Jeljcin i Klinton

Petar Popović

“Radi naše budućnosti, tebe radi i mene, zbog budućnosti naših zemalja, radi bezbednosti Evrope – molim te, odloži napade!”, apeluje Boris Jeljcin predsedniku SAD pred bombardovanje Srbije. “Nemogućno”, odgovara Klinton, stoji u američkim zapisima razgovora, prenetim u moskovskom Komersantu
(foto, Jeljcin i Klinton, Njujork 1995.)

24. mart 1999, jutro.

Još svega nekoliko sati, i NATO će Beograd i Srbiju zasuti bombama.

Predsednik SAD Bil Klinton telefonira Kremlju, predsedniku Rusije Borisu Jeljcinu, da bi ga obavestio šta predstoji ostatku bivše Jugoslavije.

“Radi naše budućnosti, Tebe radi i mene, zbog budućnosti naših zemalja, radi bezbednosti Evrope – molim te, odloži napade!”, apeluje Jeljcin.

“Već je nemogućno zaustaviti prvu seriju udara”, odgovara Klinton.

Klinton, umesto diskusije, poziva “da se ne dopusti komunističkom diktatoru Miloševiću da naruši odnose Rusije i SAD”, a Jeljcin kratak razgovor završava skrušeno:

“Sada će Rusi početi verovatno negativno da se odnose prema SAD i NATO. Koliko mi je bilo teško da glave naših ljudi, naših političara, okrenem prema Zapadu, prema SAD. Ali sam to uspeo. I sada sve to izgubiti. Do viđenja”, završio je Jeljcin dijalog.

faksimil-jeljcin-klinotn-

Komersantov faksimil 1, gde Jeljcin žali što će Rusi izgubiti poverenje u dobre namere Amerike

Klinton Jeljcinu o Miloševiću

Citate iz Jeljcinovog i Klintonovog telefonskog razgovora objavio je ruski Komersant ( “Я ходил на медведя один на один”, www. kommersant.ru), na osnovu autentičnih službenih zapisa pod embargom do pre približno mesec dana, kada ih je učinila dostupnim javnosti Predsednička biblioteka Bil Klinton, u Americi.

“Balkanmagazin” preuzima citate iz razgovora  dvojice i oskudne faksimil-izvatke (u njima ponegde čita i ono što Komersant nije naveo) – ali sledeći liniju sopstvenog interesovanja, ne prenosi tumačenja pojedinih ruskih analitičara ugrađena u Komersantov tekst. Tumačenja nisu dokument.

Tako, po priloženom faksimilu ( 1. ), citirani deo dijaloga dvojice 24. marta je i nešto obuhvatniji u odnosu na navedeno.

“Madlen (Olbrajt) je spremna da se vrati radu sa (Igorom) Ivanovim, ponovo Kontakt grupi. Moramo razmišljati o nekoliko poteza unapred, skoro kao kada smo u igri šaha”, produžio je Klinton pošto je pomenuo Miloševića, stoji u faksimilu.

“Mogao bi to biti trenutak da to rešimo zajedno, ali ja ne mogu protiv ujednačenog mišljenja Evropljana, kao i mog sopstvenog gledišta, da taj čovek neće zaustaviti svoje vojno napredovanje dok neko nešto ne učini.

Milošević je ostao komunistički diktator i on bi voleo da uništi savez koji je Rusija izgradila sa US i Evropom, i suštinski razori celo kretanje vašeg regiona prema demokratiji i vrati se etničkim savezima. Mi mu ne možemo dopustiti da diktira našu budućnost.

Ja znam da je to za Vas politički problem kod kuće, i učiniću sve što mogu da izađe kako treba, i na bilo kojoj tački toga ponovo se pokrene diplomatija.

Sve bih dao da danas nisam primoran da učinim ovaj telefonski poziv, ali nemamo izbora. Ja se nadam da mu mi među sobom nećemo dopustiti da uništi sve velike stvari pred nama i pred svetom”, glasi potpuni tekst Klintonovog obraćanja Jeljcinu, tog za Srbiju kobnog jutra.

Po faksimilu, Jeljcin se založio da “potražimo  bar neke načine kako bi se održalo, spaslo, nešto od onog što smo uspeli da razvijemo tokom ovih godina”.

Potom je izrazio bojazan povodom eventualno izgubljenog truda u oblasti masovnih osećanja Rusa prema SAD.

faksimil-komersantov-1

Komersantov faksimil 2, o "guranju Rusije u rat"

Ne uvlačite Rusiju u taj rat

25. aprila 1999, mesec dana posle podvrgavanja Srbije NATO-udarima raketiranjem iz vazduha, telefon je zazvonio u Beloj kući.

Jeljcin poziva Klintona. Predlaže državnom šefu SAD “obustavu NATO-udara” i “reanimaciju komisije Gor-Černomirdin”, kanala komunikacije na nivou potpredsednik-premijer.

