Kancelarkina bitka za Evropu

Finski poslanik desnog centra Aleksander Stub, bivši premijer i ministar finansija i spoljnih poslova, a sada podpredsednik Evropske investicione banke, objavio je u utorak na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu da će biti kandidat za mesto predsednika Evropske komisije koje sada zauzima Žan Klod Junker.

U Evropskom parlamentu Stub je član Evropske narodne partije (EPP), političke grupe desnog centra, tradicionalno najjače po broju poslanika. EPP okuplja sve evropske stranke desnog centra, a u njoj ključnu ulogu ima nemačka CDU - stranka kancelarke Merkel.

Sala u kojoj je Stub sazvao konferenciju za štampu u Evropskom parlamentu, da bi objavio svoju kandidaturu, bila je u utorak prepuna novinara.

Aleksander Stub

Između modela Merkelove i Orbana

Stubova kandidatura je važna jer nije izvesno šta će doneti evropski izbori u maju iduće godine. Niko ne može da predvidi kakav će biti sastav sledećeg saziva Evropskog parlamenta.

Vrlo je verovatno da će PPE - desni centar - ipak ostati vodeća snaga u EP i da će prema tome njen kandidat za funkciju predsednika Evropske komisije dobiti većinu poslaničkih glasova. Nije, međutim, izvesno kakva će biti orjentacija tog desnog centra jer nije izvesno kakav će biti ishod unutrašnje bitke između modela Evrope nemačke kancelarke Merkel i onog koji hoće da uspostavi međarski premijer Orban.

Merkel zagovara racionalni i humanistički pristup pitanju prijema migranata: s jedne strane Nemačka i Evropa stare i treba im mlada radna snaga, a sa druge, po ženevskoj konvenciji, moraju bezuslovno da daju azil bar ratnim izbeglicama.

Ovaj kancelarkin stav ne smiruje strah od promena koji sve više obuzima Nemce. Deo članstva i birača tradicionalnih stranaka desnog centra sve viši klizi ka krajnjoj desnici i pokazuje simpatije za ideje o odbrani "bele" i hrišćanske Evrope "od migranata i islama". Tu politiku "odbrane" zagovaraju mađarski premijer Orban, italijanski ministar odbrane Salvini i svi ostali evropski lideri krajnje desnice u usponu.

Levica je gotovo van igre, kao da niko ne može da dođe na ideju da zagovara odbranu građana od svojevrsnog finansijskog "talibanizma" banaka i industrije.

Da bi postao kandidat EPP za funkciju predsednika Evropske komisije, Aleksander Stub moraće u unutarpartijskim izborima Evropske narodne partije prvo da pobedi Nemca Manfreda Vebera, evropskog poslanika i člana CSU - bavarske konzervativne partije, inače prijateljski nastrojenog prema Orbanu.

Manfred Veber

„Fer globalizacija“

CSU je decenijama bila "desnica na desnici" u nemačkom parlamentu - Bundestagu. Posle ulaska više od milion migranta u Nemačku 2015. godine, ojačala je krajnje desna Alternativa za Nemačku - AfD. Reč je o krajnjoj desnici čiji lideri ne skrivaju svoje neofašističke poglede i, poput Orbana, propovedaju borbu za "odbranu hrišćanske Evrope od islama". AfD je sada najjača stranka nemačke opozicije u Bundestagu.

Kancelarka je odlučila da podrži kandidaturu bavarskog konzervativca Manfreda Webera iako joj je, u suštini, idejno daleko bliži Finac Aleksander Stub.

To je sračunat potez kojim kancelarka želi da zadrži savez sa Veberovom strankom CSU i spreči "orbanizaciju" Nemačke, a  samim tim i Evrope. (http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-191281/zasto-eu-tek-sada-kaznjava-orbana)

"Smatram da su ugrožene evropske vrednosti: ljudska prava, osnovna prava, liberalna demokratija, vladavina prava... Zalažem se za liberalnu demokratiju, socijalnu Evropu, tržišnu ekonomiju, fer globalizaciju", rekao je Stub novinarima.

Kada je reč o Orbanu, Stub je rekao da smatra da treba prvo "pregovarati" sa Orbanom.

"Ukoliko pregovori o poštovanju osnovnih evropskih vrednosti ne daju rezultate - onda će Orban i njegova stranka Fides morati da budu isključeni iz EPP", zaključio je Stub.

On predlaže da se migranti sabiraju u centrima na teritoriji van EU kako bi u njima podnosili zahteve za azil. Odgovarajući na naše pitanje da li može da precizira na koje zemlje van EU misli, Stub je rekao da bi "to trebalo da budu zemlje sa druge strane Mediterana". "Bilo bi lakše ako migranti uopšte ne bi prelazili na evropsku obalu Sredozmenog mora" , rekao je i dodao da se zalaže za proširenje EU na Zapadni Balkan.

Pored centara za migrante van EU, Stub smatra da je potrebno uvesti evropsku kontrolu spoljnih granica EU. Po njemu, države EU moraju da se slože oko humanitarnih kvota odnosno da se slože oko toga ko će koliki broj migranta da prihvati.

