Ko su francuski islamistički teroristi?
Prema podacima službe bezbednosti, u Francuskoj živi oko hiljadu dve stotine džihadista, od kojih je 50 do 100 spremno da pređe u akciju. Šerif Šekat, koji je pucao na prolaznike u utorak u Strazburu, bio je hapšen 27 puta za krađe, nedozvoljeno nošenje oružja i oružane pljačke kako u Francuskoj, tako i u Nemačkoj
(foto, Strazbur, utorak uveče – pomoć stiže na mesto atentata)
Francuski građanin Šerif Šekat, star 29 godina, osumnjičen je da je u utorak 11. decembra, u Strazburu, u blizini katedrale, pucao na narod koji se šetao ulicom. Vičući "Alah je veliki", on je ubio dvoje ljudi, jedna osoba je u stanju moždane smrti, a dvanaest osoba je ranjeno. Šekat je taksijem pobegao sa mesta zločina. Njegova porodica je uhapšena, a za njim traga više od 700 policajaca i žandarma.
O Šekatu se zna da je bio hapšen 27 puta za krađe, nedozvoljeno nošenje oružja i oružane pljačke kako u Francuskoj, tako i u Nemačkoj. Pretpostavlja se da je do islamističke radikalizacije došlo tokom njegovog boravka u zatvoru 2015. godine. Šekata je državna bezbednost upisala u dosije "S", što znači da je potencijalno opasan kao terorista. Međutim, u odsustvu bilo kakvog kontakta sa Al Kaidom i Islamskim kalifatom, on nije bio praćen i prisluškivan.
Poternica za Šerifom Šekatom, osumljičenim za teroristički napad u Strazburu
Rizik nula ne postoji
Vrlo često, javnost, u svim domenima koji se tiču terorizma, traži “rizik nula”. Nažalost, u novim uslovima, “rizik nula” nije ostvarljiv, pre svega, zbog mutacije terorizma od državnog, kontrolisanog, sa jasnim političkim porukama, ka ultrafanatičnom, bez osećaja za posledice i bez preterano jasne političke poruke.
Kriminolog Alan Boer je nove teroriste nazvao “gangsteroristima”, ukazujući da se oni transformišu u “lumpenteroriste”. Praveći analogiju sa Marksovim i Engelsovim terminom “lumpenproletarijat”, ali više na trockističkim osnovama (uspon fašizma), on objašnjava da se od hiperterorizma iz 2001. godine, stiglo do terorizma niskog intenziteta koji ima slične efekte.
Prema podacima službe bezbednosti, u Francuskoj živi oko hiljadu dve stotine džihadista, od kojih je 50 do 100 spremno da pređe u akciju. Oni su svi praćeni i posmatrani, a povremeno su i privođeni na razgovore. Reforma bezbedonosnih i obaveštajnih službi koju je izvršio Nikola Sarkozi, doprinela je da saradnja između službe unutrašnjih društveno-političkih obaveštenja i kontrašpijunaže bude bolja. Međutim, četiri hiljade ljudi koji rade za tu gigantsku mašineriju, nisu dovoljni za misije protiv špijunaže, terorizma i međunarodnog kriminala. Tehnički, neprekidno praćenje jedne osobe, iziskuje angažovanje 20 do 25 osoba na tom zadatku.
Francuski rat protiv terorista, a ne protiv koncepta terorizma
Za razliku od američkog “rata teroru”, francuske obaveštajne i bezbedonosne službe ne vode rat protiv jednog koncepta, nego se bore protiv osoba. Da bi bile efikasne, one se trude da saznaju što tačnije u kakvom se okruženju kreću osumnjičeni, kakav im je životni put, sa kime sarađuju, sa kim se druže, koju ideologiju podržavaju i od koga dobijaju novac. Takođe, oni treba da identifikuju ideologe pokreta, kao i logističku podršku kojom se koristi terorista. Međutim, prelazak u akciju nije u domenu bezbedonosnih službi, nego u rukama političara.
Ako je “postojala rupa”, u pitanju je politička odgovornost u praćenju potencijalnih terorista i sprečavanju njihovih aktivnosti. To znači da je neophodno zaustaviti ideologe i finansijere islamskog terorizma, koji su već svima znani. Istovremeno, neophodno je, kako u Francuskoj, tako i van zemlje, reagovati različitim društvenim, edukativnim, kulturnim i pravnim merama, koje bi mogle da smanje broj potencijalnih džihadističkih regruta.
