HONGKONG KAO MODEL ZA KOSOVO

Svesni da se stavovi Beograda o suštinskoj autonomiji i Prištine o nezavisnosti ne mogu približiti, diplomate u međunarodnoj zajednici trenutno razmatraju nove modele za rešavanje problema Kosova. Kako „Blic“ saznaje od izvora bliskog Kontakt grupi, opcija o kojoj se u međunarodnim krugovima najviše razmišlja je da se kosovski problem reši po hongkonškom modelu. Model Hongkonga bio bi, dodaje naš sagovornik, upravo opcija u kojoj su sadržani stavovi obe strane, a tako bi se premostile razlike u stavovima Beograda i Prištine. Takođe, ovaj model bio bi samo prelazno i vremenski oročeno rešenje.

- Mora se postići sporazum Beograda i Prištine jer sadašnje stanje je neodrživo. Međutim, približavanje stavova dve strane nije moguće jer se ne može pronaći rešenje koje je između autonomije i nezavisnosti. Jednostavno ga nema. Jedino što nam je preostalo jeste premošćavanje udaljenih pozicija. Rešenje koje tome odgovara je model Hongkonga. Ovim modelom odredilo bi se prelazno rešenje za Kosovo koje bi se vremenski oročilo, a što bi bilo spasonosno rešenje za obe strane. Međutim, nećemo nametati rešenje Beogradu i Prištini, nema dokumenta sa takvim gotovim rešenjem za Kosovo, već je hongkonški model opcija koja se za sada samo razmatra - kaže „Blicov“ sagovornik.

Hongkong, zvanično deo Narodne Republike Kine, ipak je potpuno autonoman i ima status administrativnog regiona. Pošto je pre deset godina konačno prestao da bude pod nadležnošću britanske imperije, formalno je vraćen NR Kini, uz poseban autonomni status na sledećih 50 godina, do 2047. godine. Do tada, iako je kineska vlada nadležna za pitanja odbrane i spoljne politike, vlasti u Hongkongu imaju svoj pravni sistem, valutu, policiju...

Najgrublje preslikan model Hongkonga na slučaj Kosova znači da bi rešenje sadržalo elemente za uređenje nalik i stavu Beograda i Prištine. Formalno, granice Srbije ne bi bile promenjene, a Kosovo bi verovatno imalo status koji ne bi značio pun međunarodni subjektivitet. Moglo bi da sklapa ekonomske sporazume i imalo bi pravo učešća u međunarodnim institucijama osim u UN. Kosovo bi imalo sva ovlašćenja koje suverene države imaju na svojoj teritoriji, bilo bi na izvestan način zapravo država u državi sa svim državnim ingerencijama, osim spoljne politike i vojske.

Vlasti Kosova bile bi samostalne u odnosu na Beograd. Administrativno ne bi bilo zavisno od Beograda, imalo bi svog predsednika, premijera, skupštinske i izvršne organe, samostalno upravljanje svojim resursima i budžetom. Međutim, ne bi bilo i nezavisna država.

Na Kosovu bi ostao NATO i došla misija EU, a u sporazum Beograda i Prištine ušli bi i dodatni elementi zaštite Srba, kulturnih dobara... Granice su „granice Kosova prema Srbiji“ i obrnuto ili, uprošćeno rečeno, do određivanja konačnog statusa i međunarodno priznatih granica, svako ih može tumačiti kao svoje.

- Takvo rešenje bilo bi vremenski oročeno ugovorom koji bi potpisali Beograd i Priština, a garantovala bi međunarodna zajednica. Posle dogovorenog perioda odredio bi se konačni status. Oročavanje rešenja na period je ideja koja nije strana vlastima u Beogradu - naglašava „Blicov“ sagovornik. Međutim, on precizira da predlog Beograda nije bio hongkonški model, već da je iz kabineta premijera Koštunice bilo „ponuda da se potpiše međunarodni ugovor“ oročen na 25 godina i ticao se autonomije.

Predstavnik EU u trojci Volfgang Išinger smatra se najaktivnijim pregovaračem u ovoj fazi. U međunarodnim krugovima se navodi da se upravo on najviše zalaže na iznalaženju kompromisnog rešenja. On je pre dva dana rekao da bi se rešenje moglo naći kada bi Beograd i Priština odustali od debate da li će se buduće rešenje zvati suštinska autonomija ili nezavisnost. On je govorio o „nadgledanom statusu“ koji je „dogovor Beograda i Prištine kako će život na Kosovu funkcionisati u neodređenom periodu“.

- Pozicije Beograda i Prištine ne možemo primaći, ali ih možemo premostiti - zaključuje „Blicov“ sagovornik.

Željka Jevtić