Žuti prsluci, poslednja prepreka neoliberalizmu u Francuskoj

Kada je 17. novembra, širom Francuske, pokrenuta operacija "žuti prsluci", čiji je povod bilo traženje niže cene automobilskog goriva, manifestanti su bili viđeni na dva načina. Vladajuća struktura i bogatiji slojevi na dobrim radnim mestima okarakterisali su ih kao grupu nazadnih i zagađivački nastrojenih seljaka i provincijalaca, ksenofobnih i pužadističkih tendencija.

Opozicija, radikalni intelektualci i borci za društvene slobode, videli su pobunu ljudi koji žive van skupih gradova, daleko od svih vrsta javnih usluga. Njima je vozilo neophodno za odlazak na posao, u kupovinu, kod lekara ili u školu, a budžet za gorivo im je postao toliko veliki, da su se oni revoltirali.

Ulični događaji, posebno u Parizu, pokazali su da ni jedni, niti drugi, nisu uspešno analizirali revolt "žutih prsluka". Tokom velikih nemira zadnjeg vikenda novembra, mnogim protestantima je postavljeno pitanje "zašto". Među brojnim odgovorima, dva su bila vrlo zanimljiva. Jedan "žuti prsluk" je mirno izjavio:

"Vi, Parižani, imate posao. Dođite da vidite kako je u Perpinjanu." Drugi, sa metalnom štanglom u ruci, viknuo je u kameru: "Zašto lomim ?! Zato što moram da živim sa 700 evra mesečno!"

U Francuskoj, nezaposlenost je mnogo veća van velikih gradova. Minimalna zakonska plata za puno radno vreme je 1.188 € (neto), dok je prag siromaštva 1.020 € (60 odsto srednjeg primanja od 1.710 €). Procenjuje se da više od 10 miliona ljudi (oko 15 odsto populacije) živi u siromaštvu i da pauperizacija srednje klase postaje sve masovnija. Istovremeno, najbogatiji slojevi Francuza umnožavaju svoje bogatstvo većom brzinom nego ikada ranije.

"Žuti prsluk" sa maskom Anonimusa (strip Vendeta Gaja Foksa) u Parizu 1. decembra

Francuska zgađenost političkom elitom

Sasvim je prirodno reći da francuski pokret "žutih prsluka", koji ujedinjuje različite generacije i različite socio-profesionalne strukture, protestuje protiv sistematskog raslojavanja društva na malobrojne bogataše i legije siromašnih. Istovremeno, nije slučajno da je nezadovoljstvo Francuza, kroz "žute prsluke", eksplodiiralo baš u ovom trenutku, tokom druge godine vladavine Emanuela Makrona.

Mladi francuski predsednik je, prošle godine, izgledao kao savršeni kandidat. Nije pripadao nekoj od postojećih partija, nije bio profesionalni političar, nije imao puno političkog iskustva, nije iza sebe vukao niz afera i prevara... Zgađeni političkom elitom i njenom nebrigom za narod i državu, francuski glasači su se opredelili za Makrona, gledajući sve ono što on nije i zaboravljajući sve ono što on jeste.

U jednom od razgovora za medije, Žak Atali, neoliberanli ekonomista, uz blagonakloni osmeh, rekao je za nepoznatog Makrona, tek postavljenog za ministra ekonomije i industrije u Olandovoj vladi, da je "prava kurva". Svoju paternalističku ocenu Atali, ineče Makronov čovek iz senke, pojasnio je rekavši da je, radeći u poslovnoj banci Rotšild, Makron umeo svakom sagovorniku da kaže ono što je ovaj želeo da čuje. Na isti način je Makron doveden i u Jelisejsku palatu.

Makronova predsednička kampanja nije bila sačinjena od uobičajenih laži, nego od perfidne i odlično organizovane manipulativne komunikacije prepune praznina i belina koje su glasači ispunjavali sopstvenim željama i mišljenjima.

