More ili zamka, Azov?

Mostom kod Kerča, Rusija je “dohvatila” Krim, približila ga i učvrstila uz tle kopnene teritorije, a nad tesnacem brodskog prolaza iz Crnog mora u Azovsko, utvrdila svojevrsnu “kapiju”, i namestila “bravu” koja je u njenim rukama.

Prirodna, kopnena veza poluostrva sa Ukrajinom, nije više bitna. Čak se i snabdevanje Krima vodom rešava po planu da voda stiže iz Rusije. Sovjetski kanal, kojim je voda ranije doticala iz Dnjepra, trasom po traci tla kojim Krim prirodno prianja uz kopno, zagrađen je odlukom Ukrajine. U novostvorenom antagonizmu Kijev ne dopušta ni vodu.

Prolaz između Crnog i Azovskog mora ispod mosta u Kerču

Most koji razdvaja

Most nad Kerčanskim tesnacom je nova geopolitička činjenica.

O mostovima se obično govori kako spajaju, a ovaj je, naprotiv, izraz teško narušenih odnosa Rusije i Ukrajine, u kojima je mukotrpan, vekovima dug suživot dve zemlje zamenjen neprijateljstvom.

Skupi most (koštao je približno četiri milijarde dolara) je prelaz preko vode za Ruse i Rusiju. Međutim, u funkciji “kapije” nad vodenim prolazom, most je kontrolna tačka na vitalnoj saobraćajnici, iz Azovskog mora u Crno i obratno.

Geopolitički simbol je okolnost da prolaz lađa ispod mosta ili odobrava ili ne odobrava isključivo Rusija. Pokušaj Kijeva da novo-uspostavljeno stanje ignoriše završio se pre nekoliko dana opasnim incidentom.

Uz pomoć “kerčanske kapije” i novouspostavljenog sistema “crveno” i “zeleno” u vlasti Rusije, sav prostor Azova, pribrežni kao i morski, obreo se sada pod kontrolom Rusije. Pre svega Mariupolj i Berđansk, dve ključne pomorske luke za ukrajinski Donbas.

Krimski most, dug 19 kilometara, povezuje rusko kopno sa poluostrvom Krim i završava se kod luke Kerč

Mariupolj, osvajan i gubljen

Svet je čuo za Mariupolj i Berđansk, pre svega za Mariupolj, tokom dnevnih izveštavanja o ratu u istočnoj Ukrajini.

Grad s pola miliona građana dva puta je prelazio iz ruku u ruke tokom borbi za, sada “autonomni” Donjeck.

Prvi odbrambeni rov nove “autonomne republike” jedva da je na puškomet od Mariupolja na istok – na 12 kilometara. Tu se stalo kada je, po inicijativi “Minsk”, prekinuto ratno neprijateljstvo. Ređe je u tadašnjem ratnom konetkstu pominjan Berđansk, poznat i kao primorsko odmaralište.

Istorija ratnog zauzimanja i gubljenja Mariupolja, ukazuje koliko su za bezbednost dve, od Kijeva nepriznate proruske “republike” (Luganjsk i Donjeck), važne luke uz more, koje je međutim uspela da zadrži Ukrajina.

Mariupolj i Berđansk, značajni su ništa manje i za ekonomsko funkcionisanje Ukrajine. Berđansk je utovarno mesto u brodskom transportu ukrajinske pšenice prodavane na Bliskom istoku. U Mariupolju, na lađe koje moraju pod most kod Kerča, ukrcava se metal za izvoz. Kerč je izlazna kapija ukrajinske teške industrije.

Paralizovan izvoz

“Posle mosta”, Kijev učestalo prigovara da je arterija njegova oba izvozna transporta sada paralizovana.

Česti su i navodi sa lica mesta, pretežno zapadne štampe, kojima se ilustruje novonastali položaj Ukrajine. Gradi se utisak da je celom širem području Azova nabačena omča, da se krajevi stege pritežu ili labave režimom prolaza ispod mosta, i da je strateška ideja Moskve da čitav istok Rusiji neprijateljski okrenute Ukrajine lagano malaksava.

Kijev tvrdi “da je nekoliko ključnih gradova pod efektivnom pomorskom blokadom, sa brodovima blokiranim u lukama kao Mariupolj i Berđansk, što košta milione hrivni u izgubljenim prihodima i kranovima za utovar koji ne rade”, preneo je deo slike britanski Gardian.

