stare istočne politike, zasnovane na promenama kroz trgovinu”, usmerene prema Evropi “mira i stabilizacije”. Takav prilaz “bio je svetinja za Nemačku, za stari Zapad”, a danas, “ruše ga bivši članovi Varšavskog ugovora zajedno sa Amerikancima”.

“Oni su zarazili svojom rusofobijom celu nastupajuću političku generaciju u celoj Evropi”. Prema njima, politika Evrope treba da se usredsredi na zemlje koje su naknadno dobile nezavisnost. “Njih treba snažiti, one moraju postati Evropa. Istočna politika - to je za njih. A Rusija – to je neprijatelj, Rusija – to je konkurent, Rusija – ona je azijatska.

I moram da kažem, takav prilaz rascvetava se i u Nemačkoj. Srećom, još je tu pokolenje ‘60 plus’, koje se zalaže za stari prilaz dijalogu s Moskvom... Nemačka se drži”, prikazao je svoje viđenje Evrope, Rusije i SAD, politolog Aleksandar Rar.