Protesti žutih prsluka u Francuskoj: Gladnima niko ne veruje ?

Bilans protesta "žutih prsluka" u subotu, koji su se u nešto manjem obimu nastavili u nedelju i danas, je težak: jedna žena koja je učestvovala u protestima je poginula, 409 je ranjeno, od kojih je 14 u teškom stanju.

Juče su protesti nastavljeni u manjem obimu na oko 150 mesta, a danas takođe u još manjem obimu. Jutrošnje vesti su govorile da je nekoliko desetina "žutih prsluka" blokiralo pet centara za distribuciju goriva.

Lyon, 17.11.2018 - protest vozača kod Liona, zbog povećanja taksi na gorivo

Makron pred rebusom

Predsednik Makron našao se pred rebusom. Da li da napravi ustupke i na taj način pokaže da sluša Francuze kako to oni od njega zahtevaju? Ili da nastavi sa svojom politikom dodatnog oporezivanja automobilskog goriva, čija je cena za godinu dana skočila za 23 odsto, a za poslednjih nekoliko nedelja 5 odsto.

Predsednik vlade Edurad Filip pojavio se juče na državnom tv kanalu "Frans 2" i objasnio da "vlada sluša građane", ali ne namerava da odustane od ekološke strategije u ime koje dodatno oporezuje automobilsko gorivo.

Odgovor "žutih prsluka" je ubrzo usledio - protesti u Francuskoj se nastavljaju u manjem obimu. Dok je u subotu po zvaničnim brojkama bilo skoro 300 hiljada ljudi rasporoeđeno na oko 2000 mesta, danas su mnogi od njih morali na posao. Oni koji su ostali - jutros su blokirali  na četiri mesta rezervoare nafte.

Dodajmo ovde da je procene ministarstva unutrašnjih poslova o broju učesnika demantovao "Sindikat gnevnih policajaca" kako se zovu, koji su se solidarisali sa "žutim prslucima". Oni tvrde da je bilo milion učesnika širom Francuske, uglavnom na ulazima na autoputeve.

Biriatou, 17.11.2018 - protest vozača kod Birjatua, zbog povećanja taksi na gorivo

Sirotinja na ulici, vlast blefira

Pokret „žuti prsluci“ kao da je iznenadio vladu i administraciju predsednika Makrona. Prvi put se jedan masovni protest dešava bez vođa i organizatora, bez sindikata i stranaka - prosto na poziv upućen preko fejsbuka, posle peticije koju je potpisalo više od milion ljudi.

Učestvuju obični ljudi, bez posebnog ideološkog opredeljenja, koji ponavljaju da ne mogu da izdrže poskupljenja goriva i takoreći svakodnevno nove poreze. "Radimo a ne uspemo da sastavimo kraj s krajem".

Veliki broj penzionera obukao je u nedelju žute prsluke. Razlog tome je smanjenje najnižih penzija. Kako je tim ljudima, najbolje govori slučaj jedne nastavnice u penziji stare 66 godina bez porodice, koja je izbačena iz stana dan uoči stupanja na snagu zabrane iseljavanja ljudi u toku zimskog perioda. Njena penzija koja je iznosila 1.080 evra, prošle godine je smanjena na 880 evra. Od toga je mogla da plaća stan, ali je morala da prestane da plaća grejanje da bi mogla da kupi hranu. Nedavno je isterana na ulicu zbog nagomilanog duga i provela je noć u hodniku zgrade u kojoj stanuje.

Zanimljivo da se nedelju dana uoči protesta pojavila u medijima informacija o tome da je krajnja desnica iza najavljenih protesta "žutih prsluka", a zatim i da je šest pripadnika krajnje desne grupacije uhapšeno jer su pripremali napad na predsednika Makrona.

Posle nekoliko dana, čuveni nedeljnik "Okovani patak", koji je otkrio brojne skandale i za sto godina nikada nije izgubio proces na sudu, objavio je tekst da je priča o napadu lažna. Zatim su informacije o krajnjoj desnici i žutim prslucima prestale da se pojavljuju. Kada su se na ekranima pojavila lica ljudi koji učestvuju u blokadama autoputa postalo je jasno da ovakva priča nema smisla i da bi njeno širenje postalo kontraproduktivno.

Makronova politika

Makronova administracija vodi kontradiktornu politiku: s jedne strane zatvara vozne i autobuske linije javnog saboraćaja kao i manje-više sve drugo što pripada javnom servisu, vozovi državne železnice su neverovatno skupi a sa druge strane, povećavaju takse na gorivo. Milioni Francuza tvrde da ne znaju kako da stignu do posla jer nemaju novca za tako skupo gorivo.

Francuska je decenijama organizovala ekonomiju i društvo u funkciji interesa svoje automobilske industrije. Zato je u velikom zakašnjenju kada je reč o električnom automobilu i o obnovljivim izvorima energije.

Vlada sada tvrdi da vodi ekološku politiku smanjenja zagađenja i oporezuje gorivo kako bi podstakla Francuze da kupuju električna vozila. Cena električnih automobila je, međutim, previsoka za većinu građana. 

Nepopularnost ovih mera je tim veća što vlada nije mogla da obrazloži gde ide 35 milijardi od "ekoloških" poreza. Da li zaista idu u ekološke svrhe ili idu da zatvore praznine u državnom budžetu, s obzirom da je ova vlada koja zagovara smanjenje javnih troškova - zapravo povećala javne troškove.

