Rusi i Putin

Petar Popović

“Trideset miliona ljudi u trenutku je stalo uz Putina povodom događaja na Krimu i njegovih istupanja u vezi s tim”, naveo je magazinu Ekspert, Aleksandar Oslon, predsednik ruskog Fonda javnog mišljenja, opisujući nastanak i razvoj visoke popularnosti predsednika Rusije
(Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije)

Unutarruska popularnost Vladimira Putina je sociološki fenomen protegnut na skoro dvadeset godina, i nije se naslućivao na početku, u vreme izrazite ravnodušnosti Rusa u odnosu na lidera kojeg je naciji predstavio Boris Jeljcin godine 1999. – sledi iz odgovora predsednika Fonda javnog mišljenja Aleksandra Oslona Tatjani Gurovoj, novinskoj autorki ruskog Eksperta, motivisanoj da, povodom Putinove duge prisutnosti na vlasti, razjasni retku pojavu.

Avgusta 1999, Putin je samo premijer, a njegov “rejting je oko tri odsto”. S jeseni, to je međutim već 40 procenata, a januara 2000. – i 58 odsto.

putin-1999-

Vladimir Putin, ruski premijer 1999. godine

“Kada je Putin postao premijer bila su dva pitanja: kakvi su mu izgledi i šta će raditi. Prema ideji da bude predsednik on sam se na početku odnosio sa ironijom, računajući da s tri do pet procenta podrške i borbenim zadatkom u Dagestanu, razgovori o nekakvim predsedničkim ambicijama nisu umesni.

Sve se radikalno promenilo posle eksplozija u Moskvi, septembra 1999, posle istupanja Putina na televiziji. Tada, u okolnostima najvećeg stresa, mnogo ljudi se zagledalo u njega. I rejting je počeo da raste.

Početak jeseni 1999. – tri procenta, oktobar – 19, novembar – 41. Postepeno, počev od statusno najnižih slojeva najdalje od Moskve, ljudi su počeli da zagledaju i u njemu zapažaju potencijal. To je fakat. Poslednji su se pridružili toj grupi simpatizera Putina ljudi s visokim obrazovanjem i Moskovljani.”

Podrška javnosti predsedniku se potom nekoliko godina iskazuje procentom “od oko 46 odsto”. A onda se, u 2014. “događa nemoguće”, kada se podrška Rusa predsedniku uvećava za 30 odsto za samo nekoliko nedelja – sa 44 procenta na 76 odsto onih koji odobravaju njegovu politiku, naveo je podatke Aleksandar Oslon.

putin-krim-

Putin na Krimu, maja 2014. godine, prvi put posle prisajedinjenja Rusiji

Doživljaj rodne zemlje

“Trideset miliona miliona ljudi u trenutku je stalo uz Putina povodom događaja na Krimu i njegovih istupanja u vezi s tim”, naveo je.

To je više puta objašnjavano, “ali glavni smisao pojave je u tome što je mnogo ljudi doživelo (tog dana) sebe višim nego juče.”

Na račun prisajedinjenja Krima?

“Na račun celog konteksta zbivanja i interpretacije. To što se događalo u Ukrajini, to što je proizišlo na Krimu, to na koji način je istupio i izveo Putin. Sve je to bilo nesvakidašnje i netrivijalno.

Doživljaj rodne zemlje ima toliko dubok simbolički smisao, da je sukob s tim smislom izazvao brzu uzvratnu reakciju, i izrazio se u fenomenu koji iskazuju ispitivanja mišljenja. Pri čemu ne samo naša ispitivanja nego i inostrana. To je fakat. No taj fakat teško je razumeti, zato što ni iz daleka svi ne razumeju značenje simbola. Rodna zemlja, ili zemlja zalivena krvlju predaka, ili zemlja spasena od neprijatelja – to je nešto toliko duboko, da kada se to dotakne, rekacija usledi kod mnogo ljudi, potpuno nerazumljiva onima kojih se to ne dotiče.

Malo ko od stranaca može to da razume, jer za njih Krim je – prosto komad zemlje.

Ljudi s globalističkim mišljenjem ne mogu to da shvate. Oni rezonuju: Kakva je razlika gde se živi? Svuda je sve isto. Međutim u Rusiji ima, kako se pokazalo, 30 miliona ljudi kojih se to ´dotaklo´”, objasnio je sociolog.

Kasnije je nivo podrške spao, kada su se opet odmakli u stranu oni koji su Putinu prišli pobuđeni situacijom. Ipak, nivo postojane podrške predsedniku povećan je sa 45 odsto na 65 odsto – za otprilike 20 miliona ljudi.