Komisija je imala na stolu dosije krize na Kosovu.

“Bil Klinton je izbegao direktan odgovor, isturajući Beogradu niz neispunjivih uslova”, navodi Komersant.

“Nisu pomogla čak ni otvorena priznanja ruskog predsednika, da njegovi generali vrše pritisak na njega, zahtevajući da Miloševiću pruži vojnu pomoć. Posle čega Boris Jeljcin gorko izgovara: Ne uvlačite Rusiju u taj rat”, prenosi Komersant.

Komersantov priloženi faksimil (2.) minimalno je opsežniji ali značajno sadržajniji, jer ima poentu više i glasi:

“Dakle, ne gurajte Rusiju u taj rat. Vi znate šta je Rusija. Vi znate kako je opremljena, ali nemojte gurati Rusiju u to!”

Tom poentom, neuspeli razgovor Borisa Jeljcina povodom Srbije, tada još pod imenom Jugoslavije, je i završen.

komersantov-faksimil-2

Komersantov faksimil 3, o prvom pozivu Klintona Jeljcinu

Rusija Klintonov prioritet

Zapis komunikacije Klintona i Jeljcina, telefonom i pri susretima, zaprema “oko hiljadu stranica”, naveo je Komersant – pomenuvši da su saradnici lista pregledali obelodanjeni materijal i prikazali ono što je izabrano od redakcije.

Uvodna epizoda te trake kontakata dvojice šefova bila je Klintonovo prvo javljanje predsedniku Rusije, neposredno posle stupanja u Belu kuću, 23. januara 1993, posredstvom “telekonferencije”.

“Gospodine predsedniče, predsednik Klinton. Dobar dan, g. predsedniče”, počeo je Klinton.

“Sada, pošto sam postao predsednik, želim da ponovo podvučem svoju obavezu da Rusija bude najviši prioritet spoljne politike SAD tokom moje administracije.

Hvala Vam za čestitku koju ste mi uputili.

Rešen sam da, zajednički, kreiramo najtešnje mogućno partnerstvo SAD-Rusija.

Ovo je složeno vreme Evrope i Azije i biće nam potrebno da zajednički radimo da efektivno iskoristimo snagu naše dve zemlje za stvar dobra..” (3.).

komersantov-faksimil-3

Komersantov faksimil 4, o Jeljcinovoj upadici protiv NATO

Jeljcina zabrinjava širenje NATO

Nije se dalo.

Nemoć Rusije pred Amerikom i Zapadom koji 1999. udaraju bombama po Srbiji, već je u tom trenutku geopolitička činjenica. Novi, post-sovjetski fakat. Upečatljivo je izražena nezaustavljenim nastupanjem NATO pakta, širenjem NATO kontrolisanog prostora prema evropskoj granici Rusije.

To je bila prva šah partija koju je Jeljcin izgubio u meču s “partnerom” i “prijateljem” Bilom Klintonom, još 1995.

“Iz prilike u priliku, ruski lider insistira na garantijama da se NATO neće širiti u post-sovjetski prostor”, dok Klinton opet govori o “stremljenju ka demilitarizaciji alijanse i “Rusiji nudi ‘ono što može’, saradnju ili čak šansu za članstvo”, rezimira Komersant.

Sledi skraćeni faksimil, reklo bi se – izvod iz dijaloga o dnevnom redu pregovora, na kojem stoji kako Jeljcin, pošto od prevodioca čuje “evropska bezbednost”, uskače s dopunom: “Takođe, NATO, NATO, NATO, NATO. To je jedno od najtežih pitanja o kojem moramo da diskutujemo.” ( 4. )

komersantov-faksimil-4

Komersantov faksimil 5, Jeljcin molii Klintona da bar "zamrzne" širenje NATO do 2000. godine

Ništa osim poniženja za Rusiju

“Sada o stvari evropske bezbednosti – pitanju ne manje važnom od onog o čemu smo diskutovali. U stvari, to je najvažnije”, počeo je Jeljcin.

“Želeo bih da jasno razumem vašu ideju o NATO ekspanziji, zato što sada ne vidim ništa osim poniženja za Rusiju ako produžite. Šta mislite, kako nama to izgleda, kada jedan blok produžava da postoji, a Varšavski pakt je ukinut?

To je novi oblik opkoljavanja, ako se jedan blok, preživevši Hladni rat širi sve do granica Rusije. Mnogo Rusa oseća strah. Šta želite s tim da postignete ako je Rusija vaš partner?, pitaju oni.

I ja pitam, takođe: Zašto želite da to učinite? Potrebna nam je nova struktura pan-evropske bezbednosti, a ne stare!

Možda je rešenje odložiti NATO ekspanziju do godine 2000, tako da se kasnije možemo pojaviti s nekim novim idejama.

