Merkel u Evropskom parlamentu: Zvižduci i aplauzi za evropsku nad-državu

Burni aplauzi odobravanja i uzvici negodovanja ođekivali su u utorak u amfiteatru Evropskg parlamenta u Strazburu, dok se poslanicima obraćala i odgovarala na njihova pitanja, nemačka kancelarka Angela Merkel.

Kancelarka je u kraćoj verziji ponovila delove svog govora o evropskom miru, održanog u nedelju u Parizu prilikom obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata.

"Evropa je naša najbolja šansa za mir, prosperitet i bolju budućnost. Mi ne smemo da propustimo tu šansu. To dugujemo budućim generacijama", rekla je i dodala: "Nacionalizam i egoizam ne smeju više nikada da dobiju šansu da se razviju u Evropi. Tolerancija i solidarnost su naša budućnost. I zato se vredi boriti se za tu budućnost".

Strasbourg, 13.11.2018 - namačka kancelarka Angela Merkel sa predsednikom Evropskog parlamenta Antoniom Tajanijem na svečanom dočeku u Strazburu

Oružje i mir

Usledio je veliki aplauz, neki poslanici su ustali, ali se začulo i dugo "Uuuuuuu" raznih vrsta suverenista u znak neodobravanja zbog pominjanja "nacionalizma" u negativnom smislu.

Kao francuski predsednik Makron, i nemačka kancelarka Merkel nema nikakav problem da drži ubedljive govore o miru uprkos činjenici da su njihove države najveći evropski izvoznici oružja. Štaviše, izlažući svoju viziju evropske budućnosti Merkel je naglasila da Evropu drugi mogu da čuju samo ako govori jednim glasom to jest ako ima zajedničku spoljnu politiku i zajedničku odbrambenu politiku.

 "Treba prevazići nacionalne egoizme, potrebna nam je zajednička evropska spoljna politika i zajednička odbrana", rekla je i opet se čulo dvoglasno reagovanje iz poslaničkih klupa - jedni su uzvikivali u znak odobravanja, a drugi opet ispuštali ono dugo "uuuu".

"Vremena kada smo mogli da računamo na druge - odavno su prošla, sada moramo da se okrenemo sami sebi", precizirala je zatim Angela Merkel, jasno praveći aluziju na SAD.  Ona je dodala da "Evropa jednog dana treba da ima svoju armiju" i da "izgradi sopstvene sisteme naoružanja".

Merkelova je zaključila da bi izgradnja jedne istinske evropske armije, kao dopune NATO-u, "pokazala svetu da nikada više neće biti rata između evropskih zemalja".

Evropska armija – odgovor Americi

Migranti i spolje granice EU, osnivanje Evropskog saveta bezbednosti sa rotirajućim predsedništvom, numerička ekonomija, potreba menjanja evropskog ustava - sve teme koje je kancelarka otvorila imale su kao zajednički okvir ideju stvaranja buduće evropske nad-države u kojoj će se članice EU u većoj ili manjoj meri odreći svog suvereniteta.

Od svega što se moglo čuti tokom dva i po sata koliko je trajalo kancelarkino gostovanjeu EP, najveću pažnju javnosti je privuklo je njeno zalaganje zalaganje za evropsku armiju. Fotogeničnost teme evropske armije, o kojoj se decenijama govori bez ikakvog suštinskog pomaka, može se objasniti kontekstom - pogoršanjem odnosa između  SAD s jedne strane i sa druge Nemačke i Francuske.

Hronologija zahlađenja odnosa među nekadašnjim neprkosnovenim saveznicima počinje dolaskom Trampa na vlast. Već u januaru prošle godine poručio je evropskim članicama NATO-a da za članarinu plaćaju 2 odsto ukupnog društvenog proizvoda. Za Nemce je bia posebna poruka: "Treba dam plaćate zato što vam garantujemo bezbednost" (SAD još imaju trupe na nemačkom tlu).

Ubrzo zatim kancelarka Merkel je izjavila da "na žalost ne možemo više da računamo na naše nekadašnje saveznike SAD i Veliku Britaniju".

Makron je prošle nedelje za SiEnEn rekao: "Ne želimo da evropske zemlje povećaju budžet da bi kupile američko ili nečije drugo naoružanje i opremu. Ako povećamo naš budžet, to će biti sa ciljem da povećamo našu autonomiju, pri čemu NATO neće biti doveden u pitanje".

