Merkel i Makron potpisali ugovor o "nemačko - francuskoj saradnji i integraciji": Degol se prevrće u grobu

Francuski predsednik Makron i Nemačka kancelarka Merkel potpisali su juče u Ahenu ugovor o "nemačko-francuskoj saradnji i integraciji".

Degol se sada svakako prevrće u grobu, tim pre što se u uvodnom delu ugovora iz Ahena kaže da je to nastavak "Jelisejskog ugovora" koji su 1963. godine potpisali tadašnji predsednik Degol i nemački kancelar Adenauer.

Poznato je da je Degol uvek bio izričito protiv slobodnopg tržišta i protiv evropske odbrane i zalagao se za Evropsku zajednicu suverenih nacija dok odrednice ugovora iz Ahena govore upravo suprotno.

U Francuskoj javnosti o ovom ugovoru nije bilo nikakve rasprave. Jedino su svi mediji opširno izvestili kada je liderka krajnje desnice Marin Lepen optužila predsednika Makrona da "prodaje Alzas Nemcima". O toj karikaturalnoj izjavi naveliko se raspredalo ali niko u "velikim medijima" nije analitički govorio o samom tekstu ugovora!

Uz sve to, tekst Ahenskog ugovora pojavio se na internetu tek nedelju dana pre potpisivanja.

Ahen, 22.01.2019 - nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron u Ahenu su potpisali novi sporazum o nemačko - francuskom prijateljstvu : Angela Merkel, Emmanuel Macron

Šta piše u ugovoru?

Jedno od ključnih je drugo pogavlje koje se odnosi na "bezbednost, mir i razvoj". Kaže se da dve zemlje "produbljuju" saradnju u domenu "spoljne politike, odbrane, unutrašnje i spoljne bezbednosti i razvoja" u cilju "jačanja kapaciteta Evrope da samostalno deluje".

U članu 4 koji prvo podseća na ugovore iz NATO pakta i Lisabonski ugovor (ustav EU) kaže se izričito da će u "slučaju vojne agresije" protiv Nemačke ili Francuske dve zemlje braniti jedna drugu "svim raspoloživim sredstvima uključujući i vojna" (Francuska poseduje atomsko oružje).

Kaže se dalje da "dve države intenziviraju saradnju u izradi programa zajedničke odbrane", na konsolidovanju industrijske i tehnološke osnove za evropsku odbranu. Zalažu se za "koliko je god moguće tesnu saradnju između odbrambene industrije dve zemlje" i "razradiće zajednički pristup u oblasti izvoza oružja u okviru zajedničkih projekata".

"Dve zemlje će ojačati saradnju u oblasti borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i saradnju u domenu pravosuđa,  obaveštajnog rada i policije".

Takođe, biće organizovana "zajednička obuka i raspoređivanje zajedničkih jedinica u cilju sprovođenja operacija stabilizacije (situacije) u trećim zemljama".

"Dve zemlje ustanovljavaju zajednički francusko-nemački Savet odbrane i bezbednosti kao politički organ koji će upravljati ovim preuzetim angažmanima".

Pored zajedničke politike odbrane, Nemačka i Francuska planiraju i ustanovljavanje zajedničke francusko-nemačke diplomatije. Planira se diplomatska razmena "na visokom nivou" diplomatskih i konzularnih misija - dakle, zajedničkih diplomatskih predstavnika.  

Takođe, dve zemlje će nastaviti da ulažu napore u međuvladinim pregovorima o reformi Saveta bezbednosti UN.

"Prijem Nemačke u stalno članstvo Saveta bezbednosti UN biće priorotet francusko-nemačke diplomatije", kaže se doslovno u članu 8 drugog poglavlja ugovora iz Ahena.

Ahen, 22.01.2019 - nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron u Ahenu su potpisali novi sporazum o nemačko - francuskom prijateljstvu: Angela Merkel, Emmanuel Macron, ministry spoljnih poslova Heiko Maas i Jean-Yves Le Drian

Šta sve ovo znači?

Nemačka se ponovo naoružava i želi da postane ne samo ekonomska već i vojna i politička sila. To pokušava da postigne preko raslabljene i prezadužene Francuske sa predsednikom Makronom čiji je ideal evropska federalna, nad-nacionalna država. 

