Tramp napušta nuklearni pakt s Rusijom

Svet se usmerava opasnom ivicom.

Sile koje o ključnim pitanjima nisu, ili su sve manje u stanju da se dogovore, pomišljaju da će sporove i narasle teškoće, od trgovinskih do imigracionih, možda rešiti ratnim sredstvima.

U subotu u noć, stigla je vest da je predsednik SAD Donald Tramp odlučio da Ameriku izvuče iz obaveza daljeg poštovanja sporazuma o ograničavanju strateškog nuklearnog oružja, zaključenih u vreme Regana i Gorbačova sa Sovjetskim Savezom.

Tramp time otvara stranicu obnovljene utakmice u nuklearnom naoružavanju. Rusi kažu, put u nuklearni haos.

Američki desničar, republikanac Ronald Regan nije bio zaneseni ljubitelj komunizma – ali, za razliku od republikanca Donalda Trampa, Regan je zaključio da gledanje sila preko nuklearnog nišana ne vodi u pobedu, obećava samouništenje.

I zbog toga je na papirima koje Tramp sada cepa ruski, ali i Reganov potpis.

Rusija se može doživljavati neprijateljski, i ona se može mrzeti u meri u kojoj Rusiju danas otvoreno ne podnosi Dzon Bolton, politčki mefisto na mestu savetnika za bezbednost, koji predsedniku došaptava da na ugovoru precrta paraf SAD (“John Bolton pushing Tramp to withdrauw from Russian nuclear arms treaty”, Julian Borger in  Washington, Guardian  ). Ali za svet je opasna iluzija da se Rusija može slomiti silom, opcijom uz koju su “jastrebovi” kao Bolton.

“Upotrebljive” nuklearne glave

Trenutak u kojem Tramp okreće leđa paktu je trenutak iluzije “jastrebova” da je izvodljiv “mali”, “ograničeni” sudar nuklearnim sredstvima (“US to loosen nuclear weapons constraints and develop more ‘usable’ warheads”, The Guardian.com).

To nije novo. Postoji među odbačenim opcijama Hladnog rata.

Zasniva se na nagađanju da bi eventualni uspeh sličnog prepada obeshrabrio Moskvu, i odvratio je od posezanja za široko uništavajućim sredstvima odmazde.

Ali na visoko odgovornom mestu, ne postoji pravo da se bude u toj meri neodgovoran u proceni, da bi se poverovalo da će “ograničeni” nuklearni prepad na Rusiju proći bez kataklizmičnih posledica i za SAD i za svet.

Međutim, saglasno štampi koja analizira, izgleda da i ta ideja motiviše Trampov

otkaz sporazuma.

Okončaće sporazum i razvijati oružje

Objavljujući odluku, Tramp je “optužio Rusiju da krši pakt iz 1987, međutim, odbio je da iznese dalje pojedinosti”, objavio je o događaju nemački Dojče vele prenoseći svetske novinske agencije.

“Rusija ga krši već mnogo godina”, rekao je Tramp. “Ne znam zašto predsednik Obama nije pregovarao ili istupio ( iz sporazuma ). Mi im nećemo dopustiti da krše nuklearni sporazum i idu i proizvode oružje ( dok ) nama to nije dopušteno. Mi ćemo okončati sporazum i onda razvijati oružje”, rekao je Tramp.

Predsednik SAD je govorio u Nevadi, u mestu u kojem je zastao putujući u kampanji pred izbore za Kongres.

Dok Rusija i Kina ne priđu

Tramp je dopustio mogućnost novih pregovora, kojima bi se obuhvatila i Kina.

Sovjetsko-američki sporazumi sklopljeni su bez učešća Kine. Međutim, svrstavajući Kinu u nuklearne sile, Peking se dobrovoljno pridružio takođe i obavezama sporazuma o ograničavanju nuklearnog oružja SAD i Rusije.

“Mi moramo razvijati to oružje sve dok nam ne priđe Rusija, dok Kina ne dođe, i svi oni ne dođu da kažu hajde da budemo stvarno mudri, i neka niko od nas ne razija to oružje, ali ako Rusija to čini i Kina to čini, a mi se držimo sporazuma, to je neprihvatljivo”, izjavio je Donald Tramp.

Žele da budu jedina sila

Trampovi izgovori su...izgovori, procenjuje veći deo svetske štampe.

Prvog dana posle događaja Evropa ćuti.

Istog trenutka pošto je vest u subotu u noć objavljena, odluku predsednika Amerike podržali su Britanci, ministar odbrane Gavin Vilijamson.

U reakciji na događaj, Rusija je optužila Sjedinjene Drzave “za težnju da budu jedina svetska super-sila”, prenelo je nemačko glasilo na osnovu vesti ruskih RIA novosti.

“Glavni motiv su snovi o jednopolarnom svetu. Hoće li se to obistiniti? Ne!”, citirao je rusku reakciju DW.

