GRČKA POD STROGOM KONTROLOM EU I NEMAČKE

Grčka prolazi kroz “disciplinu kičme” od strane Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda koji traže od nje nove uštede i primenu niza strogih mera štednje kao uslov za dobijanje nove finansijke tranše podrške. Glasnogovornici primene oštrih mera “do kraja” za Grčku su nemačka kancelarka Angela Merkel i njen ministar finansija, koji je i “siva eminencija” kabineta, Volfgang Šojbe. Po njima "Grčka se mora ne samo obvezati, mora i obaviti. Nisu sve obaveze ispunjene. To je najvažnije za pitanje poverenja.”

Nemački ministar finansija Vofgang Šojbe u svojim oštrima izjavama o Grčkoj kaže:

”Dosta nam je različitih najava. Tek kada Grčka u potpunosti ispuni dogovor iz prvog programa pomoći, može se uputiti nova pomoć Grčkoj.”

Odricanje Atine od suvereniteta?

Nemački “lobi” u EU i evrozoni priprema “paket” mera za Grčku koji podrazumeva da evrozona preuzme kontrolu nad grčkim budžetom pre nego što Atina dobije drugi paket pomoći. Nemačka zahteva veći nadzor nad grčkom “kasom” da bi se dobila podrška za realizaciju “drugog paketa” vrednog 130 milijardi evra. Grčkoj se posredno “preti” stavom da ”Grčka mora da prihvati prenošenje budžetskog suvereniteta na nivo EU na odredjeni period vremena”.

Nemačka dobija podršku u evrozoni za svoj pritisak prema Grčkoj jer to treba da bude primer i za druge države u krizi. Na ove predloge o kontroli budžeta Grčke od strane Nemačke i EU stižu negativni stavovi iz Atine. Grčka neće razmatrati takvu mogućnost. Nema govora da ćemo to prihvatiti, tu je reč o nacionalnom suverenitetu. Sve ove najave idu u pravcu da će Grčka biti pod teškim pritiskom odricanja od spostvnog ekonomskog i delom državnog suvereniteta koji treba da bude predat EU i većim delom Nemačkoj. Slični zahtevi i predlozi su bil i izneti i prošle godine.


Grčki primer biće poučan i za druge zemlje evozone u dužničkoj krizi

Kontrolisana demokratija

Stavove da Nemačka pokušava da kontroliše budžet Grčke, Angela Merkel odbacuje i kaže:

"Nijedna zemlja ne može nekoj drugoj nametati propise u ovoj oblasti. Ali mi moramo zajedno raspravljati o pravom putu. Mi ne možemo samo gledati i nadati se da će svako ispravno postupiti. Mi moramo biti spremni i učiti jedni od drugih. To nema nikakve veze s dominantnošću. A to što smo sada tako veliki, to nije naša krivica."

Grčki premijer Lukas Papademos prolazi kroz teškoće zbog nerazumevanja, kako unutar sopstvene vlade tako i u parlamentu. Stranake u vladi se bore za pozicioniranje pred izbore. Gradjanima Grčke već od 1. januara krenula je mera retroaktivnog povećanja vrednosti nekretnina za 25 odsto kroz porez na isti način kao i za naplaćivanje poreza preko računa za struju. Od Grka se traži da se primeni smanjenje penzija i plata u bankama i privatnom sektoru za 20-40 odsto. Sve ove metode pritiska na Grčku ukazuju i na smanjenje demokratskog kapaciteta Grčke i njene suverenosti u okviru EU.

Grčki ekonomisti

Unutar Grčke demokratiije sada je borba “starog” i “novog” političkog koncepta. Novi koncept oličen je u merama EU i MMF koje su deo politike Lukasa Papademosa. Nedavno je “prelazni” premijer, u nastojanju da primeni “nove mere” u radu lekara i njihovom radnom vremenu, u parlamentu čak pretrpio težak poraz. Socijalisti, iz taktičkih razloga, odbili su da podrže Lukasa Papademosa.

Na pitanje kako Grčka da deluje i da se ponaša pred pritiskom EU i Nemačke, jedan od vodećih grčkih ekonomskih stručnjaka Thanassis Mavridis kaže:

„Svi oni koji se u inostransatvu ozbiljnije bave problemom „grčkog pacijenta", oni mogu izmeriti argumente 'za' i 'protiv' ostanka Grčke u zoni evra. I kad odmere, sigurno dolaze do zaključka kako izlazak Grčke iz ove zajednice nikome ne bi bio od koristi."

Georgos Dukidis, profesor ekonomije sa Univerziteta u Atini, smatra da su Grčkoj ekonomiji hitno potrebne korenite promene. Dukidis kaže:

"Ono što je nama trenutno najvažnije je rast proizvodnje i tržišne konkurencije kroz otvaranje tržišta."