Moskva i Tokio ugovaraju mir

Petar Popović

Rusija spremna da prepusti Japanu dva od četiri ostrva Kurilskog arhipelaga, međutim uz uslov da Tokio ne prepusti teritoriju američkim trupama. Može li Japan to da garantuje?
(foto, defile ruske vojske 2016. godine na Kurilskim ostrvima, povodom 2. septembra, datuma potpisivanja predaje Japana u Drugom svetskom ratu)

Moskva i Tokio pregovaraju o miru.

Japan i Rusija još nemaju sporazum koji bi izrazio ishod Drugog svetskog rata, završenog porazom osovine Berlin-Tokio pre 71 godinu. Nerešeno pitanje “testamenta” oružanog sukoba Japana sa Sovjetskim Savezom, kao pobednikom, smeta inače poboljšanim odnosima i dobroj saradnji susednih sila. Premijer Japana Šindzo Abe i predsednik Vladimir Putin obeležili su svoje brojne kontakte idejom da se ona širi.

Ključno sporno pitanje tiče se pripadnosti četiri ostrva Kurilskog arhipelaga u posedu Rusije (Kunašir, Iturup, Šikotan i Habomai) – međutim, na koja polažu pravo obe zemlje.

kurilska-mapa-s

Istorijat ostrvske svojine

Istorijski, ostrva su bila pod kontrolom i jedne i druge strane.

Japan ih je okupirao posle Rusko-japanskog rata 1904 - 05. završenog pobedonosno za Japan. Sovjeti su ostrva povratili krajem Drugog svetskog rata i, od tada, Moskva odbija razgovor o “pravu” neke drugačije pripadnosti ove geostrateški vrlo bitne teritorije.

Tokom konferencije u San Francisku 1951, sovjetski šef diplomatije Andrej Gromiko, odbio je da potpiše “podmetnuti” mir sila pobednica i Japana, raspoznajući u američki i britanski pisanim dokumentima nameru da se Japan preobrazi u vojno uporište SAD protiv Sovjetskog Saveza.

Mirovnim papirom nastojalo se da Kurilska ostrva, pa čak i južni Sahalin, ostanu Japanu. 

Ratno neprijateljstvo SSSR i Japana obesnaženo je tako tek pet godina kasnije, Zajedničkom izjavom o okončanju rata. Moskva i Tokio potpisali su je 1956.

Lekcija naučena u Evropi

Tzv. Kurilska greda, od pretežno sićušnih komada kopna protegnutog od Kamčatke u pravcu ostrva Hokaido, odvaja Ohotsko more od Pacifika, čineći branu eventualnom američkom vojnom pristupu bliže ruskim vodama. Na drugoj strani, flota Rusije u Vladivostoku, ima slobodan izlaz iz Ohotskog mora u Tihi okean sve vreme tokom godine. Izlazni tesnac kontroliše Rusija.

Kunašir, Iturup, Šikotan i Habomai su krajnje južni komadi u vencu tih dragocenih kopnenih perli. Ipak, s vojničke tačke, strateški periferna je pozicija dva “poslednja na spisku” – o kojima bi Kremlj eventualno mogao biti spreman da razgovara.

Uslov je, međutim, da Tokio položi potpis ispod pismeno preuzete obaveze da na Šikotanu i Habomaiu neće biti stacionirane vojne snage SAD.

Rusi su lekciju naučili u Evropi, prihvativši “novo za gotovo” obećanja SAD i Nemačke Mihajilu Gorbačovu, pri pristanku Moskve na ujedinjenje Nemačke – da se NATO i američko oružje neće raspoređivati u front prema Rusiji, širom istočne Evrope.

kuril-rus-rakete-s

Postavljanje ruskih odbrambenih raketa "bastion" na Kurilskim ostrvima Iturup i Kunašir, novembra 2016. (www.strategic-culture.org)

Jeljcin i Tokio

“Fascikla” s nezaključenim mirom izneta je na sto rusko-japanskih političkih razgovora još u vreme Borisa Jeljcina, odmah, u prvom trenutku post-sovjetske Rusije.

Tokiju se učinilo da je možda to trenutak. Industrijski razvijen, ekonomski snažan i bogat Japan, nudio je, u slučaju da se spor reši ustupanjem ostrva, izdašnu privrednu pomoć.

Teritorije, pa sporazum o miru, to je bila i ostala zamisao Tokija.

U Japanu nema predsednika vlade koji bi opstao na vlasti saglasivši se da su ostrva ruska.

Jeljcin se nije usudio da sklizne na tle trgovine ruskom teritorijom. Svaki njen pedalj je plaćen ratnim žrtvama. A “prvi demokratski predsednik” je i sam bio prezauzet pitanjem ostanka u Kremlju, da bi se još bavio i Kurilima. 

Putin i Tokio

Putin nije promenio stanoviše, mada su mu ruske unapređene okolnosti pružile više prostora za politički manevar. Putinov produženi rok obeležen je nastojanjem Kremlja da se Japan pridobije za obimniju ekonomsku saradnju, u interesu razvoja Rusije.

