GRČKA TRČI SPRINT I MARATON

Grčka prelazna vlada sada trči politički i ekonomski „sprint“ da bi do marta dobila podršku od skoro 90 milijardi evra i ostali u evrozoni, ali i maraton na više godina da bi se zemlja oporavila. Politički „sprint“ vezan je za status u evrozoni i izbegavanje bankrotstva. Po oceni Rolf-a Langhammer-a potpredsednika Instituta za svetsku privredu iz Kiela, Grčka je insolventna i nije realno spsobna da izvrši svoje obaveze bez medjunarodne podrške. Po Langhameru, Grčka bez planiranog reprogramiranja otpisa duga neće moći da se izvuče. Grčka “slamka spasa” možda će biti realna ako otpis dugova bude veći od 60 odsto, od čega zavisi ostajanje Grčke u evrozoni i EU ali i opstanak evrozone i stabilnost EU

Čiji su grčki sindikati?

Grčki sinidikati po svojim akcijama i porukama nisu dovoljno samostani, već su pod jakim uticajima PASOK i Nove demokratijev ali i Komunističke partije. Nekoliko sinidikakta su pod jakim uticajem PASOK-a što se videlo i po protestima kada im je glavni cilj bilo stvaranje atmosfere bitne za medjunarodno javno mnjenje da bi podržali politiku PASOK. Pojedini sindikati su pod uticajem Nove demokratije da bi osporili vlast PASOK-a. Komunisti imaju, preko anarhističkih gupacija, svoj uticaj i šire antievropsko raspoloženje, zalažući se za socijalnu pravdu u kritici kapitalizma koji je, po njima doveo, do kriznog stanja u Grčkoj.

Zbog upliva partija u sindikate Papademos ima velike muke u dogovaranju sa sindikalnim liderima koji ne žele ni da pregovaraju o smanjenju minimalne zagarantovane zarade u privatnom sektoru i ukidanju 13. i 14. plate. Postoje i sindikalni lideri koji žele saradnju sa Papademosom. Medju njima je Dimitris Daskalopulos, šef Helenske federacije preduzeća, koji želi da pomogne kako bi se osiguralo da minimalna zagarantovana zarada ostane nepromenjena. Najveći problemi biće sa privatnim poveriocima među kojima veći deo čine francuske banke koje bi trebalo da pristanu na otpis 50 odsto grčkog duga na ime državnih obveznica u zamenu za keš i nove obveznice. Postavlja se pitanje kao će Papademos izaći na kraj sa stranim poveriocima, sinidkatima i partijama koje “vuku” na svoju stranu. Za to vreme kriza se širi kao opšte siromaštvo i bunt uz 50 posto Grka mlađih od 24 godine koji su nezaposleni.

Šta žele političke partije?

Vodeće političke partije su pod pritiskom EU prihvatle da budu u prelaznoj vladi. Medjutim, i dalje traje “politički rat” stranaka koje žele što bolju poziciju pred naredne izbore, bez obzira da li će Grčka zvanično obznaniti bankrot ili će dobiti novu podršku EU i MMF. Želja da se dodje na vlast je jača od potrebe političkog jedinstva za spas države i naroda u krizi. Takvo shvatanje situacije, psihologija samodovoljnosti i odbacivanje odgovornosti jasno ukazuju na odgovornost PASOK i Nove demokratije za stanje u državi.

Manevarski prostor Papademosove vlade je veoma mali. To važi i za partije koje su u vladi. Neko mora da prihvati rizik odgovornosti za stanje u državi, ali i da se uhvati u koštac sa težinom krize. Sadašnja prelazna vlada mora da istrči “sprint” do marta i pokaže da ima snage. Ako dodje do cilja onda se Grčkoj otvara šansa za “maraton” koji će tražiti političku mudrost, odgovornost i sposobnost ali pre svega nacionalno odgovornu vlast koja mora da zaboravi na predjašnju praksu u vodjenju države.