Birokrata od karijere: Nemac Manfred Veber, kandidat za za predsednika Evropske komisije

Do izbora za poslanička mesta u Evropskom parlamentu ostalo je još pola godine pa je, kao i obično, u jeku preraspoređivanje za mesta u evropskoj administraciji.

Na partijskom skupu u Helsinkiju, za kandidata Evropske narodne stranke za mesto predsednika Evropske komisije izabran je Manfred Veber, nemački poslanik i šef ove političke grupe desnog centra u Evropskom parlamentu. Veber je dobio podršku kancelarke Merkel kao i šefa francuske stranke desnog centra - Republikanci čiji je šef Loran Vokiez.

Poznavaoci lavirinta evropske politike

Oni koji su podržali Vebera kažu: "Jeste da je nepoznat i nema nikakvu harizmu, ali odlično poznaje mehanizme evropskih institucija jer je više mandata proveo u Evropskom parlamentu". 

Socijalisti će 7. i 8. decembra na svom skupu u Lisabonu najverovatnije odlučiti da njihov „spitzen kandidat“ bude Holanđanin Frans Timermans, sadašnji podpredsednik Evropske komisije. Za njega, takođe manje – više, niko ne zna ali i on kao Veber odlično poznaje lavirinte evropske politike i kombinatorike.

Ono što je novo to je mogućnost da na evropskim  izborima u maju 2019. suverenisti i populisti - dakle krajnja desnica - naprave veliki prodor i tako poremete do sada tradicionalnu hijerahiju partijskih snaga u parlamentu.

Uvek je u Evropskom parlamentu bio najjači desni centar, odnosno Evropska narodna partija koja okuplja sestrinske partije zemalja članica Unije i zemalja u procesu integracije u EU. Glavni stub Evropske narodne partije bila je do sada CDU - nemačka stranka desnog centra na čijem se čelu nalazi kancelarka Merkel. Ona je, međutim, najavila da se neće više kandidovati ni za šefa stranke, ni za kancelarsko mesto.

Frans-Timermans

Imenovanja umesto izbora

Evropski izbori su izbori samo za Evropski parlament. Nosioci visokih i manje visokih funkcija u Evropskoj komisiji i Evropskom savetu se ne biraju već su imenovani posle sklapanja političkih saveza, kombinacija i intriga o kojima se samo nagađa.

Sistem imenovanja (neki kažu "izbora") predsednika Evropske komisije poznat je pod nemačkim imenom Spitzenkandidat. Po tom sistemu, kandidat partije koja dobije najviše mesta na evropskim izborima za Evropski parlament - postaje predsednik Evropske komisije. Pošto nijedna partija nikad ne dostigne traženu većinu od 55 odsto, Evropska narodna partija sklapala je za ovu priliku koaliciju sa socijaldemokratama.

Dakle, sve do sada pravljeni su aranžmani "ja tebi-ti meni". Na primer, na prošlim izborima 2014. godine, socijalisti su podržali kandidata desnog centra Žan Klod Junkera da postane predsednik EK, a desni centar je zauzvrat podržao socijaldemokratu Nemca Martina Šulca, da mu bude produžen mandat na funkciji predsednika Evropskog parlamenta.

Da se ovako "bira" predsednik Evropske komisije, nigde ne piše u evropskim ugovorima ali je Evropski parlament nametnuo ovu proceduru na prošlim izborima 2014. godine kada je šef Evropske komisije postao Žan Klod Junker.

Problem je u tome što je, po svemu sudeći, došao kraj vremenima kada su Evropska narodna partija kao najjača i socijaldemokrati, drugi po snazi, delili funkcije, dajući manji deo kolača liberalima i zelenima.

Junker i Šulc (levo)

Tradicionalna kombinatorika

Ovu tradicionalnu kombinatoriku na evropskim izborima koji su malo koga zanimali, sa rekordno niskom izlaznošću, sada bi mogli da poremete u evropskim zemljama sve jači populisti, suverenisti i evroskeptici. Problem je u nepoverenju građana u evropsku birokratiju, odsečenu od naroda i njegovih problema, koju sve više "bije glas" da štiti interese industrije i banaka, a ne građana kojima nameće mere štednje i koji u većini sve teže žive.  

Sada je zavladao strah da bi "evroskeptici" mogli da dobiju veliki broj glasova i da paralizuju funkcionisanje institucija EU, praveći koalicije.

Desni centar je gotovo svuda u Evropi u teškoćama - u Francuskoj gde  većinu u parlamentu predstavljaju poslanici iz partije ni desno - ni levo predsedniak Makrona. Izgubili su u Španiji. U italiji je Forza Italija u senci Salivinijeve krajnje desne Lege, u Austriji je konzervativni kancelar u vladu uključio krajnju desnicu.

Jedino je od članova PPE u formi Orbanova partija Fides ali po koju cenu? Po cenu da se ponaša i deluje kao kreajnje desna partija u mnogim segmentima, pre svega kada je reč o migrantima. Orban sebe samoprogalšava za zaštitnika hrišćanske Evrope. Pod izgovorom da želi da otkloni uticaj Soroša, čiji je stipendista i sâm bio, Orban u svojim govorima izlaže mržnju protiv svih Jevreja, dosad neviđenu posle Drugog svetskog rata. 

