GRČKA KRIZA U “ŠESTOJ BRZINI”

Američki nobelovac Pol Krugman, koji ima redovne kolumne na svom blogu, u Njujork Tajmsu upozorava na nepravednost u raspodeli nacionalnog bogatstva koja pokazuje da se u poslednjih 40 godina u SAD dva puta uvećalo bogatstov mereno kroz BDP po stanovniku, a da su prihodi gradjana “skočili” za 40 godina samo 25 odsto. Jasno se uvidja da Krugman cilja na bogaćenje pojedinaca i kompanija a ne toliko gradjana SAD.

Drugi nobelovac, Džozef Štiglic upozorava da prekomerna štednja podstiče krizu i pad ekonomije i da kriza u evrozoni - uz takvu politiku - može dovesti do koplapsa i kraha.

Nemački suficit

Dok je veći deo EU i evrozone pritisnut merama štednje i atmosferom “tesne kože”, dotle Nemačka, iako ima usporeniji rast, pokazuje znake izvozne dominacije na posrnulim tržištima EU.

Nemci su, u trgovini sa 20 od 27 članica EU, pokazali izvozni suficit od 156 milijardi evra. Nemačka je “gospodar“ evrozone ali i mogući krivac za unutrašnju dezintegraciju EU i evrozone. Cena evra prema američkoj valuti skliznula je na najniži nivo u poslednjih 17 meseci i došla je na paritet od 1,262 dolara za evro. Moguće je da će u narednih šest meseci, ako se nastavi kriza u EU, taj paritet ići i do 1,10 dolara za jedan evro.

Prognoze po Ataliju

Poznati ekonomista Žak Atali, koji piše i proriče budućnost sveta i Evrope, izmedju ostalog kaže: ”Pred nama su bezbrojne oluje koje će uskoro zahtevati delovanje. Šta ćemo kada finansijska kriza, koja se nakratko umirila, ponovo ojača u Europi? Šta ćemo ako Mađarska u februaru postane diktatura, Grčka u martiu bankrotira, ako Italija ne uspe refinansirati svoje banke a Francuska ne nadoknadi svoj manjak? Šta ćemo kada stanje nesigurnosti, otpuštanje visokoobrazovanih ljudi, rast nezaposlenosti, zatvaranje vrata svim inicijativama otera najsposobniju generaciju mladih u očaj i nasilje?

Grčka drama i drahma

Moguće nasilje i socijalnu pobunu slično projekciji Žaka Atalija vidi glavni ekonomista londonskog Toscafund-a Savvas Savouri koji kaže da bi “grčko napuštanje evrozone bilo i više od katastrofe”, uz prognoze za nestabilnost koja bi izazvala “socijalne nemire, visoku inflaciju i državni udar”. Takav negativan scenario mogao bi dovesti do “opsade banaka i izvlačenja kapitala do sada nevidjenih razmera”. Krah evrozone u Grčkoj ili nekoj drugoj državi EU mogao bi “dovesti i do hiperinflacije i problema na finansijskim tržištimu i masovnog odlaska građana iz zemlje, koji bi poneli svu svoju pokretnu imovinu, rasla bi i opasnost od trovanja političke scene nastupima ekstremista pa sve do mogućnosti vojnog udara”. Ovi mračni scenariji za Grčku su već duže vreme u opticaju…

"Nekako moramo da vratimo dugove" (giros - 1,6 miliona evra, musaka 2,45...)

Grčko (ne)poverenje u političare

Anketa vođena od 5. do 10. januara, sa ispitanih 1.018 Grka, koju objavljuje list "Katimerini", ukazuje da je 91 odsto ispitanih građana Grčke nezadovoljno vladom. Za mesec dana vlada Lukasa Papdemosa izubila je 10 odsto poverenja anketiranih.

Danas Papademosa podržava 55 odsto Grka, za pet odsto manje nego pre mesec dana. Ako se nastavi ovakav trend, vlada Lukasa Papademosa bi do aprila, kada se očekuju izbori, mogla da dospe na oko 50 odsto biračkog tela a sam Papademos na oko 40 odsto.

Kako će Grčka izaći sa dugovima teško je pitanje. Trenutno, Grčka privatnom sektoru duguje 206 milijardi evra. Banke i fondovi trebalo bi da otpišu 100 milijardi evra, a ostatak da pretvore u nove obveznice, što znači otpis duga od 50 posto nominalne vrednosti kredita. Za sada, privatne banke nemaju poverenja u grčku vladu. Ako se ne postigne kompromis, Grčka ide u bankrotstvo. Budžetski deficit 2011. je u Grčkoj iznosio 9,6 odsto bruto društvenog proizvoda i tako se prvi put našao ispod psihološki značajne granice od 10 odsto.