Krug Angele Merkel

Petar Popović

Umesto da pred forumom konvencije angažuju invenciju i svim potencijalom ruše nju, lidera sa zaslugama, i tim raskolom u partiji ruše i CDU – Fridrih Merc, Jens Špan i Anegret Kramp-Karenbauer, troje glavnih u trci za predvodnika nemačkih demohrišćana, dovedeni manevrom kancelara u situaciju da sopstvenu dostojnost dokazuju partiji
(Nemačka kancelarka Angela Merkel (CDU) posle sedmičnog sastanka vladinog kabineta 31. oktobra 2018. godine u Berlinu (foto, magazin Tajm)

“Kraj jedne epohe!”, rasuđuju akteri javnog mišljenja, govoreći o odluci Angele Merkel iznetoj u ponedeljak, da posle osamnaest godina u vrhu nemačke politike i trinaest godina na mestu kancelara u Berlinu (u ključnim stvarima i putovođe za Evropu i Brisel u tom periodu) – odstupi u stranu.

Dva obećanja politički dugovekog kancelara čine taj korak.

Prvo, da gospođa Merkel neće ove godine isturiti svoju kandidaturu za još jedan rok lidera vladajuće Hrišćansko-demokratske unije na konvenciji partije 4-6 decembra. I drugo, da se sadašnja predvodnica neće pojaviti u borbi partije za još jedno kancelarstvo na izborima za Bundestag 2021.

I jedno i drugo otvara prostor za pojavu i afirmaciju novih vodećih ličnosti.

Uzvišeni čin državnika

Korak Angele Merkel ( 64 ) pozdravljen je aplauzom javnosti širom spektra političkih razlika.

U njenom činu raspoznati su moral i državništvo. Čin povlačenja sadrži i delić lične žrtve – javnost raspoznaje i priznaje da Merkel okončava karijeru da bi spasla svoju partiju, posustalu CDU.

Kancelar je s demohrišćanima iz vremena mladosti. Njenoj svojevremenoj pojavi i afirmaciji u partiji pomogao je Helmut Kol, raspoznavši u aktivizmu budućeg kancelara karakteristike političkog vođe.

Jedinstvo CDU ugroženo je neslogom partijskih barjaktara i trabanata o uzročno-posledičnom značaju “imigracione politike Angele Merkel” za uzastopne gubitke na izborima.

merkel-omlladinka

Omladinka u kampu, pre ulaska u političku karijeru (Fotografija Handelsblata)

Mi možemo i mi nećemo

Unija demohrišćana, glavni nosivi element svake vlade u Bonu i Berlinu od Konrada Adenauera na dalje, duže od pola veka, prvi put nije mogla da sa lakoćom sastavi jednu vladu posle pobede na izborima 2017.

Uzrok je glasovna očerupanost stare kokoši zbog kokodakanja slogana gospođe Merkel: “Mi to možemo!”

“Mi to možemo”, ticalo se mogućnosti Nemačke da bez teškoća upije u živo tkivo naroda još i milion izbeglih s Bliskog istoka 2015, velikim delom iz Sirije.

Naspram “možemo”, uvrežilo se, na krajnje desnoj poziciji od političkog centra, “možda možemo, ali mi nećemo” – polje odbacivanja ideje kancelara o imigraciji, usred kog je izrasla i razvila se relatiovno nedavno formirana Alternativa za Nemačku ( AfD ).

AfD je nikla na protivljenju ostanku Nemačke u Evropskoj uniji ( 2003.). Međutim, omasovila se i izrasla u prvu po snazi opoziciju u Bundestagu upravo ustajući protiv imigranata i imigracione politike CDU.

Deo Nemaca konzervativaca, osetivši se zanemarenim od CDU, pronašao je partiju koja ih bolje razume pod naslovom AfD.

Apel protiv podvajanja

Fakat da je deo birača sledbenika izborno izgubljen za do nedavno dominantnu partiju, doživljen je u toj partiji uz nezadovoljstvo desno orijentisanog članstva, iz kog se kliznulo u rivalstvo i međusobno optuživanje uticajnih pojedinaca.

Istovetno se događalo i unutar demohrišćanima sestrinske Hrišćansko-socijalne unije ( CSU ), u poljuljanoj vlasti u Bavarskoj.

U Kilu, na godišnjoj konvenciji partijske omladine, Angela Merkel se početkom oktobra suočila s podmlatkom CDU/CSU.

Nekada, u godinama sloge i uspeha, pojava pred partijskom omladinom, obećavala je popularnoj Angeli emotivnu uznesenost, izraslu na talasu burno ispoljenog mladalačkog entuzijazma i “baterije” prepune energije. Sada, to je bilo sve drugačije.

Za govornicom, kancelar je počela navodima o ekonomskom prosperitetu Nemačke, prenela je štampa. Govorila je o izazovima nemačkoj privredi u izvozu, o rastućoj konkurentnosti Kine – da bi se u nastavku pokazalo da je to bio sve uvod “lamentiranju o tri godine potrošene u prepirkama o migraciji”, preneo je nemački Dojče vele.