Zbog poznatog nam istorijskog konteksta, Nemačka ne može počne da se naoružava pod imenom Nemačke - u tome bi je odmah sprečio već njen parlament. Zato je Nemačka, koja je inače najveći izvoznik oružja u EU, pokušavala da se naoruža pod imenom Evrope u zajednici sa drugim zemljama.

Krajem 2017 godine stvorena je Evropska struktura za vojnu saradnju u koju je ušlo 23 od 27 država EU (nisu ušle Velika Britanija, Danska, Irska, Portugal i Malta). Stvoren je Fond za evropsku odbranu "težak" 23 milijarde evra namenjen vojno-industrijskom istraživanju, kupovini oružja i vojne opreme.

Evropski partneri na čelu sa Nemačkom i Francuskom i njihovim industrijama oružja žele da taj novac ostane "u kući" i da, umesto američkog, kupuju svoje - evropsko oružje koje proizvode evropske industrije ujedinjene u konzorcijume. Ovo, međutim, ne odgvara svim zemljama EU, pogotovu onima koje kao Poljska štite interese SAD u Uniji. To usporava projekat "evropske odbrane". Zato Nemačka ima interes da pokuša da svoje ambicije ostvari prečicom - kroz "intergraciju" sa Francuskom, da bi se vratila na svetsku scenu ne samo kao ekonomska, već i vojna i politička sila.

Pošto je propala inicijativa da Evropska unija dobije mesto u Savetu bezbednosti UN, kroz koje bi delovala Nemačka kao vodeća evropska država, ideja da se ustanovi francusko - nemačka diplomatija deluje kao vrlo korisna za Berlin.

Nemačka, koja je tek 1973. godine (kao Istočna i Zapadna Nemačka) ušla u UN, ne može da uđe na velika vrata u Savet bezbednosti koji broji pet stalnih članica - nuklearnih sila, pobednica u Drugom svetskom ratu, među kojima je i Francuska. To je nemoguće i zbog složene procedure i potrebne široke saglasnosti zemalja članica UN. Iako je ovo svakom jasno, u Ahenskom ugovoru se ipak izričito kaže da će baš prijem Nemačke u stalno članstvo u Savetu bezbednosti biti "prioritet nemačko-francuske diplomatije".

Ne treba biti previše maštovit pa videti da tim potezom Pariz i Berlin žele da odškrinu vrata za jedno lakše ostavrivo rešenje, a to je zajedničko francusko-nemačko mesto u Savetu bezbednosti. Drugim rečima, jedna stolica za Francusku i Nemačku za stolom Saveta bezbednosti UN.

Ovaj plan, da Nemačka postane stalna članica Saveta bezbednosti EU može da se objasni samo nemačkim ambicijama, a nikako evropskim. Naime, već u ugovoru iz Mastrihta, a posle i u Lisabonskom ugovoru koji ima ulogu ustava EU, navodi se da zemlje Evropske unije, članice Saveta bezbednosti UN (Francuska i Velika Britanija) treba da podržavaju stavove EU.

U perspektivi se nazire ambicija da se stvori jedan novi evropski poredak na čelu sa jakom Nemačkom, nezavisan od SAD ili možda čak i u rivalskim odnosima sa SAD.

Šta kažu francuski kritičari?

Ako se izuzmu ekstremističke kritike liderke krajnje desnice Marin Lepen, koja koristi svaku priliku da se kostimira u "otadžbinsku majku Hrabrost", i kritike Žan Lik Melanšona, lidera levičarskog pokreta koji odavno optužuje Nemačku za osvajačke ambicije, jedna ozbiljna kritika pojavila se juče u pariskom "Figarou" na sam dan potpisivanja ugovora. Olivie Goen, univerzitetski profesor iz Pariza i stručnjak za međunarodne odnose, objavio je pravnu analizu teksta u kojoj konstatuje da su brojne odrednice ugovora iz Ahena protivne odrednicama francuskog ustava. On upozorava da predsednik Republike nema ovlašćenja da povređuje načelo suvereniteta već je njegov zadatak da to načelo štiti. Kao primere gaženja načela suvereniteta, on navodi odrednice o zajedničkoj spoljnoj i odbrambenoj politici, ali i potencijalno eksplozivan deo ugovora koji se odnosi na Alzas - pogranični region između francuske i Nemačke.