Taj efekat je potrajao četiri godine i potvrdio se glasanjem na izborima, 18. marta 2018. Nije pitanje da li je Putin centrista, ili levi ili desni – to je glas poverenja u njega lično.

Osveta pred-penzionera

Posle izbora, u Rusiji je preduzeta odavno “dozrela” penziona reforma, za koju se zauzimao značajn broj ekonomista. Učinilo se da je, na fonu političkog spokojstva, upravo pravi trenutak za to što je dugo odlagano – da se produži broj godina rada na račun kasnijeg penzionisanja.

Ekonomisti nisu imali u vidu ono osetljivo u ljudima što će ta reforma povrediti. Naročito u populaciji staroj 40 do 60 godina.

Približno trećina tih predpenzionera od prvog dana rada je maštala o odlasku u penziju. Njihovi roditelji penzionisani su u dan s nastupanjem penzionog uzrasta.

Ta trećina, još u mladosti je razmišljala o penziji kao oslobođenju. Kao o prilici “da se malo poživi i za sebe”. Slično kao što oni u zatvoru razmišljaju o izlasku na slobodu. To što će biti “manje para” za njih nema značaja. Značajno je da se ne mora više “grbačiti za gazdu”.

“Povreda tih ljudi pokazala se tako velikom da su se teško razočarali u Putina. I istovremeno se pogoršalo njihovo prihvatanje stvarnosti u celini.” Ima i pojedinih manje brojnih a pogođenih kategorija. Sve u svemu, reč je o oko 20 miliona ljudi. Onoliko odprilike koliko ih je 2014. doprinelo da se rejting odobravanja Putina poveća sa 45 odsto na 65 procenata.

Fond iz nedelje u nedelju testira javno raspoloženje. “Zelena linija, dobro raspoloženje, crvena – uznemirujuće. Crveno je sada značajno više. Prelom je usledio tačno juna, kada je objavljeno o povećanju penzionog uzrasta. To je simptom novog stanja javnog mišljenja o kome ono kao da na svet gleda sasvim drugim naočarima.”

Majdan u Rusiji fikcija

Da li je situacija takva da se ti razočarani neće više nikada vratiti?

“Situacija, u samoj stvari, već nije kritična. Situacija je na primer takva kakva je bila do Krima, ako je po indikatorima. I u raspoloženju, i u rejtingu, i svemu drugom. Ona je stabilna i u odnosu na penzioni problem, koji je svoje učinio: stvorio je novi kontekst i on može imati značaj u budućnosti.”

“Postoji mišljenje, konkretno Sergeja Kurginjana, da je greška s penzionom reformom toliko moćna, da narod sada i u kritičnoj situaciji a la-Majdan neće stati na stranu vlasti. Da li je to i po vasem osećaju tako?”, upitan je sagovornik Eksperta.

“Na račun zamišljanih majdana, konflikata, sukoba, besmisleno je rasuđivati, zato što nije stvar u rečima kojima se opisuje ta spekulativna situacija, nego u kontekstu u kom će se ona razvijati. Ko će biti na suprotnoj strani? U čemu će biti izbor? Jer izbor nije u vezi s tim ‘ja sam za vlast ili nisam za vlast’, dugačije se određuje: ‘Ja sam protiv ili nisam protiv tih protiv kojih je vlast’. Ako vlast bude u pravednoj borbi, sa stanovišta gledanja naroda – ljudi će se priključiti toj borbi. Ako je reč o pozivu u nekakvu nepravednu borbu, najveći deo ljudi će otkazati, odbiće se. Sasvim besmisleno pitanje”, odgovorio je Aleksandar Oslon.

Preduzetnici nisu partija

Upitan o mogućnosti obrazovanja u Rusiji jedne “preduzetničke”, potencijalno desne partije i konkurenta Jedinstvenoj Rusiji, kao partiji vlasti, sagovornik Eksperta je izrazio nevericu.

“Ne verujem da može postojati jaka partija preduzetnika”, rekao je. Partija podrazumeva kolektivno delovanje. Preduzetnici su po opredeljenju individualisti i pre misle na sopstvene poslovne interese nego na opšte dobro.

“Čak i u kriznim uslovima. A i uopšte, u sadašnje vreme dugoročna kolektivna dejstva odlaze u prošlost.” Danas se kolektivna dejstva ostvaruju pre kao ad-hok okupljanja, prilikom kojih se obrazuje nekakva grupa, ustajući i zaklinjući se u ispunjenje nečeg kolektivnog, što nije naloženo pogledom na svet nego javnim mišljenjem i tiče se nečeg što ima visok nivo socijalnog odobravanja... “Svet se izmenio. Konsolidujuća ideja, to je reč iz prošlosti.”


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...