Nemačka hoće stalno mesto u Savetu bezbednosti

M.L.

O reformi OUN dugo se govori ali još nema nikakvih promena koje bi, prema kritičarima. bolje odgovarale sadašnjoj geo-političkoj situaciji
(ilustracija, Savewt bezbednosti UN, sednica posvećena Siriji, avgust prošle godine)

Nemački vicekancelar i ministar finansija Olaf Šolc (Sholz) predložio je, kako javlja agencija DPA, u predavanju o budućnosti Evrope na Humboltovom (Humboldt) univerzitetu, da se francusko stalno mesto kao velike sile u Savetu bezbednosti (SB) promeni u mandat Evropske unije.

"Svestan sam da se to neće moći bez pristanka Francuske ali bi to bio pametan i hrabar korak", dodao je on.

Francuski mediji su odmah reagovali i ovaj predlog Šolca označili za "protivnapad" Berlina zbog kritika iz Pariza da Nemačka preterano mlako pristupa predlozima za reformu EU na kojima insistira prevashodno Francuska. Oficijelno, iz Pariza još nema reagovanja na predlog nemačkog vicekancelara, mada se nezvanično iza ovoga naslućuju pretenzije Nemačke da dobije stalno mesto u SB.

O reformi OUN, prevashodno njenog vrhovnog organa - Saveta bezbednosti, dugo se govori ali još nema nikakvih promena koje bi, prema kritičarima, bolje odgovarale sadašnjoj geo-političkoj situaciji. Prema francuskoj agenciji AFP, "nemački predog je spektakularno i kontraverzno obnovio ove diskusije".

Funkcionisanje OUN kritikovao je ranije i američki predsednik Donald Tramp, poznat već po tome da u odnosu na globalna rešenja daje prednost nacionalnim interesima i bilateralnim sporazumima. Nemačka kancelarka Angela Merkel je u septembru ove godine upozorila na umanjivanje značaja OUN i istovremeno se izjasnila za reformu SB.

Okosnicu SB, koji broji 15 članova, čine pet stalnih članova – Kina, Rusija, Francuska, Britanija i SAD. U Savetu zaseda još deset nestalnih članica s dvogodišnjim mandatom, koji bira Generalna skupština. Stvarna politička težina počiva, međutim, u stalnom mandatu koji sadrži i pravo veta koje može blokirati svaku odluku Saveta.

Šulc je u predavanju istakao da "glavni nemački nacionalni interes jeste Evropa. Ukoliko EU hoće da u svetu od skoro 10 milijardi ljudi brani svoje interese i vrednosti mora biti jedinstvena, jaka i suverena. Dodao je da bi EU "morala biti i više politička. Ključni izazovi EU zahtevaju političke debate i političke odluke, nikako puko regulisanje ekonomskih procesa".

U tom kontekstu on je govorio i o socijalnim i ekonomskim principima kao što su zaštita zaposlenih, neophodnost pravnog okvira za minimalnu platu i osnovno osiguranje i ukazao na potrebu reforme evrozone. Naveo je u tom smislu kao primer budžet evrozone kao dela budžeta EU ili promenu Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) u Evropski monetarni fond (EMF), što podržava i francuski predsednik Emaniel Makron. Šolc je uveren da će odlazak V. Brtanije iz EU učiniti evro atraktivnijim za one članice Unije koji ga nisu uvele.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...