Moskva je ponudila izvoz energije, uključujući i izvoz u Japan gasom proizvedene struje, kablom po morskom dnu. Ponuđeno je da Japan učestvuje u poboljšanju uslova života i razvoju ostrva na koja pretenduje, u ime dobrobiti za obe strane.

Kremlju se otvaranje prema istoku ukazalo kao izlaz pred pritiskom kojem je Moskva izložena u Evropi i na Zapadu.

Premijer Šinzo Abe afirmisao se kao lider koji ne odbija rusku saradnju. Japan je energetski zavisna zemlja i dvojici nije bilo teško da identifikuju uzajamno korisne sadržaje.

Utisak posmatrača je da se Putin i Abe zavidno dobro razumeju, što je državnom šefu Rusije omogućilo da pokuša i razbije ljušturu otvrdlih polaznih pozicija u pregovorima o Kurilima, svedenim na sve ili ništa.

Septembra, tokom ekonomskog savetovanja regionalnih država u Vladivostoku, šef Rusije je predložio da se blok spregnutih međuzavisnosti “teritorije-mir” razbije na “odmah ostvarivo i potonje” – da se, na primer, “odmah” potpiše mirovni sporazum.

kurilska-heliko-linija-

Redovna helikopterska linija izmešu ostrva Kunašira i Šikotana, dva puta nedeljno

Sporazum o miru

Povod inicijativi dao je Šinzo Abe, govoreći u okviru istupanja šefova država učesnika skupa pred kamerama.

Govoreći pre Putina, premijer je izjavio da su Japan i Rusija, kada je reč o sporu o ostrvima, “dužni pred budućim generacijama”.

“Hajde da krenemo zajednički, svesni pitanja: Ako ne uradimo sada, onda kada? I ako ne učinimo mi, onda ko drugi? Mi smo zajedno sasvim svesni da to neće biti lako”, prenele su svetske agencije (Rojters, AFP, AP).

Putin je prihvatio. Izgledalo je spontano i bilo je neočekivano, kada je tu pred kamerama ponudio da Rusija i Japan “bez ikakvih preduslova” potpišu sporazum o miru i pritom navedu privrženost ideji da se u produžetku reše i druga pitanja.

“Trudili smo se da rešimo teritorijalni spor 70 godina. Sedamdeset godina smo pregovarali”, rekao je.

“Hajde da bez ikakvih preduslova zaključimo mirovni sporazum, ne ovog časa, ali do kraja godine”, rekao je. Tekstom sporazuma moglo bi se utanačiti da će dve strane razmotriti i teritorijalna pitanja, rekao je.

Šikotan i Habomai

Premijer Japana nije “izvukao iz džepa” odgovor na Putinov predlog, ali celi proces dobio je od tada u dinamici.

Sekretar Kremlja za štampu Dmitrij Peskov izjavio je minule nedelje da su Abe i Putin naložili šefovima resora spoljnih poslova svojih zemalja “da intenziviraju dijalog o sporazumu o miru”, koji bi se zasnivao na sovjetsko-japanskoj izjavi iz 1956, prenela su ruska glasila.

Dva ostrva, od četiri, su u tom smislu isturena sa ruske strane u fokus razmatranja. Šikotan i Habomai – kopno sa spoljne strane luka arhipelaga, ono prema Pacifiku.

Deklaracija 1956. “pominje da je Moskva saglasna da se razmotri mogućnost njihove predaje posle zaključivanja sporazuma o miru”, naveo je ruski Komersant.

Putin i Abe sreli su se prošle nedelje na jednom od daljih regionalnih susreta. Komersant navodi da je Šinzo Abe i tom prilikom izrazio nadu “da će dve zemlje rešiti teritorijalno pitanje i potpisati mirovni sporazum”.

Reklo bi se, Tokio se vratio pređašnjem redosledu u potezima. Međutim, piše Komersant – Japan je “smekšao stav u odnosu na Kurilska ostrva”. Saglasio se s predlogom da se razmatra “prepuštanje svega dva od četiri ostrva”.

Gorko iskustvo sa obećanjima

Ipak, i u razgovoru o toj varijanti postoji prepreka. Od Tokija se sa ruske strane zahtevaju garantije da se na teritoriji o kojoj se pregovara neće razmeštati trupe SAD.

Glavna nepoznanica je sada stav Tokija koji bi trebalo da razjasni pitanje američkog prisustva na ostrvima s Vašingtonom. Saglasno američko-japanskom sporazumu iz 1960, “SAD imaju pravo da na teritoriji Japana razmeštaju svoje snage i vojne baze”, naveo je Komersant. U slučaju da deo Kurila dospe pod suverenitet Japana, proširenje važnosti odredbe i na tu teritoriju ne može se isključiti, navodi ruski list.

“Rusija je zemlja koja je naučila, imajući gorko iskustvo, na primer s planovima NATO”, citira list reči šefa Kremlja.

Saglasno navodima Komersanta, japanski Asahi šimbun pomenuo je “obećanje Abea Putinu da u slučaju predaje ostrva Japanu na njima neće biti američkih vojnika”.

A zapravo o tome se i radi – svojevremeno, Mihajil Gorbačov je takvo isto obećanje dobio direktno od Amerikanaca.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...