GRČKA I “KONOTROLISANI BANKROT”

Evropa je u „vrenju“ ekonomske i socijalne krize koja može da preraste u dugoročnu krizu poverenja u EU i podele i rascep EU, posebno evrozone. Uniji će se od strane Nemačke ponuditi „Fiskalni pakt” - program budžetske discipline EU koji će se usvajati u nacionalnim parlamentima članica. To je njegova suština. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, upozorava da “Fiskalnim paktom” nije poželjno nastanje novih institucija sa novim ovlašćenjima i suspendovanjem ili preklapanjem ovlašćenja sadašnjih institucija u Briselu. Baroso kaže:

„Novi međunarodni sporazum mora da poštuje pravni sistem, metode zajedništva i institucije EU. On mora na kraju da bude više evropski, a ne manje.“

Narednih nedelja i meseci vodiće se politička bitka za opstanak evrozone, ali i za “nametenje” novih pravila ige u EU kako od Nemačke i Francuske tako i od Velike Britanije. Njen premijer Dejvid Kameron, koji je imao otvorene sukobe sa Nemačkom i Francuskom politikom oko krize u EU, pozvao je lidere evrozone da slede britansku „hrabru i odlučnu“ akciju u borbi protiv krize, upozorivši da se Stari kontinent suočava s opasnim vremenima. Kameron je kritikovao dosadašnje mere protiv krize u evrozoni istakavši da u 2012. hitno treba preduzeti mere na tri podučja: Grčka, banke i zaštita. Po Kamerunu, situaciju u Grčkoj treba rešavati, dokapitalzacijom banaka i postići sporazum o kriznom fondu za posrnule članice eurozone.

Bankari su umereni optimisti!

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu čula su se i kritička i zabrinuta mišljenja iz svetskih banaka, gde su govorili direkotri tih banaka, pre svega "Džej Pi Morgan Čejs", "Barklejs", "Sitigrup". Bankari kao i politčari misle da se se grčka kriza posmatra kao “studija slučaja” u evrozoni sa svojim specifičnostima i da se “kontrolisanim bankrotstvom” Grčka može kontrolisati u okviru evrozone. Bankar i direktor švajcarske banke UBS, Serđo Ermoti kaže:

"Među nama postoji konsenzus da će doći do kontrolisanog bankrota Grčke. Što se tiče ostatka evrozone, nismo mnogo zabrinuti". Dejvid Rubinštajn (62), direktor investicionog fonda “Karlajl”, ističe:

“Mislim da na Zapadu imamo tri do četiri godine da unapredimo ekonomski model koji imamo, a ako to ne učinimo, izgubili smo igru”.

Ko će vodti Grčku?

Vlada Lukasa Papademosa u kojoj su dve ključne partije uticaja i moći - PASOK i Nova demokatija - nemaju političke “hrabrosti” i odgovornosti da prihvate rizike krize već se odmeravaju koja je partija više odgovorna za stanje u državi. Atinski časopis “Epikera” piše da je PASOK “potpuno je potonuo i sada zauzima peto mesto među grčkim strankama”.

Političko spinovanje i igra javnim mnjenjem se sagledava i u istraživanju agencije VPRC koja ističe da Nova demokratija ubedljivo vodi ispred PASOK sa 30,5 odsto podrške građana. Po ovoj agenciji, iznenađenje na poliitčkoj sceni Grčke je Demokratska levica, Fotisa Kuvelisa (13 odsto), stranka nastala cepanjem Koalicije levice koja je na drugom mestu, dok treće mesto dele takođe stranke levog bloka - Komunisti i Siriza sa po 12 odsto podrške. Ovakva mapa političkih odnosa snaga nije realna jer je Lukas Papademos pre oko 15 dana imao 50 odsto podrške gradjana kao i njegova vlada. Igra agencija za javno mnejne u Grčkoj je deo političke obmane nezadovoljnih birača i gradjana koji podjednako tretiraju odgovornosti i PASOK i Nove demokratije