Prošle nedelje, list je pomenuo “šesti dan” kako “kranovi za utovar pšenice i metala” u Berđansku stoje neuposleni – “uzalud čekajući dopuštenje Rusije da prođu kroz Kerčanski moreuz”.

Sagovornik novina, iz lučkih vlasti u Berđansku, naveo je podatak da je kargo promet “godina na godinu” srozan na 50 odsto pređašnjeg.

I četvrti bataljon S400

U međuvremenu, Rusija pojačava odbrambenu budnost uz most.

U dva dana, Moskva je prebacila i rasporedila već dva pojačanja svojoj i tako jakoj raketnoj odbrani Krima od napada s mora i iz vazduha, sledi iz vesti koje je preneo ruski Sputnjik.

Uz poziv na informaciju ruske Crnomorske flote, agencija je najpre javila o rasporedu, “blizu grada Džankoj, nedaleko od granice Ukrajine” – “i četvrtog bataljona ‘S400-trijumf´” raketa protiv-vazdušne odbrane da bi u petak, svega dan kasnije, emitovala i vest o dopremi i rasporedu na poluostrvu još i “raketa ‘pancir-S’ i bataljona protiv-avionske artiljerije”.

Vest o raketama “pancir-S” objavljena je uz poziv na službu informacija ruske Južne vojne oblasti, nadležne za Kavkaz i Krim.

Ne mnogo pre toga, javljeno je da je na Krimu izveden na položaj “i treći bataljon S400”, kraj mesta Jevpatorija.

Osim Jevpatorije, kao mesta blzu kojih su položaji ruskih anti-raketnih i protiv-avionskih projektila S400, pomenuti su Fedosija i Sevastopolj.

Sputnjik je naveo da je “pancir-S” PVO sistem upravo prošao proveru upotrebom “žive municije”, na poligonu “Kapustni jar”, dalje unutar Rusije.

Saglasno Rasijskoj gazeti, citiranoj od Sputnjika, “pancir” je kombinovani sistem PVO raketa i topova, čiji projektili “pet puta nadmašuju brzinu zvuka”, u stanju su da “manevrišu na nepredvidljiv način pri ogromnim brzinama” i predodređeni su da promene izgled modenog ratovanja”. Sistem je zamišljen da zaštiti važnu infrastrukturu od napada iz vazduha, s mora i sa kopna.

U SAD je priznat za “idealno oruđe protiv praktično svih postojećiha UAV” (dronova). “Pancir” je uspešno upotrebljen u ratu u Siriji, naređao je ruski Sputnjik.

Oklopni čamac AK-201 iz Kaspijske flote ruske mornarice, snimljen 21. maja 2018. u Rostovu na Donu tokom prebacivanja iz Astrahana u Kerč

Nakostrešeni krimski jež

Reč je o pojačanjima ruske PVO odbrane, a Krim je i pre pojačanja bio nakostrešeni jež. Više od 20 hiljada vojske je stacionirano na poluostrvu koje je sada tvrđava prema neprijateljskom okruženju NATO u zapadnom pribrežju Crnog mora.

Početkom 2018, povodom prebacivanja na Krim tada tek drugog uzastopnog bataljona S400, Rojters je citirao procenu neimenovanog “vojnog funkcionera” SAD, da je na poluostrvu sredstava za odbranu dovoljno za zaštitu ne samo Krima već “i za malo više Crnog mora”. 

To što se događa u zoni Azova nije bez uticaja na događaje unutar Ukrajine, jedna je od teza osvrta na stanje stvari, saradnika Evropskog saveta za spoljne posle (“Strait to war? Russia and Ukraine clash in the Sea of Azov”, ecfr.eu).

Autor ECFR pominje pojačanje ruskoj flotili u akvatoriji Azova, jedinicama prebačenim iz Kaspijskog mora, plovidbom lađa Volgom, Donom i kanalom koji spaja te dve reke. Među njima su i korvete Grad Svjažsk i Veljikij Ustjug.

Dilema posmatrača je u pitanju, da li je sve to što stiže u Azov samo zbog zaštite mosta?

