“Labud” Moskve kod “kokošaka” SAD

Dva TU160 ruske strateške avijacije, jedan IL62 i jedan vojno-transportni AN124 podigli su se u ponedeljak s piste u Rusiji, i posle deset sati leta bez prekida i 8.000 kilometara savladane distance, ukazali se na nebu nad Karipskim morem – sletevši kratko zatim i na asfalt jednog aerodroma blizu Karakasa, u Venecueli.

Teški aparati dosežu do dva maha brzine i preleću i do dvanaest hiljada kilometara bez uzimanja novog goriva.

Ofanzivno naoružani bombarderi, u stanju su da ponesu i do 40 tona ubojnog tereta (po šest “raduga” krstarećih raketa ili dvanaest nuklearnih raketa kratkog dometa “Kh-15”), ali na drugi kraj politički podeljenog sveta doleteli su bez tog, za rat podrazumevajućeg tereta, opisuju razna glasila.

Misija koja je usledila u nastavku, bila je, ne ratnog već školskog karaktera. Cilj ekskurzije bio je zajednički “školski čas” ratnih vazdušnih snaga Venecuele i Rusije.

Sledećeg dana, avioni su se, u Venecueli, otisnuli uvis “na sabajle”, još po mraku – “da bi praktikovali poletanja sa nepoznatih aerodroma u uslovima ograničene vidljivosti” (sputniknews.com)  

Ruski piloti i domachini na aerodromu kod Karakasa

Ni slično “Kubi”, mada ipak...

Događaj je privukao međunarodnu pažnju, razume se.

Rusi, kojima ovo nije prvi put ali prvi put je posle bezmalo deset godina, doleteli su u dahu, obletevši doslovnio polovinu današnjeg ratno nakostrešenog globusa.

I još u nekako malo zabavnom tonu – uzme li se u obzir “video”, koji je već po sletanju aviona kod Karakasa dalo “u mrežu” rusko Ministarstvo odbrane, s prizorom Karipskog mora i unutrašnjosti kabine bombardera iz koje se to vidi. Kao na nekom izletu.

Ko je star i pamti, mogao bi se prisetiti Kube, do koje su Karipskim morem i nad morem doplovljavali i leteli Sovjeti, dok oštra konfrontacija Moskve i Vašingtona nije eksplodirala krizom “s prstom na nuklearnom dugmetu”, u vreme Kenedija i Hruščova.

Svet se tada dobro bio trgnuo.

Pompeo i ruske “narodne pare”

Koliko god da je rusko sadašnje “mahanje” krilima “belih labudova” (kako su teški bombarderi s 55 metara pruženih krila inače neslužbeno nazvani) opisano od Moskve kao bezazleno – ono u današnjoj produženoj američko-ruskoj političkoj nakostrešenosti, od Vašingtona nije bezazlenim i doživljeno.

Državni sekretar SAD za spoljne poslove Majk Pompeo se narogušio zbog egzotičnog ruskog safarija. Pokušao je da zvuči cinično, opaskom o finansijski skupo stojećem poduhvatu za aktere, Venecuelu i Rusiju.

“Ruska vlada odaslala bombardere oko pola sveta, u Venecuelu. Ruski i venecuelanski narod treba da znaju šta to stvarno jeste: dve korumpirane vlade traće javne fondove i guše slobodu dok njihovi ljudi pate”, objavio je Pompeo na tviteru (DW.com).

Nije baš tako, da Moskva samo “traći pare”.

Senator Marko Rubio, jedan od kandidata na prošlim predsedničkim izborima, “tvitovao” je da SAD treba da očekuju da će ruski avioni sada “zalaziti dobro u identifikacionu zonu odbrane SAD” (RT.com).

Stanje je “alarmantno”. Vežbe Rusa su “opasnost za stabilnost u regionu i za nacionalnu bezbednost SAD”, “tvitovao” je Rubio. 

Teren za Kubu dva?

U tzv. zadnjem dvorištu SAD, mase raznih naroda nisu baš oduševljene Amerikom, doživljenom u ulozi pomagača lokalnih desničarskih diktatora, lojalnih saveznika Vašingtona. To jeste teren prijemčiv za rusko dejstvo “mekom silom”, protiv interesa hegemona iz Vašingtona.

Osim toga, Moskva ima priliku da bar malo uzvrati i na raspoređivanje američke i američki pomognute vojne sile uz ruske evropske granice. Tema upravo aktuelna, tiče se mogućnosti da se u Evropi rasporede i nuklearne rakete SAD srednjeg dometa. Protiv Rusije.

Kremlj je upozorio da će Rusija u takvom slučaju uzvratiti istom merom.  

“U Rusiji je bilo razgovora o stacioniranju raketa u Latinskoj Americi, i Venecuela je pominjana kao mogućna baza. Da li se ponovo vraća kubanska kriza”, navodi povodom “labudova”, nemački Dojče vele.

Svaki santimetar “s prijateljima”

Državni šef Venecuele Nikolas Maduro tek što je zavšio posetu Moskvi – u poteri za još jednim kreditom koji bankrot-zemlja bogata petrolejom teško može pribaviti negde na tržištu.

Karakas koristi širi geopolitički okvir okolnosti.        

Rusija i Venecuela su mirotvorci, nisu podstrekači na rat, izjavio je Vladimir Padrinjo, ministar odbrane Karakasa.

“Spremamo se da Venecuelu branimo do poslednjeg kvadratnog santimetra, i mi ćemo to s našim prijateljima, jer mi imamo prijatelje u svetu”, izjavio je Padrinjo... ne navodeći ko bi to što on govori trebalo da čuje.

I tako, dve super-sile se “ponovo lupaju penicama u grudi”, kako zapaža Hans Kristensen, direktor Nuklearnog istraživačkog projekta pri Federaciji američkih naučnika u Vašingtonu.

Ništa, samo po sebi, šokantno. Ali između SAD i Rusije nema pouzdane komunikacije. Mnogo malih koraka vodi u mali hladni rat. “I to je taj trend koji zabrinjava. Sličnih bombarderskih operacija bilo je i 2008, za vreme rata u Gruziji.”

Sada se uočava gomilanje trupa Ukrajine prema Donjecku i Luganjsku. Moskva upozorava da nešto opasno neposredno predstoji... O božićnim praznicima. Za koji dan.