“Ova odluka je deo političkog kursa SAD na izlazak iz onih međunarodnih pravnih sporazuma koji polažu jednaku odgovornost na njih i njihove partnere i čine ranjivim njihov koncept o sopstvenoj ‘izuzetnosti”, citirao je DW.

S raketama bliže Rusiji

Zamenik ministra Rusije Sergej Rjabkov izjavio je za TASS da je potez Amerike opasan.

“To bi bio vrlo opasan korak koji međunarodna zajednica, siguran sam, neće razumeti nego će provocirati ozbiljnu osudu”, izjavio je Rjabkov.

Funkcioner Saveta Federacije Rusije u oblasti spoljne politike Konstantin Kosačev izjavio je da će SAD sada “dobiti mogućnost za razmeštaj raketa baziranih na tlu, s dosegom od pet i po hiljada kilometara, u neposrednoj blizini ruskih granica”, prenela je Rasijskaja gazeta sa fejsbuk-stranice Kosačeva.

Nije sporazum nego rušenje sporazumevanja

Ako bi sporazum trebalo modernizovati, takva mogućnost je “na stolu”. Međutim, “Amerikanci, van svake sumnje, traže bilo koju mogućnost da sruše sistem sporazumevanja o balansu nuklearnih snaga, razrađen tokom Hladnog rata. Sjedinjenim Državama nije više potrebna ravnoteža snaga. Amerikanci teže jednostranoj vojnoj nadmoći u sferi nuklearnog i klasičnog naoružanja, kako bi nametnuli svetu svoju volju i svoje interese”, prenela je RG ocenu Kosačeva.

Istorijski sporazum Regana i Gorbačova zabranjuje posedovanje, proizvodnju ili testiranje krstarećih raketa lansiranih sa tla, dosega od 300 do 3400 milja ( 500 do 5500 kilometara ), naveo je DW.

Povod koji se od Amerike koristi u pokrenutoj aferi tiče se ruskog projektila 9M729, navodno s dosegom od preko 500 kilometara ( Izaslanica SAD požurila s udarom na Rusiju, Balkanmagazin ), naveo je ruski Komersant.

Moskva ne odriče postojanje rakete, ali tvrdi da njen doseg ne prelazi 500 kilometara, naveo je Komersant. Vašington u međuvremenu nije predočio dokaze o preletu ruske rakete van ustanovljenog limita, naveo je ruski list.

Preti nuklearni haos

“Čovečanstvu preti potpuni haos u sferi nuklearnog oružja”, preneo je iz izjave Kosačeva Komersant.

“Ovo je najoštrija kriza u kontroli nuklearnog oružja od 1980”, komentarisao je Malkolm Čalmers iz instituta Royal United Services za bezbednosne studije, citirao je Gardian. “Ako INF sporazum kolabira, i s Novim START sporazumom o strateškom oružju koji ističe u 2021, svet bi mogao ostati bez ikakvih ograničenja nad nuklearnim arsenalima nuklearnih dežava prvi put od 1972”, izjavio je Čhalmers.

Novi susret Putina i Trampa?

U nedelju, Moskva ipak nije izrekla sve što bi imalo da kaže u reagovanju na američki korak, jer u nedelju je trebalo da doputuje u Rusiju Trampov glavni sufler u pokrenutoj stvari, savetnik Bele kuće za bezbednost Dzon Bolton.

Bolton je buldožer u pokrenutom rušenju sporazuma. Bolton je blokirao razgovore o produžetku sporazuma s Rusijom Novi START iz 2010, koji ograničava raspored nuklearnih bojevih glava i sistema za njihovo prenošenje. Rok isticanja važnosti sporazuma je 2021. Moskva je signalizirala interes da se on produži, “ali Bolton se protivi obnovi dijaloga o strateškoj stabilnosti da bi se raspravljalo o budućoj kontroli oružja između dve zemlje”, naveo je o Boltonovoj misiji vašingtonski dopisnik Gardiana Dzulijan Borger.

“Dzon Bolton navaljuje da SAD istupe iz sporazuma sa Rusijom iz ere Hladnog rata o kontroli oružja, naspram otpora drugih u Trampovoj administraciji i saveznika SAD, saglasno izvorima obaveštenim o inicijativi”, naveo je Berger.

“Bolton, koji je potrošio karijeru protiveći se ugovorima o kontroli oružja, nastoji da odbaci tradicionalnu ulogu savetnika za nacionalnu bezbednost, kao brokera između politika različitih službi, i on postane pokretač radikalnih promena unutar Bele kuće”, naveo je novinar.

Međutim, put Boltona u Rusiju nije motivisan samo odricanjem SAD od ugovora. Saglasno nemačkom DW, Bolton je u Rusiji povodom istraživanja mogućnosti za još jedan susret Trampa i Vladimira Putina, verovatno u novembru ove godine, u Parizu, tokom susreta svetskih lidera povodom pobede saveznika u Prvom ratu ili u Latinskoj Americi, na margini G20.

Da li je realno očekivati susret Trampa i Putina, i išta od takvog susreta, s Boltonom rediteljem razgovora?