SAD pojačavaju napade na Severni tok 2

M. L.

Američki ambasador u Berlinu preti sankcijama nemačkim energetskim firmama – učesnicama u projektu
(foto, Andreas Mihaelis, državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova Nemačke opisao kao "nepoželjno" američko mešanje u energetsku politiku Evropske unije)

Američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel (Richard Grenell) ne propušta priliku da kritikuje dogradnju gasovoda od Rusije do Nemačke po dnu Baltičkog mora. Sada je u tome otišao i dalje - zapretio je nemačkim i drugim firmama koje učestvuju u tom projektu...

"Ugrožene su mogućim i sankcijama", poručio je Grenel preko nemačkog privrednog dnevnika Handesblat. Konkretno, radi se o nemačkim firmama Uniper i Vinteršal (Wintershall), austrijskoj OMV, britansko-holandskoj Šel (Shell) i francuskoj Enži (Engie). One u projektu sudeluju sa ukupno četiri milijarde evra.

nem-Richard-Grenell-am-amb

Američki ambasador Ričard Grenel pored predsednika SAD Donalda Trampa

Nemačka kao Iran?

List upozorava da bi SAD mogle primeniti istu taktiku kao i u slučaju sankcionog režima prema Iranu gde su uvele "sekundarne" sankcije, tojest prema firmama "koje ne sarađuju" s Belom kućom. Grenel je pokazao i veliku samouverenost, dodajući da je siguran da će se ove firme i same povući iz projekta kad im zapreti rizik sankcija.

Džulian Smit (Julianne Smith), koja je bila zamenik glavnog savetnika za bezbednost američkog potpredsednika, upozorila je da bi predsednik Donald Tramp mogao više da se posveti spoljnoj politici pošto su demokrati uspostavili većinu u donjem domu Kongresa. To bi, prema njenom predavanju u berlinskoj Boš Akademiji za bezbednost, moglo izazvati ekonomske probeme Nemačkoj.

Amerikanci argumentuju ove kritike Nemačkoj time da bi njhovi evropski saveznici mogli postati previše zavisni od isporuka ruskog gasa. Kritičari američkog stava ovim povodom, međutim, upozoravaju na nastojanje Amerikanaca da Nemci kupuju njihov tečni gas koji je znatno skuplji od ruskog.

„Nepoželjno“ strano mešanje u energetsku politiku

Prema izvorima iz nemačke vlade, u slučaju ovih sankcija mogle bi biti ugrožene najpre manje firme – isporučioci opreme za proširenje gasovoda, na primer, švajcarska firma Olsis grup (Allseas Group) i italijanska kompanija Aipem koje polažu cevi po dnu mora. Portparoli ovih firmi su, međutim, odbili da se o tome izjašnjavaju...

Gasovod je dug 1.220 kilometara, ukupno treba položiti 2.440 kilometara cevi, dosad je položeno oko 400 kilometara. 

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova nastoji da uveri američku stranu da je proširenje plinovoda isključivo ekonomski projekat koji treba da poboljša evropsku energetsku sigurnost. Državni sekretar Andreas Mihaelis (Michaelis) odlučno je izjavio da je nepoželjno da SAD određuju energetsku politiku Evropske unije.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...