Svi ovi stavovi su uglavnom podudarni sa stavovima kancelarke Merkel. Problem je što nema ničeg novog u Stubovom programu - gotovo sve što je predložio već se pokazalo nemogućim. Sve je već poznata priča bez pokrića: od fer globalizacije i socijalne Evrope, koji ne postoje u Lisabonskom ugovoru ni u naznakama, pa sve do kvota za migrante i centara u severnoj Africi za koje nema država - dobrovoljaca.

Karta dve Evrope sa izložbe u Parizu iz 1942. godine : jedna je stara sa granicama, a druga je Nova Evropa

Real politika nemačke kancelarke

Jedini koji donose nešto naizgled novo, a u suštini veoma staro i zaboravljeno, su lideri krajnje desnice na čelu sa Orbanom.

Merkel protiv Orbana. Nije ovde reč o pro-evropljanima protiv evroskeptika, kako se to često predstavlja, već o dva modela Evrope, oba radikalna.

Jedna je neoliberalna Evropska unija, osnovana na odrednicama Lisabonskog ugovora, načelima finansijskog "talibanizma" i tržišta koje se samo organizuje. Kako su krize iz 2008. i 2010. pokazale, kad banke zarađuju - sva zarada pripada njima, a kada gube - onda države novcem svih građana nadoknađuju njihove gubitke.

Vlade po Ugovoru o funkcionisanju EU, doslovno ne smeju da se mešaju u odluke Evropske centralne banke. Koji god predsednik da je izabran mora da poštuje direktive Evropske komisije proizišle iz godišnjeg dokumenta "Glavni pravci ekonomske politike". 

Sve vrednosti proizišle iz nasleđa humanizma i prosvetiteljstva na putu su da budu iskorenjene u ime jedne jedine - tržišne vrednosti. Posle više decenija, rezultat je očigledan: uprkos ekonomskom rastu, u EU ima 24 odsto siromašnih ljudi od kojih mnogi rade po ceo dan, gomilajući male i loše plaćene poslove.

Moć i bogatsvo koncentrisani su u rukama sve uže manjine, država je sve slabija, ona štiti privatni, umesto javnog interesa. Evropska Unija ima ulogu "agencije" koja radi više na zaštiti interesa banaka  i industrije, nego građana i njihovih osnovnih ljudskih prava poput recimo prava na zdravlje i zdravu okolinu, obrazovanje, javni saobraćaj itd.

Zbog svega ovoga građani su izgubili poverenje u Evropsku Uniju. Kontrareakciju na neoliberalno ekonomsko porobljavanje ljudi predstavlja drugu krajnost, druga koncepcija Evrope koju nam nude Orban, Salvini i ostali lideri krajnje desnice.

Ta koncepcija po mnogo čemu neizbežno podseća na Novu Evropu koju su zamišljali Hitler i Musolini kada su se sastali u Rimu 1938. godine i dogovorili o projektu Nove Evrope.

Arhive, fotografije, brošure, knjige iz tog vremena i novinski izveštaji, pokazuju da je na izložbama "Francuska u Novoj Evropi" održanim u Parizu 1941. i 1042. godine, Stari kontinent bio predstavljen s jedne strane onakav kakav je bio pre 1934. godine sa obrazloženjem da je to neefikasna Evropa, sa granicama itd.

S druge strane je prikazana Nova Evropa Hitlera, Franka, Musolonija i mađarskog regenta: Nova Evropa "bez granica", sa projektom pruga za veoma brze vozove, zajedničkim tržištem, sa državnim uređenjima koja nisu "beskorisne demokratije" već "efikasne diktature" sa ideologijom rasne segregacije protivne načelu "slobodne, bratstva i jednakosti" za sve ljude bez obzira na rasu, pol i veroispovest.

Već tada se govori o Europeisće Gemeinsćaft - Evropskoj zajednici i o Ekonomisće Europeisće Gemeinsćaft - o Evropskoj ekonomskoj zajednici.

U ovom kontekstu "kada se prošlost ponavlja mucajući", nemačka kancelarka pokazuje da je više real-političar, a manje ideolog. Ukoliko bi podržala kandidata kao Stub, koji joj je idejno bliži - samo bi ojačala kontrareakciju "orbanista" i krajnje desnice i povećala njihove šanse da prođu sa svojom borbenom retorikom o odbrani "hrišćanske Evrope".

Podržavajući kandidaturu Manfreda Vebera, koji je idejno bliži Orbanu, kancelarka međutim nema garancije da će joj on ostati lojalan kada se jednom nađe u fotelji predsednika Evropske komisije.

Mnogi strahuju da bi na sledećim izborima 2021. godine Merkel i njena stranka CDU mogli da izgube, a da bi AfD i CSU napravili savez. Bio bi to, strahuju mnogi, početak spuštanja mraka na Evropu. 

Položaj kancelarke Merkel ne olakšava ni činjenica da Rusija uglavnom podržava krajnju desnicu na evropskoj političkoj sceni. Po nekim tumačenjima, Moskva pruža ruku podrške krajnjoj desnici u Evropi jer se ona suprotstavlja neoliberalnom kapitalizmu i tržisnoj "diktaturi". Moskva priželjkuje uspostavljanje jednog novog evropskog poretka baziranog na nemačko-ruskom savezu i evropskim potrebama za ruskim energenatima.