GRČKA – PROBA PRED KRIZU U EU

Talas političkih sukoba koje je Evropa imala u periodu 1968-1974. koji je po Samjuelu Hantigntonu nazvan "Treći talas", posle 40 godina ponovo zapljuskuje Evropu. Krajem 60-tih godina cilj je bio jačanje novih demokratija u Evropi sa pojavom levičarskih, sindikalnih, studentskih i drugih pobuna širom Evrope.

"Kalup promena"

Početkom 90-tih godina talas političkih promena zahvatio je Istočnu Evropu koja se približavala ciljevima EU i "slobodnog društva". Na osnovama studentskih i sindikalnih protesta u pojedinim državama Evrope jačale su NVO i antivladine organizacije, kao "Otpor" u Srbiji protiv miloševićeve vlasti 1998/2000 godine i kasnije u Ukrajini, Gruziji i drugim državama.

Model studentsko-sindikalnih protesta iza kojih su "u senci" stajale buduće vladajuće političke oligarhije i danas je aktuelan i predstavlja "meku moć" politike i prikrivanje namera oligarhija koje treba da dodju na vlast. Narodni i gradjanski otpor je sredstvo za rušenje vlada i pritisak za prevremne izbore radi dolaska na vlast opozicije ili oligarhije "u senci". Takva strategija je postala novi obrazac demokratije i "kalup promena".

Protesti koji se pripremaju u Evropi i EU tokom 2009. godine imaće jake socijalne ali i nacionalne motive sa vidnom kritikom globalne doktrine EU. Talas krize koji se iz SAD preneo u EU i druge delove sveta, stvoriće visoki stepen haotičnosti i nestabilnosti sa vidnim turbulencijama dužeg trajanja. Rezultati mogu biti formiranje nove svetske elite i "svetske vlade" za kontrolu svetske i kontinentalne krize, usporavanje razvoja pojedinh država koje poseduju prirodne resurse ili će parcijalno delove sveta i Evrope uvesti u forme gušenja demokratije i stvaranja autoritarnih režima.

Kriza u Evropi otvoriće i pitanje odnosa nacionalnih država prema modelu evropskih integracija i unutrašnjem odnosu prema demokratiji, slobodama, odnosu prema manjinama, raseljenim i azilantima ali i uključenosti u ekonomiju pojedinh država delova drugih naroda iz zemalja članica EU koji su u procesu radne migracije u EU. Ovakve forme otvoriće pitanja unutrašnje ksenfobije, nacionalizma i kritike Evrope ali i globalnih interesa SAD u svetu.

Evropljani strahuju, na osnovu ankete sprovedene u EU, od recesije i energetskih sporova. Više od 70 odsto ispitanih smatra da se njihova nacionala ekonomija nalazi u teškom stanju što je za 21 odsto više nego u prethodnoj anketi, dok je 58 odsto Evropljana izjavilo da je celokupana ekonomija u krizi. Ovo je izjavila Margo Volstrom, evropski komesar za institucionalne odnose i strategiju komunikacije.

Kuda ide Grčka?

Na početku protesta u Grčkoj, lider opozicione partije PASOK Jorgos Papandreu rekao je "Tražimo vlast. Jedino što ova vlada može da ponudi je ostavka i da od naroda sačeka presudu". Portparol PASOK Georgios Papakostandin je za BBC rekao: "Vlada je izgubila poverenje naroda. Ovi neredi su samo vrh ledenog brega. Kriza je mnogo dublja-ekonomoska kriza, socijalna kriza, kriza institucija. Najviši ešaloni vlade su korumpirani. U takvim uslovima demokratija nudi rešenje-a to su izbori."