Blokada na putevima. "Učestvovala sam maja 68, učetsvujem novembra 2018." piše na prsluku

Obespravljenje običnih građana

Došavši na vlast, Makron je krenuo u sprovodjenje reformi koje su tokom kampanje bile nagoveštene i maglovite. Po njegovom mišljenju, Francuskoj su bile neophodne reforme da bi ona ekonomski ostala u vrhu i bila konkurentna u odnosu na druge bogate zemlje. Prethodni predsednici, Sarkozi i Oland, mislili su vrlo slično, ali se nisu usudio da sprovedu reforme, smatrajući da bi pregovori sa sindikatima i gradjanima bili dugi i složeni. Za razliku od njih, Makron je odlučio da o reformama ne treba diskutovati, nego ih samo sprovoditi. Njegov krajnji cilj je  privatizacija svih javnih sektora i uvodjenje neoliberalnog kapitalizma.

Za godinu dana, Makron je sproveo reformu radnog prava kojom je dao velika ovlašćenja gazdama i znatno umanjio prava zaposlenih. Druga reforma ticala se železničkog saobraćaja i priprema ovog sektora za potpunu privatizaciju. Nova fiskalna reforma zaštitila je najbogatije i opteretila srednju klasu i siromašne. Potom je sprovedena reforma zakona o zaštiti poslovanja kojom je zabranjeno objavljivati svaku poslovnu informaciju koja nije opštepoznata i lako dostupna. Tako je zabranjeno bilo kakvo objavljivanje poslovnih tajni, makar one bile zloupotreba, prevare ili falsifikati, a za gradjane koji se usude da objave takvu "poslovnu tajnu" predvidjene su astronomske kazne.

Sledeća velika reforma biće penzije, gde će Makron ići ka produžavanju radnog veka, smanjivanju penzija i većem oporezivanju penzionera. Potom, on će reformisati zdravstvo, a cilj je da se od gradjana i dalje uzima novac, ali da se smanji budžet državnim bolnicama i da se umanje prava osiguranika na kvalitetnu lekarsku negu. Potom su na redu smanjivanje socijalne pomoći starima, bolesnima, invalidima, siromašnima i nezaposlenima.

Specijalne jedinice francuske policije u Parizu

Makron, predsednik koji štiti tržište

U jednoj televizijskoj emisiji, tačno za godišnjicu Makronove vladavine, Fransoa Oland, prethodni francuski predsednik, bio je upitan da li je Makron "predsednik bogatih".

"Nije on predsednik bogatih", odgovorio je Oland i objasnio da je Makron predsednik najbogatijih, jer je nova fiskalna reforma povećala porez srednjoj klasi i bitno smanjila porez najbogatijima.

Olandova izjava je revanšističkog karaktera i zato predstavlja samo deo istine. Naime, Makron nije predsednik koji štiti bogataše, nego je predsednik koji štiti tržište, što je još hladnije, opasnije i neljudskije.

U trenutku kada su Francuzi postali svesni da se vlast ne obazire na obične građane koji sve teže žive od male plate u sve skupljim životnim uslovima i bez ikakve perspektive da će im biti bolje, oni su rešili da svoje reči podvuku stvaranjem nereda na putevima i u prestonici. Uprkos činjenici da je 86 odsto ispitanih građana dalo podršku "žutim prslucima", može se pretpostaviti, da će se ovaj neformalni i vanpolitički pokret, tokom zimskih meseci, rashladiti i izgubiti početni elan.

Takođe, može se pretpostaviti da se Emanuel Makron neće preterano obazirati na ogorčene proteste "žutih prsluka" i da će sprovesti sve zamišljene reforme, uz kraće ili duže manipulativne moratorijume. U slučaju da Skupština i Senat ne žele da izglasaju nove zakone, Makron je spreman da iskoristiti svoje ustavno pravo da vlada dekretima koji ne moraju da prolaze parlamentarno usvajanje.

Želja moćnika Evropske unije jeste da Francuska odustane od dosadašnje ljudskosti i socijalne pravde i da predje na ljudožderski neoliberalizam. Emanuel Makron, njihov izvršitelj, prihvatio je da taj posao završi do kraja svog mandata 2022. godine i ništa ga u tome ne može da spreči.