Trampovi šamari Nemačkoj

U žiži je ponovo Ričard Grenel – Trampov ambasador SAD u Berlinu, koji je bivšeg predvodnika nemačkih socijal-demokrata Martina Šulca, već na pri prvom koraku u Nemačkoj podsetio na “desničarskog kolonijalnog upravnika”. I parlamentarca te partije u Bundestagu, Johanesa Karsa, naveo da kaže da bi “taj čovek trebalo da napusti zemlju” (“Tramp ambassador slammed as ‘regime change envoy’ by angry Germans”, handelsblatt. com ).

Ipak, pola godine kasnije, Šulc je taj koga nema na sceni, pošto nije više ono što je bio. Kars, član Bundestaga, je tu ali ne čuje se da je  svoju preporuku da se Grenel vrati kući preobratio u inicijativu. Dok pak, u Berlinu, i dalje “žari i pali” Ričard Grenel.

“Kolonijalni upravnik” je upravo upozorio da afera Severni tok 2 nije dobila kraj, i da Amerika može kazniti i izbaciti iz igre kompaniju koja polaže cevi provodnika. Uprkos 400 kilometara već gotovog rusko-nemačkog gasovoda.

Američki ambassador u Nemačkoj Ričard Grenel I predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer pred novinarima tokom Grenelove akreditacije u Palati Belvil u Berlinu, 8. maja 2018

Moć Trampovog zastupnika

Berlin gunđa ali moćna je pozicija Trampovog zastupnika u Nemačkoj.

Videlo se već po tome što je ambasador, negde prošlog proleća, prispeo i oglasio se u javnosti, a da Berlin, mimo običaja diplomatije, nije od Vašingtona ni upitan da li pristaje da njega primi za zastupnika.

Formalnost, ali i forma je simbol nečega. Ovako, simbol je bilo odsustvo forme. Dočaralo je, više nego upečatljivo, kako Tramp, još relativno nov u Beloj kući, gleda na američke saveznike u Evropi. Slično, kao i Obama pre njega, Buš mlađi pre Obame, i svi prethodni predsednici – samo, smatrajući da mu za ukazivanje na američku nadređenost Evropi nisu potrebne rukavice kurtoazije.

Ultimatum kompanijama u Iranu

Grenel je došao u Berlin, i ne stigavši ni da udahne nemački vazduh, pozvao na sastanak nemačke vodeće kompanije koje posluju u Iranu – rekavši im da bi trebalo da napuste Iran. U suprotnom, Amerika će ih kazniti sankcijama.

Službeni Berlin se obreo u situaciji da kroz suvo grlo proguta prvu američki spremljenu knedlu.

Pariz i Berlin već su bili oglasili da imaju drugu politiku u odnosu na Iran, vraćen na nizbrdicu Trampovom odlukom da SAD napuste širi “dil” sa Teheranom o razmeni “nuklearnog” za “miroljubivo”, uz ukidanje sankcija.

Druga politika je spasavanje sporazuma sa Iranom, makar i bez SAD. Podrazumevala je da evropske kompanije ostanu u svojim iranskim poslovima. Međutim, nemačke kompanije koje bolje procenjuju “ko kosi a ko vodu nosi”, poslušale su SAD, ambasadora Grenela a ne Berlin. Napustile su Iran do jedne. Nisu želele da ih stignu američke sankcije.

“Populisti” Evrope okupite se

Šulc i Kars, a svakako i Angela Merkel (s tim što se gospođa kancelar suzdržala od glasnih komentara), reagovali su pošto su neprijatno zatečeni Grenelovom izjavom juna, da su mu želja i cilj da sa dužnosti na kojoj je “osnaži konzervativce širom Evrope”. “Druge lidere” u odnosu na zatečene, pretpostavlja se.

“Mnogo je konzervativaca širom Evrope koji su me kontaktirali da kažu da postoji osećaj preporoda”, izjavio je ambasador. Za njega, ovo je iz tih razloga “uzbudljivo vreme”. Zapazio je da “mora mnogo da se radi”, ali ohrabren je.