Politički karakter demonstracija je jasan i definisan. Logistika za demonstrante je obezbedjena, kako materijalna tako i tehnička. Pojedini sajtovi u Grčkoj nude demnostrantima aktuelne informacije o sukobima, pravac kretanja demonstranta i razmeštaj policije. Protesti se najavljuju SMS porukama ili se preko "zauzetih" radio stanica šalju poruke gradjanima o demnostraciajma i pokretanju sinidikata koji organizuju masovne proteste i "generalni štrajk". U igri su azilanti i emigranti koji uz studentske proteste izražavaju i etničke zahteve ali se dogadja i uništavanje imovine gradjana i države uz širenje straha u gradovima Grčke. Preti opasnost od sukoba gradjana i demonstranta oko uništavanja privatne imovine i ugrožavanja sloboda kretanja i rada u gradovima gde su masovne demonstracije.

Već vidjeno

Očigledno je da su i demonstracija Grka u drugim evropskim gradovima sinhronizovane, i da iza njih stoji dobra organizacija i logistika. Najgora opcija je mogućnost gradajnskog sukoba pristalica vladajuće Nove demokratijje i opozicione partije PASOK. Pojavljivanje poruka "Otpor" nedvosmisleno navodi na već vidjeni model političkog delovanjau Srbiji 2000. godine i u drugim državama sa ciljem pritiska da se raspišu prevremeni izbori.

Ekonomska i politička kriza u 2009. godini ostaviće vidne tragove u EU, Evropi i Grčkoj i očekuje se da će trajti narednih nekoliko godina. Nastavak političkih, socijalnih i studentskih protesa u Grčkoj dovešće do pada vlade ali i dublje krize i polarzacije u grčkom društvu jer je mala verovatnoća da bi nova vlada mogla nešto ozbiljniije da promeni u odnosu na dinamiku krize u Evropi i svetu koja će tek ostaviti svoje tragove u narednom periodu.

Prostor za ekstrermiste i kriminalce

Čitava država i narod će se suočiti sa globalnom krizom. Nužno je traženje kompromisa vlasti i opozicije kroz vladu nacionalnog spasa kako bi se sprečila polarizacija društva i onemogućio gradjansko-politički sukob koji je mnogo opasniji i teži od već pristigle ekonomske recesije i socijalne krize. Štrajkovi i socijalni nemiri mogu promeniti vladu ali ne i situaciju i položaj gradjana u dužem periodu. Primena političkog nasilja i gradjanske anarhije otvara prostor za zastupnike radikalne politike koja se kreće od posezanja za vanrednom stanjem i političkom i policijskom diktaturom, do anarhističko teorističkih i kriminalnih akcija pojediinh grupacija koje koriste krizu kao sredstvo za postizanje svojih ciljeva.

Ovakve situacije mogu zloupotebiti ekstremne političke organizacije, terorističke strukture koje deluju u Evropi ali i organizovano kriminalno podzemlje koje preko nasilja i haosa realizuje svoje poslove jer je država zauzeta sprečavanjem gradjanske krize pa se ne bavi dovoljno i delovanjem kriminalnog podzemlja. Mafiji i poliitčkim ekstremistima odgovara visoko rizična situacija u društvu kako bi realizovali svoje poslove ili ojačali svoju infrastruturu u kriznim područjima.

Duže trajanje krize samo stvara jaz medju najodogovornim partijama za sudbinu države, ekonomje i demokratskih institucija, i jača politički ekstremizam i gradjanske podele. Na medjunarodnom planu slabi ugled države i pozicija njenih medjunarodnih interesa, računajući i položaj unutar EU i regiona. Nužnost je da u Grčkoj dodje do kompromisa oko nacionalnih i državnih ciljeva kako bi se što spremnije grčko društvo moglo suočiti sa "talasima krize" koja neće kratko trajati i tražiće dogovore i kompromise umesto sukoba i polarizacija.

Dubina krize u Grčkoj otvoriće i pitanje položaja manjina i pojave jačanja separatističkih i ekstremnih organizacija koje se umnožavaju i postaju opasnost za ustavni i gradjanski poredak.