Makron je rekao i da hipotetična evropska odbrana ima za cilj da zaštiti Evropu od opasnosti koje bi došle iz "SAD, Rusije i Kine".

Američki predsednik Tramp nije propustio da na ovo reaguje preko društvene mreže Tviter. On je pomenuo dva svetska rata i podsetio da su "Francuzi počeli da uče nemački u Parizu pre nego što su Amerkanci stigli", da bi završio rečenicom: "Plati za NATO".

Posao za industriju oružja

Šta sve ovo znači ?

Treba se setiti da je prošle godine stvorena je Struktura za vojnu saradnju u koju je ušlo 23 od 27 država EU. Pored Velike Britanije, koja je u procesu izlaska iz Unije, u ovu strukturu nisu ušle Danska, Irska, Portugal i Malta.

Iako se svuda u EU štedi na državnim troškovima, sve zemlje ovog odbrambenog pakta obavezale su se da će "redovno povećavati svoje budžete za odbranu" i redovno kupovati oružje i vojnu opremu. To će biti njihova obaveza u pravnom smislu. Takođe države članice su se obavezale da svoje investicije za istraživanja na vojnom planu povećaju za 2 odsto.

Evropski fond za odbranu raspolagaće iduće godine sa 23 milijarde evra kako bi se finansiralo naučno istraživanje u vojnoj oblasti.

Uprkos svemu ovome, EU je u praksi veoma daleko od stvaranja evropske vojske pre svega zato što na političkom planu nije dovoljno federalizovana. Odbrambena politika je još uvek isključivo u nadležnosti svake suverene članice EU posebno.

U svakom slučaju glavni dobitnik ove politike militarzacije biće industrija oružja i vojne opreme. Zemlje članice Strukture za vojnu saradnju obavezale su se da će redovno kupovati oružje i opremu. To znači da su profiti industriji oružja unapred zagarantovani.

Preko oružja do evropske države

Ono što, međutim, nije zagarantovano, ali što je nesumnjivo cilj kancelarkinog projekta, to je da se kroz ovo interesno udruživanje evropskih industrija oružja  postave temelji buduće federalizovane i nad-državne Evropske unije.

Kancelarka Merkel nije u utorak slučajno u dva navrata pred poslanicima citirala Valtera Halštajna, prvog predsednika Evropske komisije (od 1958. do 1967.) godine, podsećajući nas na njegove reči da je evropsko ujedinjenje "avantura bez presedana".

Upravo je Halštajn bio taj koji je još pre 60 godina pokušao da osnuje Evropsku zajednicu za odbranu, ali je 1967. godine podneo ostavku suočen sa žestokim Degolovim odbijanjem. Za Degola to je, između ostalog, značilo da se Nemačka ponovo naoružava, ali ovog puta pod imenom Evrope.

Halštajn je, inače, imao  - malo je reći - neverovatnu biografiju. Za vreme Drugog svetskog rata u Nemačkoj je bio profesor prava i rektor univerziteta u Roštoku. Bio je dovoljno politički podoban da postane član delegacije Nemačke na skupovima u Rimu 1937. godine i u Parizu 1942. posvećenim osnivanju "nove Evrope posle Hitlerove pobede". Amerikanci su ga uhapsili na severu Francuske 1944. posle čega je proveo godinu dana u SAD da bi se vratio u Evropu, ubrzo postao ministar spoljnih poslova u vladi kancelara Adenauera, a 1958. i prvi predsednik Evropske komisije.

Kancelarka Merkel sada je ponovo stavila na sto plan federalizovane Evrope i zajedničke evropske odbrane. 

Sada posle 60 godina posle Halštajna, argument o potrebi evropskog ujedinjavanja ima veću težinu. Bar četiri elementa značajno su izmenili kontekst u kome se pitanje evropske odbrane postavlja: terorizam i migrantska kriza, zatim kriza u Ukrajini, izlazak Velike Britanije iz EU i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD.

Osim toga, nema više generala Degola koji nije podnosio ni Halštajna, ni ideju da neko dirne u suverenitet Francuske. Umesto Degola sada je tu predsednik Makron koji neumorno zagovara ideju federalizacije, bar jezgra Evropske unije u više krugova koji bi činile članice evrozone.

Makron je sinoć ponovio svoju privrženost ideji evropske armije u intrevjuu koji je dao na simboličnom mestu - palubi atomskog nosača aviona francuske vojne mornarice čije je ime "Šarl Degol".