Da bi bilo jasnije na šta misli, izneo je uspeh Donalda Trampa.

“Izbor Donalda Trampa dao je snagu pojedinicima i narodu, da kažu da ne mogu dopustiti da politička klasa, još pre nego što izbori i uslede, odluči ko treba da pobedi i ko da učestvuje”, izjavio je.

“Dobitnička strategija” je fokusiranje na “konzervativna pitanja koja poboljšavaju život običnim radnim ljudima”, tihe većine.

Masivna je njena podrška kandidatima sposobnim da artikulišu “konzistentno konzervativnu” politiku o migraciji, smanjivanju poreza i zasecanju u birokratiju, rekao je ambasador Amerike (“Trump’s Right Hand Man in Europe Rick Grenell Wants To ‘Empower’ European Conservatives”, breitbart.com/europe).

U Grenelovom rečniku, “konzervativci” i “drugi lideri”, pojmovi su s pozitivnim predznakom. Suprotno terminologiji evropskog političkog establišmenta, po kojoj je “populizam” i “konzervativizam” soja koji pominje Grenel, nešto neželjeno i krajnje negativno. Šta više, i zastrašujuće, što se kao opasnost nadvija nad skore izbore za EU parlament. A, ispada, Vašington u Evropi baš to podržava, neželjeno od Nemačke, Francuske i nekoliko drugih na Zapadu.

Nije Grenel prvi s agendom za američki udešenu Evropu. Stiv Benon, ključan u Trampovoj izbornoj kampanji “Najpre Amerika”, iskrcao se na ovoj strani Atlantika pre ambasadora, objavljujući da je i njegov cilj “da ruši Evropsku uniju”.

Ono što je Evropljanima govorio Benon slično je po sadržaju tome što kaže i Grenel, ali Benon je otpušteni šef jedne uspešne predsedničke kampanje, nije američki ambasador. Bilo je mesta spekulisanju u kojoj meri je to što Benon prodaje Evropi politička roba Vašingtona. Takva privilegija izbora tumačenja i shvatanja misije ne postoji kada je u pitanju misija američkog službenog izaslanika.

Nemačka kancelarka Angela Merkel primila je američkog ambasadora u Nemačkoj u palate vlade Meserberg, 6. Jula 2018.

Pretnja kompanijama 

Poslednji beočug u ovom lancu američkih šokova za Nemačku je izjava Ričarda Grenela da još nije kasno da se onemogući dogradnja Severnog toka 2 – sankcijama kompaniji koja polaže cevi gasovoda.

“Kada god uluči priliku, ambasador SAD u Nemačkoj voli da govori o tome kako se može zaustaviti kontroverzni gasovod Severni tok 2. Kompanije koje rade na gasovodu ‘uvek su u opasnosti, zato što su sankcije uvek mogućne’, rekao je Ričard Grenel Handelsblatu”, piše politički urednik tog lista Moris Koh (“How the US could halt Nord Stream 2”, Handelsblatt. com).

“Ambasador, koji se za razliku od mnogo karijernih diplomata ne uklanja u stranu pred kontroverzama, nagoveštava da SAD mogu upotrebiti ono što se smatra eksteritorijalnim sankcijama – to su sekundarne sankcije, koje ne pogađaju direktno naciju koja nije prijateljska već su usmerene prema drugim zemljama, malo više prijateljskim sa nacijacijom koja nije prijateljska. U slučaju Severnog toka 2, to su zemlje kao Nemačka.

Međutim, možda Grenel samo maše svojom sabljom: On je takođe rekao da je siguran da će se umešane kompanije same povući iz projekta, kada se suoče sa opasnošću sankcija”, naveo je autor članka.