Uprkos maskarima izvršenim u Francuskoj u zadnjih nekoliko godina i jačanju siguronosnih mera, bilo bi vrlo loše stvoriti nove zakone nalik američkom “Patriotskom aktu”. Ovaj nedemokratski zakon koji uvodi delikt mišljenja, omogućava državi da legalno teroriše čitavu naciju. Francuska bi, najverovatnije, trebalo da poveća budžete za borbu protiv islamističkog terorizma, jer se, kako zbog svoje prošlosti, tako i zbog svog angažovanja u borbi protiv islamizma, nalazi na vrhu spiskova džihadističkih ubica.
Takfirizam, radikalna politička teorija sunita
Islamistički ideolozi u Francuskoj propagiraju politički islam i među njima se nalaze i pobornici takfirskog pokreta, šireći političke ideje Sajeda Kotba, ideologa egipatske Muslimanske braće. Naime, Kotb, pristalica takfirske ideologije, zagovarao je potpuni prekid sa modernim društvom u kome ne vlada šerijatsko pravo. Osnovan 1970. godine u Egiptu, takfirski pokret se pojavio u Francuskoj sredinom 90-ih godina i osnažio se posle Al Kaidinih atentata u Americi.
Takfirska ideologija, radikalna politička teorija sunitskih islamista, ne priznaje nikakvu državnu vlast niti društvo koje nije u skladu sa Kuranom i šerijatskim pravom. Međutim, oni uče svoje pripadnike da prikrivaju svoje ideje sve do trenutka kada pokret ojača i izađe iz senke. Ovakve džihadističke ubice predstavljaju varvarski, mračni i degenerisani politički islam, koji praktikuje mali broj muslimana.
Da bi se izvršili masakri nalik pariskim (Šarli ebdo, Bataklan), ili ovonedeljnim u Strazburu, salafistički imami u Francuskoj koriste društveno-ekonomsku krizu i upotrebljavaju sukobe muslimana u raznim delovima sveta, da bi manipulisali nestabilne i nezadovoljne mlade osobe, arapskog i muslimanskog porekla, proizašle iz siromašnih sredina, bez obrazovanja i bez posla. Oni, najčešće, regrutuju asocijalne i ogorčene osobe koje imaju osećaj društvenog promašaja i poniženja, čiji je životni put haotičan, a struktura ličnosti poremećena. Da bi ih lakše manipulisali, islamisti biraju nezrele osobe bez mogućnosti introspekcije i objašnjavanja motivacije svojih delanja. Istovremeno, islamistički ideolozi oslanjaju se na kandidatov nizak osećaj za moral i veliku željom za svemoćnošću.
Francuski zatvori – teroristički univerziteti
Pre nego što su se opredelili za terorizam, deo kandidata je već bio u zatvoru, kao i Šerif Šekat, gde se njihova radikalizacija ojačala kroz kontakt sa osuđenim teroristima i borcima iz Iraka i Sirije. Ovi veterani, obično, postaju idejne i duhovne vođe mladim kriminalcima kojima nedostaju životni reperi. Psiho-emotivna manipulacija se vrši kroz, naizgled, čvrstu i moralnu strukturu islama. Mladi kriminalci brzo prihvataju ideologiju koja im je strana i, ne razumevajući pozadinu događanja, niti namere onih koji vuku konce, oni konstruišu sopstvenu ličnost na osnovi terorizma i, često, protiv društva u kome su rođeni. Na taj način, oni mogu da nastave svoje kriminalne aktivnosti, ali sada pod blagoslovom islama.
Ova vrsta terorizma, viđena u Belgiji i Francuskoj, predstavlja vitrinu političkih organizacija koje se nalaze iza terorizma. Na taj način, oni ne samo što jačaju svoje pozicije na globalnom planu, nego lakše regrutuju buduće ubice i brže nalaze finansijere koji će im pomoći u sprovođenju političkih ciljeva. Džihadističke ubice i teroristi predstavljaju varvarski, mračni i degenerisani politički islam u kome prva žrtva nije zapadna civilizacija, nego sâmi muslimani koji su iskorišćeni kao sredstvo u napadu na nemuslimane.
