Grčka i Poljska traže od Berlina reparacije

“Povijamo glavu pred žrtvama!”, izjavio je Frank-Valter Štajnmajer predsednik Nemačke, pošto je u minuli četvrtak položio cveće uz grobni kamen hiljada Grka i grčkih Jevreja koje su nemački nacisti pobili u koncentracionom logoru organizovanom tokom rata blizu Atine.

Priznanje i ponavljanje osećaja vinosti za Hitlerov zločin je preduslov opstanka i političkog funkcionisanja nove Nemačke, tako da gest šefa države naslednice prokaženog režima nikog ne iznenađuje. Uostalom, još pre pola veka ili više, ondašnji kancelar Vili Brant, socijal-demokrata, spustio se na kolena klanjajući se senima miliona ubijenih Poljaka.

Iz tih razloga, nije Štajnmajerovo kajanje bilo ono što je obeležilo posetu, već gest Grčke – domaćina, koji je visoku priliku iskoristio da se maši za “šlajpik”, i otud izvuče i predoči brižljivo sačuvani “papirić” o tome koliko Berlin, ako je već reč o saldu Hitlerovog rata, duguje Atini, po osnovu obeštećenja za zločin.

Stotine milijardi evra odštete

“Grčka želi da Nemačka plati stotine milijardi evra ratnih reparacija”, objavio je, rezimirajući grčko potraživanje nemački Dojče vele.

DW pominje parlamentarni izveštaj asambleje u Atini iz 2016, u kojem stoji da “Nemačka duguje više od 270 milijardi evra (312 milijardi dolara), uključujući otplatu deset milijardi ‘zajma’ koji je Banka Grčke bila primorana da odobri nacistima”.

Reč je o prinudno odobrenim grčkim sredstvima u vrednosti 476 miliona rajhsmaraka, uzetim 1942. bez kamate – za finansiranje “troškova (nemačke) okupacije Grčke” i  nemačkih vojnih operacija.

“Zajam nije vraćen. Jedan grčki komitet izveo je zaključak da Nemačka Grčkoj i dalje duguje oko jedanaest milijardi evra (12,48 milijardi dolara)”, objasnio je DW.

Grčka je okupirana 1941. Trupe Vermahta “otimale su i pljačkale širom poluostrva” sve do 1944. – i od tada su “ekonomske posledice rata i godina okupacije stvar kontroverznih tumačenja”, navodi glasilo. “Grčka smatra da je bila u nepovoljnom položaju u međunarodnim pregovorima o reparacijama pošto je rat završen.”

Vreme za potraživanja bilo i prošlo

Berlin se drži stava da je crta ispod računa za ratnu štetu podvučena i odšteta isplaćena, naveo je DW.

“Saglasno sporazumu 1960, vlada Nemačke isplatila je 115 miliona nemačkih maraka grčkim žrtvama nacističkog režima. Za sumu se smatralo da pokriva sve zahteve za pojedinačne otštete”, naveo je.

Pre toga, Prva konferencija o reparacijama, u Parizu 1945, dodelila je Grčkoj procenat ukupne odštete Nemačke za štetu u Drugom svetskom ratu, kada je “Atina primila negotovinske povlastice u vrednosti do dve milijarde evra”.

Dalje, 1953. Londonskim sporazumom o dugu, zapadne saveznice nisu samo odložile dalje zahteve za reparacijama do potpisivanja ugovora o miru – one su Nemačkoj dodelile redukciju duga.

Međutim, nikada nije bilo jednog zvaničnog mirovnog sporazuma posle Drugig svetskog rata. U zamenu, stupio je 1990. na snagu Sporazum dva plus četiri, odnoseći se na do tada Istočnu i Zapadnu Nemačku. Sporazum je bio priznat od Grčke i ne predviđa plaćanje dodatnih reparacija, naveden je nemački pogled na problem.

Možda bi se “grčki raboš” vremenom i zaturio da Atina nije dohvaćena makazama dugova zapadnim poveriocima, koji Grčku za malo nisu koštali bankrota. Sabran, dug je dosegao 274 milijarde evra, a od toga 65 milijardi evra dug po zajmovima od Nemačke. I to je Grke motivisalo za pitanje – ko kome, zapravo,  duguje? Šta je s računom za ratnu štetu i šta je sa odštetom?

Kaćinski o odšteti za Poljsku

Druga, sa osećajem oštećene a bez naknadne satisfakcije je Poljska. Taj poljski osećaj saopštio je Jaroslav Kaćinski, predsednik vladajuće partije Zakon i pravda, noseće snage vlade u Varšavi.

Juna, u izjavi Poljskom radiju, prenetoj u Nemačkoj, poljski politički lider “obnovio je zahteve Nemačkoj da plati nadoknadu za gubitke Poljske tokom rata uzrokovane od Nemačke”.

“Nemačka je ta koja je izvršila invaziju na Poljsku, usmrtivši milione ljudi, razorivši materijalna dobra i nama se to mora nadoknaditi”, preneo je nemački Dojče vele.

U političkim krugovima Poljske pomenuta je cifra od 780 milijardi evra novčano izražene štete.

Kaćinski je pomenuo “godine i godine klevetničke kampanje uvredljive za Poljake”, kojom je “sasvim izokrenut smisao Drugog svetskog rata”, što se moglo tumačiti aluzijom na Berlin.

Rekao je, međutim, “da smo sada krenuli u suprotnom pravcu”, da će put biti “težak i strm”, ali “ako ništa ne činimo nećemo ništa ni dobiti”, preneo je Dojče vele.

DW navodi da je vlada Nemačke prethodno odbijala poljske zahteve pozivajući se na poljsko odricanje od njih 1953. Varšava nema pravo da traži reparacije, izjavili su nemački parlamentarni pravni eksperti, preneo je DW.   

Drugi svetski rat je počeo invazijom Nemačke na Poljsku 1939. To je dovelo do pogibije skoro šest miliona građana Poljske, od kojih su skoro polovina bili Jevreji, podsetilo je glasilo pod kontrolom nemačke vlade.

Jedan grčki sud presudio je 1997. “da Nemačka mora da isplati 40 miliona evra (grčkim) žrtvama, ali Nemačka je odbila da se povinuje”. Grci su se tada obratili Evropskom sudu za ljudska prava ali njihov slučaj je odbačen. Poslednja epizoda insistiranja Grčke i Poljske na nemačkoj dužnosti da obešteti žrtve tiče se saradnje dve države u borbi za željeno rešenje. U tom smislu očekuje se da slučaj uskoro dobije i svoju zamašniju evropsku dimenziju.