"U uvodu ugovora (iz Ahena) izražava se volja za postojanjem jedne "suverene" Evropske unije iako ta međunarodna organizacija nije država koja jedino može da bude suverena i uprkos tome što na francuskoj  teritoriji suverenitet može da bude samo državni i ostvaruje ga francuski narod kome taj suvernitet pripada".

Profesor Goen ovde zapravo pravi aluziju na Alzas za koji se u ugovoru iz Ahena kaže da je kao pogranična teritorija sa statusom "dvojezičnog evropskog distrikta" što zahteva promenu francuskog ustava. Alzas, za koji je vezana toliko burna i duga nemačko-francuska ratna istorija, zapravo postaje izuzetak na francuskoj teritoriji koja je ustavim definisana kao jedinstvena.

Ovde dolazimo do teškog - možda suštinskog i najkomplikovanijeg francusko - nemačkog pitanja. Iza priče o "eurodistriktu", čime Alzas zapravo prestaje da bude deo jedinstvene francuske teritorije, kako to prigovaraju neki francuski pravnici, stoji u javnosti poznat nemački plan o regionalizaciji Evrope.

Čupanje graničnih stubova

Germanista i profesor univerziteta u Parizu Ivon Bolman podseća u razgovoru za Balkanmagazin da ideja o Alzasu kao evro-distriktu, koju sadrži ugovor iz Ahena, ima svoju istoriju i da ona nije nastavak Jelisejskog ugovora Degol-Adenauer već je nastavak onoga što se dešavalo prvih godina posle rata kada je grupa francusko-nemačkih studenata isčupala pogranične stubove na severu Alzasa na francusko-nemačkoj granici. 

"Među njima je bio i mladi Helmut Kol. To je bio simboličan čin koji je najavio ono što će se dogoditi i što se, kako vidite, dogodilo. U ugovoru iz Ahena reč je o tome da se ukinu granice i da se prevaziđu", kaže Ivon Bolman.

Ona podseća da je Volfgang Šojble, tada visoki funkcioner nemačke partije CDU, bio taj koji je 2002. godine predložio projekat stvaranja evrodistrikta u pojasu oko Strazbura. Uskoro zatim ustanovljen je evrodistrikt Strazbur-Kel koji je obuhvatao malu francusko-nemačku teritoriju.

"Od tada, malo po malo, dobili smo sada ovo o čemu govori ugovor iz Ahena - ceo Alzas je postao evro-distrikt", zaključuje profesorka Bolman.

Kada je reč o ljudskim pravima profesorka Bolman podseća da se  nemačka i francuska koncepcija ljudskih prava se ne samo razlikuju već su u nekim segmentima sasvim suprotne. Francuska koncepcija zasniva se na pravima građanina - pojedinca dok se nemačka zasniva na ljudskim pravima grupa. Zato Francuska nema manjine, a država se po "načelu tla" završava na njenim teritorijalnim granicama. Belgijanac koji govori francuski kao maternji jezik ne smatra se Francuzom.

Nemci imaju manjine i gde god se one nalazile, po načelu "krvi i jezika", smatraju ih delom Nemačke a njihovi pripadnici imaju pravo na državljanstvo. Na primer, skoro svi pripadnici nemačke manjine u Rumuniji imaju nemačke pasoše.

Za razliku od Francuske, Nemačka je mlada država koja je od samog osnivanja 1871. godine izrazito federalna celina, sada zajednica regija (lendera) sa širokom autonomijom. Francuska je, međutim, nasuprot tome tradicionalno centralizovana država u duhu struje jakobinaca za vreme Revolucije.

Evropa regija ili evro-distrikta kakvu najavljuje ugovor iz Ahena, bila bi zato Evropa sa jakom Nemačkom i faktički nepostojećom Francuskom iskidanom na etničko-jezičke regionalne celine koje njen ustav ne poznaje. Po profesorki Bolman to bi značilo "uništenje Francuske".

Možda je upravo to glavni razlog ćutanja francuskih medija koji, izveštavajući o ugovoru iz Ahena, uglavnom ostaju na površnoj priči o jačanju francusko - nemačkih veza kao da su odlučili da se ne mešaju u svoj posao.