Odlučuju šefovi država

Šta će se desiti ako dođe do blokade i nijedan od kandidata za mesto predsednika Evropske komisije, ni Veber sa desnog centra ni Timermans sa levog, ne dobiju dovoljnu podršku?

Francuski mediji javljaju da bi u tom slučaju mogao da bude aktiviran treći scenario. Rešenje bi bio kandidat kojeg bi podržali zajedno, ne samo desni i levi centar, nego i liberali i Zeleni. Smatra se da je za to idealan Mišel Barnie, bivši francuski ministar u vladama desnog centra, a sada šef pregovaračkog tima za izlazak Velike Britanije iz EU. Barnie je jedan od retkih političara koji uživa nepodeljen ugled i poštovanje i u Francuskoj i u Evropi zbog svoje stručnosti, ozbiljnosti i ličnog integriteta.

Ko će postati novi predsednik Evropske komisije i novi predsednik Evropske centralne banke definitivno odlučuju šefovi država i vlada okupljeni u Evropskom savetu.

Ako bi predsednik EK postao Nemac, onda bi Francuz François Fransoa Vilroa de Galo, sada guverner Francuske centralne banke, postao prvi čovek ECB. Na to mesto, međutim, pretenduju kandidati iz Finske i Holandije. Italijani, naravno, priželjkuju Francuza jer su severnoevropski kandidati zastupnici ekonomije štednje u strogoj verziji.

Mišel Barnie

Šta sa Veberom?

Konačno, ostaje pitanje i da li je moguće predvideti šta će biti ako Manfred Veber ipak postane predsednik Evropske komisije? Ovaj konzervativac iz Bavarske, za kojeg još malo ko zna, tipičan amciozni provincijalac iz Zolinih romana, sada se predstavlja kao pomiritelj podela u EU, "progresista i nacionalista" i tome slično.

On sada sledi političku retoriku Angele Merkel, tvrdeći da je rešenje za pitanje migranata neka vrsta Maršalovog plana za Afriku kako bi se mladi ljudi iz afričkih zemalja motivisali da tamo i ostanu.

Veber je, govoreći u Helsinkiju, rekao da smatra da je nužno, s obzirom na spoljne opasnosti sa kojima se EU suočava (uključujući i Kinu i Rusiju), kada je reč o spoljnoj politici - ukinuti obavezu jednoglasnog donošenja odluka.

"U borbi protiv populizma treba da se povežemo sa narodom" - rekao je on i dodao:

"Ljudi treba da shvate da je Evropa jedinstvena, ne postoji sličan način života u svetu, ne postoje lideri koji će reći, kao na sastanku G-20, da u trgovinske ugovore treba uneti klauzulu o zaštiti životne sredine".

Šta ovo znači? Zašto Veber izgovara stvari za koje svi znaju da ne odgovaraju istini? Da li je moguće da Veber nije čuo da su skoro sve evropske automobilske industrije, uključujući i nemačku, "lažirale" rezultata motornog zagađenja, ugrađujući u svoja vozila programe koji su atomatski falsifikovali rezultate?

Po Veberu, EU je utočište demokratije iako i sâm vrlo dobro zna da će na mesto predsednika EK doći (ako dođe), zahvaljući kombinatorici u uskim polu-javnim krugovima, a ne putem demokratskog glasanja.

Veber je hvalio i ekonomske uspehe EU. To što sada, posle krize 2008. godine zbog koje banke nisu kažnjene već nagrađene, EU opet beleži ekonomski rast - ne znači mnogo. U mnogim zemljama, kao u Francuskoj na primer, i dalje opada kupovna moć stanovništva jer najbogatiji ne plaćaju poreze tako da sve pada na leđa srednje klase koja klizi u sve niži životni standard. Seku se penzije i socijalna davanja, podiže cena automobilskog goriva čak i kada cena nafte pada.

Bolje prava protuva nego lažni sveštenik

Ovo uporno obmanjivanje naroda, kome ne trebaju razni Veberi da bi znali kako zaista žive, opasno je za Evropsku uniju. Laž ljude u materijalnoj oskudici ponižava možda još više nego materijalna beda.

Ima mnogo znakova da su široki slojevi stanovništva u EU, uključujući i Nemačku, sve siromašniji i da će reagovati u skladu sa jednom francuskom izrekom: Više volim pravu protuvu nego lažnog sveštenika.

Veber je proletos preko tvitera slao srdačne poruke Orbanu povodom njegovog izbornog uspeha poručujući mu "da moramo da branimo naš način života".

Čim je, međutim, saznao da je izvesno da će kancelarka Merkel podržati njegovu kandidaturu za predsednika Evropske komisije, promenio je "priču" pa je Orbanu u lice u Evropskom parlamentu, prilikom debate o Mađarskoj, rekao da u Evropi nemamo ljudska prava samo za hrišćane već ljudska prava za sve.

Ako Veber bude izabran za predsednika EK, kancelarski mandat Angele Merkel biće završen. Niko ne može da garantuje da se Veber neće vratiti prijateljstvu sa Orbanom i "orbanizmu". Onima koji prate njegov rad jedno je jasno - reč je o tipičnom evropskom birokrati čije je jedino načelo - njegova sopstvena karijera.