GRČKA NA EVROTESTU

Nobelovac Joseph E. Stiglitz nije uveren da će se u 2012. godini okonačati evropske krize, bilo u obliku raspada evra ili rešenja za spas evrozone. Po Štiglucu, Evropa će patiti a sa njom i ostatak sveta.

“Krah zone evra i raspad Evropske unije imali bi katastrofalne posledice po globalni finansijski system”, izjavio je poznati finansijski investitor Džordž Soroš. On za Ekonomik tajms kaže: “Kriza evrozone poprima sve ozbiljniji karakter i sa sobom nosi veću opasnost nego globalna finansijska kriza 2008. godine".

Kristin Lagard izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda, opasnost od izlaska Grčke iz evrozone ovako vidi u 2012. godini:

“Naši evropski partneri su više puta istakli svoju odlučnost da do toga neće doći, a mi samo možemo da ih u tome podržimo”.

Da li je Grčka već bankrotirala?

Po ocenama nemačkih ekonomista, bankarskih eksperata ali i nekih političara, Grčka je već bankrotirala. Ovo izjavljuje predsednik Naučnog veća Ministarstva ekonomije Nemačke, Klemens Fuest. Pregovori grčke vlade i njenih poverilaca su u krizi i to bi moglo da utiče na negativne ocene “trojke” - EU, ECB i MMF o daljoj podršci Grčkoj. U martu se odlučuje da li je Grčka bankrotirala ili kakvu će podršku dobiti iz evrozone i MMF-a. Kreditori traže da se i minimalni dohodak od 750 evra smanji za najmanje 20 odsto što svodi prosečnu platu Grka na 500 evra tako da bi bila dva do tri puta manja nego pre dve godine. Istovremeno, EK traži da Grčka vrati oko 425 miliona evra koje su bile namenjenje za subvencionisanje poljoprivrednika. Grčki poljoprivrednici su tu pomoć od EU dobili 2009. godine posle upornog blokiranja puteva, graničnog prelaza s Bugarskom i blokade skoro čitave Grčke.

Dobrovoljni istup iz evrozone?

Grčki ekonomista Kostas Satopulos, iz Poslovne akademije u Mančesteru, povodom razgovora grčke vlade i poverilaca kaže:

"Tri tačke ostaju i dalje sporne. Visina iznosa potraživanja od kojeg se dobrovoljno odustaje, vreme dospeća i visina kamatne stope".
Stručnjaci kažu da bi potezi grčke vlade mogli da budu i u pravcu da sama zatraži izalazak iz evrozone kako bi se izvršio pritiska na EU i evrozonu i Grčkoj dala šansa i vreme za nužni mali “ekonomomski predah”. Satopulos dodaje:

"Koliko god privlačno ova ideja zvučala nekim političarima, pretnje imaju smisla samo u slučaju da Grčka može da dokaže da ima siguran suficit". Onda bi grčka vlada mogla uverljivo da pokaže da ne zavisi od prilika na tržištu. Trenutno to nije slučaj, pa grčka strana ni nema prostora za cenkanje.
Opasnost od "novog oblika porobljavanja"

Ukoliko bi sama grčka vlada, bez EK i MMF, pokrenula proceduru ili inicijativu za napuštanje evrozone to bi bio veliki politički rizik za bilo koju kasniju vlast u Grčkoj i izazvalo bi dugogodišnju izolaciju zemlje unutar EU i regiona. Grčka se mora odlučiti za težak put i proglasiti nelikvidnost, ali da ne napusti evrozonu.

Onaj ko je ranije plaćao osiguranje za svoje kredite, sada bi to osiguranje mogao da naplati. To bio praktično značilo da bi poverioci mogli po kratkom i brzom postupku da otkupe grčku državnu imovinu, aktivni i pasivni kapital, računajući i resurse, odnosno ostrva i privredni potencijal Grčke. Na taj način Grčka bi bila “kupljena”, odnosno prodata za upola manji kapital na osnovu naplate duga. Po toj koncepciji Nemačka, Francuska i neke druge države bi bile vlasnici Grčke odnosno nekretnina, privrede, teritorije… To bi značilo, primenom ekonomskih mera, novi oblik porobljavanja Grčke koja bi kao država postala “aktivna hipoteka”.