Oni koji traže odustajanje od ove politike ukazuju da je stvorena čitava kasta privilegovanih koji ne plaćaju porez. Korporacije koje zagađuju nisu za to oporezovane. Na milionske zarade od finansijskih transakcija - ne plaća se porez. Dakle, ako radite - plaćate porez, ako spekulišete na berzi i zaradite milion evra za jedan dan - ne plaćate nikom ništa.

Umesto da stigne u francusku poresku kasu, oko 100 milijardi evra odlije se svake godine u evropske poreske rajeve kao Luksemburg, Belgija itd. Ovo se dešava na sasvim legalan način, preko pravničkih podešavanja.

Kako je to moguće - pitaju se mnogi. Moguće je zahvaljujući odrednicama ugovora o funkcionisanju EU koji kaže da država može samo ograničeno da kontroliše (čitaj ne kontroliše) puteve kapitala i novca. Korporacije i banke tako plaćaju smešno male poreze u Francuskoj. Total, Mekdonald, Epl i ostali prijavljuju za porez u Francuskoj sume koje plaća dobro stojeće malo ili srednje preduzeće.

Neko međutim mora da puni državnu kasu.

"Okrećemo se tamo gde ima novca - a to su najsiromašniji. Njih međutim ima puno". Ove reči pripisuju se jednom Makronovom savetniku. Da li ih je on zaista izgovorio ili nije - manje je bitno. Suština je da upravo ova formula sažima stvarno stanje stvari neoliberalnog ekonomsko-političkog sistema kakav je propisan Lisabonskim ugovorom kao obaveza za države EU i kakav danas vlada u Francuskoj.

Bilans 18 meseci politike Makronove administracije glasi:10 odsto najsiromašnijih izgubilo je 337 evra za godinu dana, a u isto vreme 10 odsto najbogatijih dobilo je 1.193 evra. Rezultat: uprkos izvesnom ekonomskom rastu, zbog krajnje neravnomerne raspodele bogatstva kupovna moć stanovništva je u padu.

Juče su stotine ljudi pod prozorima Jelisejske palate skandirali: "Makron ostavka, vrati pare", ali se za sada jedino oglasio ministar ekologije koji je rekao da vlada ostaje na svom putu i neće praviti ustupke. On očigledno ne shvata da ljudi koji su izašli na ulice ne izražavaju svoj politički stav već poručuju da su gladni, da mnogi žive u trošnim stanovima, u zgradama sličnim onoj koja se srušila nedavno u Marseju, odnevši deset života ili onoj, u istom gradu, sa koje je prošle nedelje otpao balkon.

Zapravo, vidimo ovde, kulinarskim rečnikom rečeno, sve sastojke pred-revolucionarnog stanja: postoji privilegovana manjina i osiromašena većina na kojoj ta manjina parazitira, jer ne plaća poreze i iznad je zakona. 

Kakve će biti posledice ?

Kakve će biti posledice protesta "žutih prsluka", da li će on dovesti u pitanje Makronovu administraciju - pitanja su na koja niko u Francuskoj sada nema odgovora jer je reč o izlasku naroda na ulice na način koji od protesta 1968. godine nismo videli.

Ukoliko "žuti prsluci" dovedu u pitanje francusku vladu, oni će dovesti u pitanje i EU koja kroz Lisabonski ugovor prepisuje kao obavezu neoliberalni sistem slobodnog trižišta bez intervencije države.

U ovom trenutku napetost je u Evropi već velika zbog Italije koja odbija da smanji javni budžet i uskladi ga sa propisima EU.

"Grešite ako mislite da su evropski izbori izbori najvažniji. Ono što je najvažnije to je kako će reagovati tržišta na italijanski budžet", rekao  je ovih dana o stanju stvari u Evropi, francuski neoliberalni ekonomsita Alen Menk, blizak predsedniku Makronu.

U prevodu ovo znači: Sudbina naroda i realna vlast nad državama nije u Parlamentima gde sede predstavnici naroda, već u rukama finansijskih centara moći. Ako oni preko agencija za ocenjivanje saopšte da je neko finansijski nepodoban, odnosno nesposoban, onda je to sudbonosno za narode i život "običnog" čoveka, kako je pokazao primer Grčke.

Paradoksalno je da zagovornici ovog sistema, poput predsednika Makrona, kao da ne shvataju da je to mašina za proizvdnju totalitarnih sistema i nasilnih revolucija. Nejednakost dostiže crvenu liniju posle koje sledi socijalna eksplozija. Francuski predsednik vlade Eduar Filip, inače čovek blizak nuklearnoj industriji, juče je rekao da "vlada ostaje na svom kursu" čime je Francuzima na ulicama poručio kao Marija Antoaneta, da "jedu kolače ako nema hleba".

Ako se u Francuskoj zaista dogodi eksplozija broja siromašnih i nagomilanog narodnog revolta, ona će potresti čitavu Evropu i to sa nesagledivim posledicama po neoliberalnu EU. Stvari su tim složenije što nas istorija poučava da je, uprkos pravednim zahtevima, bes gladnog naroda vrlo često bio konj na kome su dojahali jahači apokalipse -  totalitarne vođe i razarajuće revolucije.