Po receptu za Iran

“Sekundarne sankcije se mogu dogoditi. SAD su ih već upotrebile u slučaju Irana, ciljajući u ne-američke kompanije koje posluju s Teheranom, u osnovi torpedujući plan Evrope da zaobiđe sankcije SAD i ostane otvorena za iransku ekonomiju”, piše autor.

“Izvori u vladi Nemačke veruju da će SAD, ukoliko se eksteritorijalne sankcije dogode, ciljati najpre manje, specijalizovane firme uključene u izgradnju Severnog toka 2. To može uključiti one kao Olsiz grupa sa sedištem u Švajcarskoj i poslovima u Holandiji, koja je zadužena za polaganje deonica gasovodnih cevi, i italijansku konstruktorsku firmu Sajpem”, piše.

Ni jedna od dve firme nije se odazvala pozivu lista da komentariše izjavu ambasadora.

Olsiz je zadužena za polaganje 90 odsto gasovoda.

Severni tok 2 dug je 1.220 kilometara, i njegova dva paralelna protoka podrazumevaju 2.440 kilometara cevi. Do sada je položeno 400 kilometara cevi, naveo je politički urednik Handelsblata.

Bez mogućnosti lake zamene

Olsiz je specijalista koji se ne bi mogao lako zameniti.

“Nemačka vlada je uznemirena razgovorom o sekundarnim sankcijama.” Vlada insistira da je projekat gasovoda ekonomski, a ne politički. “Bilo kakve eksteritorijalne sankcije smatrale bi se nedopuštenim mešanjem u odlučivanje u Evropi.”

“Ja ne želim da evropsku energetsku politiku definiše Vašington”, citiran je spoljno politički funkcioner Andreas Mikelis.

“Ovde čak i najtvrđi oponenti Severnog toka 2 mogu promeniti mišljenje ako se osvedoče u ‘uplitanje SAD’ u nemačke poslove”, naveo je Moris Koh u članku o mogućnim daljim iskušenjima graditelja Severnog toka 2.

Evropa potrebna Trampovoj Americi

Posle dolaska u Belu kuću, predsednik Donald Tramp bezmalo u svakoj prilici i postojano “šamara” Nemačku.

Berlin je kritikovan uglavnom zbog dve pojedinosti. Prvo, zbog tobože nedovoljnog izdvajanja iz dohotka za odbranu. Suštinski, za kasu američke ratne industrije posredstvom standarda naoružanja koji se propisuje kroz NATO. I drugo, zbog uvoza gasa iz Rusije, uz nimalo skriveno insistiranje da bi i Nemačka trebalo da uvozi gas iz Amerike, tečni. Tom cilju je usmeren i pritisak za prekid gradnje gasovoda Severni tok 2.

Ipak, imajući na umu istovremeno, i Benon-Grenelov pohod u pomoć “konzervativcima” i “drugim liderima” u Evropi, i akciju SAD protiv gasovoda, zaključak može biti i drugačiji.

Obe akcije su simbol sve većeg oslonca Amerike u Evropi na Varšavu, a ne na metropole Zapada. Varšava je uzor u koji prstom ukazuje Tramp. Zavidno veliki kupac američkog oružja. Protagonista trajnog političkog neprijateljstva prema Rusiji. Najveći uvoznik američkog gasa i propagator oslonca celog prostora “između tri mora”, uključujući i Balkan, gde je u toku objedinjavanje Albanaca – na SAD, a ne na zapad Evrope. I poljski, nacionalno profilisan model zajednice suverenih evropskih država je ideja, kompatibilna Trampovom “prvenstvu Amerike”. Nikako to što su danas Berlin i Pariz, kroz spregu sa osloncem na Brisel.    

Obustava gradnje “gasovoda Berlina i Moskve nad glavama Poljaka”, kako je taj objekat, još u vreme Toka 1, video tadašnji ministar Radoslav Sikorski, označiće ogromnu političku pobedu Varšave nad Berlinom. A i pokrenuće – radikalno drugačije unutar-evropske procese.