“Ruski brodovi mogu bombardovati ukrajinske pozicije sa mora, mogu upotrebiti ‘kalibr’ (krstareće) rakete dugog dometa da udare manje-više bilo gde unutar Ukrajine, ili preduzeti amfibijsko iskrcavanje ili desant iz vazduha, da ubace trupe blizu ili iza sadašnje front-linije”, navedeno je u objavljenom prilogu.

Misli se na front-liniju prema Luganjsk-Donjeck autonomijama. Autor smatra da se sa pozicija u Azovu mogu blokirati i luke Ukrajine zapadno od Krima.

“Najdramatičniji scenario bila bi operacija zaokružavanja, kojom bi se ukrajinska armija opkolila u istočnoj Ukrajini, (ruskim) prizemljivanjem na zapadu. Ukrajinske trupe (prema Luganjsku i Donjecku, PP) su ukopane. Deo fronta je mobilan, ali neki delovi liče na odbrambene pozicije na Zapadnom frontu u Prvom svetskom ratu”, naveo je autor ECFR.

Čamac ruske obalske straže u Kerčanskom moreuzu ovkađćen je da proverava svako plovilo koje naiđe kroz tesnac

Parošenko zove u pomoć

Suočen s neugodnostima, predsednik Ukrajine Pjetro Parošenko zavapio je Zapadu za pomoć. Traži da u arenu kroče Nemačka, SAD, NATO... bilo koji od “ukrajinskih saveznika”, ili tačnije svi zajedno.

Nekoliko američkih stručnih autora se oglasilo povodom Parošenkovog apela, ali još ni jedan nije izjavio da je mudro da se u ukrajinsku vatru gurnu šake Amerike, Evrope ili članica NATO.

“Vašingtonu nije dovedeno u pitanje ništa dovoljno vredno da bi pošao u rat oko toga ko ima pristup u Azovsko more”, oglasio se u reviji Našenel interest Dag Bendou, predavač na Kato institutu, svojevremeno specijalni pomoćnik predsednika Ronalda Regana.

Autor pominje Parošenkov tvit-apel “celoj pro-ukrajinskoj koaliciji: moramo se odupreti ujedinjeni!”, pa kaže – “lepa lista!”.

“Uključuje, odreda, Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, većinu Evrope i Francusku i Nemačku. Ali jedno je sigurno, da kontinent neće učiniti ništa.”

“EU je izdala saopštenje. Oni sigurno neće poreduzeti pobedonosni pohod u korist Ukraine, koju neće niti u EU ili NATO.

Amerika je jedina na toj listi koja je bitna. Od Vašingtona bi se očekivalo da podigne teški teret u svakom ratu koji uključuje Moskvu, da održi nuklearnu razmenu, preduzme vazdušni rat, opskrbi savezničke saborce, oslobodi mora, predvodi kopnenu kampanju i preuzme žrtve. UK i Francuska bi pomogle. Poljska bi doprinela. Svi drugi bi nudili savete i nadali bi se da će Rusija ispucavati svoje oružje iznad njih, prema Severnoj Americi.

To bi trebalo da nas podseti da smo srećni (ili blagosloveni) što Džordž W Buš nije uspeo u nastojanju da pridoda Kijev (i Gruziju) u NATO.

Da je uspeo, Vašington bi se osećao obaveznim da priskoči Ukrajini u odbranu, u slučaju da se ona pozove na član 5. protiv Moskve. Poduprt Sjedinjenim Državama, Kijev bi najverovatnije zauzeo ratoboran stav prema Moskvi. Parošenko bi unapredio svoje izglede za reizbor i možda počeo rat koji nudi da se jedino povrati Krim (...)

Lepo je biti ‘pro-ukrajinski’ kako je to rekao Parošenko. Ruski različiti napadi na Ukrajinu nisu u redu. Međutim, nema razloga da Vašington ide u rat. Prvo, Kijev je od malog bezbednosnog interesa za Zapad. Ukrajina je trpela kao deo Ruske imperije i Sovjetskog Saveza bez ikakvog uticaja na Ameriku ili Evropu. Ukrajinske sadašnje dogodovštine su uznemirujuće ali ni opasne za bilo koga drugog”, nabrojao je američki autor.

Nije jedini. Neobično je što se već nekoliko američkih stručnih autora oglasilo savetom da SAD ostanu na distanci prema Kijevu. I Prošenku. Njemu je vruć kesten u šakama.