Hajde neka ne bude blokova, samo jedan evropski prostor koji se stara o sopstvenoj bezbednosti. Ako ostavimo pitanje ekspanzije do godine 2000, možemo celu situaciju smiriti.”

komersantov-faksimil-5

Komersantov faksimil 6, gde Jeljcin moli za novac da isplati plate i penzije Rusima

Složiti se bilo bi izdati

“Vi i ja idemo prema izborima”, produžio je Jeljcin.

“Ekstremisti i tvrdokorci koriste ovo pitanje za sopstvene ciljeve – na obe strane. Ja sam zbog ovog napadnut i s leva i s desna. Nama je potreban zajednički evropski prostor koji osigurava opštu bezbednost. Prema tome, hajde da odložimo bilo kakve promene u NATO do  1999. ili 2000.

Uzgred, Francuska nije saglasna  s vašom politikom. Tako mi je rekao (Fransoa) Miteran. A (Helmut) Kol i (Džon) Mejdzor, ja znam da su oni pod vašim uticajem. Oni su pokušali da me ubede u vaš prilaz.

Ali za mene, da se saglasim sa granicama NATO proširenim prema onim Rusije – to bi značilo izdaju s moje strane naroda Rusije”, čita se na priloženom faksimilu Jeljcinove reči Klintonu (5.).

Suočen sa zidom odbojnosti za argument, Jeljcin nudi “garantiju svakoj pojedinoj državi da Rusija neće ugrožavati njihovu bezbednost”, navodi Komersant.

Nudi da Klinton i on razgovaraju o tome nasamo. Ali predsednik SAD odgovara da je i on pod pritiskom – republikanaca.

“Da se s Vama zatvorim i u orman, Kongres će ustanoviti i usvojiti rezoluciju, obesnažujući Statut NATO-Rusija”, argumentuje Klinton.

Rusija na dijeti MMF

Snagu Jeljcinove pozicije pred Klintonom, u času kada šef Kremlja treba da se kod Amerike izbori za ruski bezbednosni argument, najslikovitije izražava pojedinost da predsednik u jednom trenutku od Amerike traži – novac (6.).

Kasa Rusije je prazna. Zemlja je u makazama dugova a krake makaza drži MMF.

“I još jedno pitanje, Bil. Molim da me pravilo razumete. Za svoju izbornu kampanju, meni su za Rusiju hitno potrebne 2,5 milijarde dolara”, kaže Jeljcin Klintonu, u razgovoru telefonom 8. maja 1996, citira Komersant.

“Dopustite mi da pitam: Zar vam nije bilo od velike pomoći kada je Pariski klub preuredio otplatu duga Rusije? Mislio sam da će to učiniti da se nekoliko milijardi dolara ulije u zemlju”, upitao je Klinton.

“Ne. To će prispeti u drugoj polovini godine. A u prvoj polovini godine imaćemo svega $300 miliona, zbog uslova koje je odredio MMF. Znate, kada je g. (Mišel) Kamdesu bio ovde ja sam razgovarao s njim. Ali je on rekao, u prvoj polovini godine samo $300 miliona i $1 milijardu u drugom polugođu”, jada se predsednik Rusije predsedniku SAD.

“Problem je što su mi pare potrebne za isplatu penzija i plata. Bez rešavanja te stvari, penzija i plata biće vrlo teško ići u izbornu kampanju. Znate, ako uspemo da rešimo tu stvar tako da on da $2,5 milijarde u prvoj polovini, snašli bi smo se. Ili ako možete vi kroz vaše banke, s garantijama ruske vlade”, objasnio je Jeljcin.

“Proveriću to sa MMF i sa nekim našim prijateljima i videti šta se može učiniti. To je jedini način. Razumeo sam da ćete dobiti $1 milijardu pre izbora”, odgovara Klinton.

On poznaje Zapad

Poslednji, ili jedan od poslednjih razgovora Borisa Jeljcina i Bila Klintona, 8. septembra 1999. ticao se Jeljcinovog naslednika na dužnosti predsednika Rusije – tada bezmalo anonimnog u javnosti Vladimira Putina.

“Trebalo mi je mnogo vremena da odlučim ko bi mogao postati sledeći predsednik Rusije, godine 2000. Na žalost, nisam do tog vremena mogao pronaći ni jednog prikladnog kandidata. Dok najazad nisam slučajno naleteo na njega, Putina, proučio njegovu biografiju, njegovo interesovanje, okruženje, i tako dalje i tome slično. U isto vreme, temeljan je i jak, i veoma komunikativan. Vrlo lako može uspostavljati dobre odnose i kontakte s ljudima koji su njegovi partneri”, obavestio je Boris Jeljcin Bila Klintona u jednoj od njihovih poslednjih predsedničkih konverzacija, preneo je moskovski Komersant.

“A ko će dobiti izbore?”, upitao je Klinton. “Putin, razume se. On će biti naslednik Borisa Jeljcina. On je demokrata i on poznaje Zapad”, glasio je Jeljcinov odgovor. 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...