“Na šta su očevi osnivači Evrope mislili govoreći da će nacionalizam ponovo odvesti u rat?”, upitala je. “Moja poruka vama prema tome je – ne krećite da sebe ponovo delite u grupe. Migrante i Nemce. One na istoku i one na zapadu ( Nemačke ). Prvo što naiđe su stereotipi, potom slede glasno izgovorene misli, jezik, govor mržnje, a treće su potom akcije protiv drugih grupa”, apelovala je Merkel.

Potrošeno vođstvo

Kancelar je prihvatila da je “u lancu posledica 2015. bilo grešaka”. Mogućno je da nije očekivala da će neko ko se politički tek ispilio, koji je mlad i koji ima samo lično ime, na primer Matijas Bitger – ustati, i posle njenih korisnih upozorenja i inače umesnih objašnjenja reći da on lično “ne veruje više da CDU može napred s njom na dužnosti” ( citirao je DW ).

“Ja mislim da je ovo vođstvo potrošeno”, izjavio je taj momak kada su ga posle intervjuisali za DW. “To se odnosi na politiku i politički stil ( Angele ) Merkel”, razjasnio je. “Ovo vođstvo nikada nije bilo u stanju da pokaže staminu. Govor ( kancelara ) je kao i uvek bio pun pojedinosti, i dabome tačan u određenim stvarima, ali on nije predočio zemlji viziju, i ne sadrži izglede za našu budućnost. Jeste fakat da od septembra 2015. nismo jasno prihvatili da su odluke koje su donete bile pogrešne...”

Greške ili teren borbe za prevlast

Procesi koji prethode ličnim odlukama su u sferi nedokučivog. O tome se samo nagađa. Ličnosti iza kojih ostaje istorijski trag objašnjavaju ponekad to nepoznato u memoarima.

Ne može se prema tome kazati u kojoj je meri, i da li je uopšte, jedna mladalačka iskrenost u protestu, ili više sličnih epizoda, učinilo da Angela Merkel prelomi kako je obnarodovala. Ali istupanje tog omladinca, početkom oktobra na konvenciji u Kilu, moglo je podstaći ideju da će, ako ne već sada onda uskoro, biti i onih iskusnijih i politički ubedljivijih koji će unutar CDU početi kampanju “o njenim greškama”.

Ljudi su ambiciozni. Njene “greške” drugome su prilika. Postoji opasnost da se “greške” preobrate u teren borbe za prevlast u partiji.

Poraz u Evropi

Pri ruci su bedni izborni rezultati.

Za Bundestag septembra 2017. Regionalni izbori u Bavarskoj i Hesenu sredinom i krajem oktobra 2018. U svim prilikama je fond glasova za CDU/CSU, a i za partnera u koaliciji u Berlinu Socijal-demokratsku partiju izašao krajnje neubedljiv.

Za SDP čak i kritično rđav. Izjednačio se s dobicima Zelenih.

Brantovim, Šmitovim, Šrederovim naslednicima zapretilo je iščeznuće daljeg parlamentarnog značaja nekada radničke partije.

Handelsblat piše, u 21 veku Zeleni su ono što su u 20 veku u Nemačkoj bili levi i socijalisti.

Osim toga, van Nemačke, kancelarkino “Mi to možemo” nije moglo u centralnoj i istočnoj Evropi, pre svega u Poljskoj i Mađarskoj. Nije ni u Austriji, a ni na jugu, u Italiji. Svuda, gde su vlade odbile politiku Berlina i zatvorile granice pred imigrantima.

Troje za sedlo

Sve se to sada, i ono nemačko i van-nemačko, može sabiti u kremen-kamen argument protiv kancelara, ukoliko bi neko na jesenjem sastanku partije, predviđenom da rezimira i saopštava pravac, odlučio da krene u pohod na njeno vodeće mesto.

A ima ih. Angela Merkel, koja je započela i zaokruglila “jednu epohu” zna, kao i ostali, i njihova imena. Pretendenti se Fridrih Merc, Jens Špan i Anegret Kramp-Karenbauer, sopstvena izabranica kancelara ali možda sa najmanje izgleda.

Sve troje, prijavilo se za “takmičarsku listu” jedva dan pošto je dosadašnja liderka CDU objavila da nema daljih partijskih pretenzija.

Nemačka najstarija posleratna partija možda je spasena, nada se Angela Merkel.

Umesto da pred forumom angažuju invenciju i svim potencijalom ruše nju, lidera sa zaslugama, koji je prošao i put i borbe, i tim raskolom u partiji ruše i CDU – svako od to troje ambicioznih imaće sada da sebe, svoju dostojnost i lidersko umeće, dokazuju pred partijom.

Gospođa kancelar produžiće i zatvoriti karijerni krug s vladom ovog Bundestaga. Njeno trajanje uslovljeno je trajanjem parlamenta. A s obzirom na teško stanje SDP, niko u Berlinu ne zna do kada će potrajati koalicija a kada će se morati još jednom na izbore, pre vremena. Godina 2021. dalek je datum.

 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...