Ruski S300 Siriji dopremljen u Hmeim

S300, ruski opšterespektovan sistem raketa zemlja-vazduh, isporučen je u ponedeljak Siriji, “raportirao” je ministar vojni Sergej Šojgu predsedniku Vladimiru Putinu u utorak – u okolnostima aranžiranim da bi se javnosti van Rusije saopštilo da Damask sada ima na raspolaganju “sprave”, uz koje malo bolje može izaći na kraj sa opasnostima koje Siriju vrebaju “s neba”.

Podrobnosti neobične “raketne promocije” prenela je u utorak uveče od Kremlja kontrolisana Rasijskaja gazeta.

Reč je, razume se, o reperkusijama nedavnog obaranja ruskog vojno-osmatračkog Il 20M, s kojim je 17. septembra u Siriji stradalo i petnaest članova njegove ruske posade.

Ruski avion srušen je sirijski ispaljenom raketom sistema S200, starim i relativno prevaziđenim PVO oruđem s kojim je Damask, međutim, pokušavao da izađe na kraj s nadmoćnim lovcima-bombarderima Izraela.

Ali, kao i fatalnog dana u septembru, redovno bez uspeha.

Izraelci bi “ušetavali”, izbacivali nad ciljevima razarajući teret bombi i raketa, i zahvaljujući nadmoći mašina, izvlačili se s letelicama iznad amfiteatra dejstava bez ogrebotine, pre nego što bi odbrana bila u stanju da ih odozdo “dokači” projektilima.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu 2. oktobra saopštava javnosti, putem prvog kanala državne televizije, da su rakete s 300 isporučene sirijskoj vojsci

Rusko jeste, izraelsko nije

Za Ruse, kobnog 17. septembra zbilo se nešto slično, s tim što ruska vojska ima, na sopstvenim faktima zasnovan utisak da su Izraelci zloupotrebili “radarsku senku” Il 20M – “namamili” sirijski projektil, izvukli se, i učinili da ceh plati ruski avion.

Predsednik Vladimir Putin nije žurio sa sopstvenim zaključkom o uzroku udesa Il 20.

U prvoj izjavi štampi šef Rusije je pomenuo nesrećan sticaj okolnosti. Šef resora odbrane, Sergej Šojgu, bio je precizan, pripisujući odgovornost za događaj Izraelu. 

Premijer Benjamin Netanjahu od početka je odbijao odgovornost Izraela za obaranje aviona i pogibiju avionske posade.

Netanjahu je na prvom mestu Rusima izjavio saučešće povodom ljudskih žrtava a odmah je ponudio i vojnu dokumentaciju o misiji borbenih aviona tog dana – uz poentu da su izraelski avioni obavili zadatak i bili već ponovo u prostoru Izraela, kada je pogođen Il20.

Grafički prikaz dve verzije događaja u Rasijskoj gazeti

Netanjahu i Putin

Premijer Izraela razgovarao je s Putinom.

Rusko vojno i političko angažovanje u Siriji podstaklo je česte kontakte dvojice lidera i pomoglo dobrom političkom razumevanju Putina i Netanjahua.

Izraelska vojna misija došla je u Rusiju na sastanak s ruskim generalima već sutradan, donoseći Rusima na uvid dokumentaciju o borbenim aktivnostima Izraela nad Sirijom, tog dana kada je došlo do ruskog gubitka.

Ruski resor ostao je pri svome. Određenije se tada izrazio i predsednik Putin – naloživši da se Siriji isporuči PRO sistem S300.

Damask je te rakete zatražio još godinama unazad, ali Moskva ih nije isporučivala upravo zbog borbenih aktivnosti nad Sirijom Izraela.

Nad Sirijom, tukući iz vazduha, Izrael se najčešće obrušavao na iranske ili proiranske vojne pozicije Hezbolaha.

Raketni sistem s 300 transportovan je ruskim vojnim avionom "ruslan"

Moskva ni sa kim i sa svima

Rusija je nastojala da razume odbrambene potrebe Izraela. Kao i drugačije potrebe Irana, ili Turske ili Sirije, afirmišući Kremlj u ulozi konstruktivnog posrednika u potrazi za ravnotežom spoljnih interesa u Siriji – bezbednom i za regionalne faktore i za Damask.

Kremlj je, kao politički balanser, svakoj od strana bio i sagovornik i posrednik. Međutim, ni u jednom slučaju saveznik u sebičnoj odbrani jednih na uštrb drugih interesa.

Rusku poziciju takav pristup učinio je održivom u Siriji.

U odgovoru Izraelu na incident, Rusi nisu insitirali na pojedinosti da se S300 isporučuje Damasku, koliko na postavci da raketni sistem ustvari doprinosi bezbednosti “prvenstveno ruskog osoblja u Siriji”.      

Dotureno avionom

Rakete su prebačene iz Rusije u rusku sirijsku bazu Hmeim, s poslednjim elementima od 49 komada dostavljenim u ponedeljak, raportirao je Putinu Šojgu, citirali su ruski listovi.

Rasijskaja gazeta je u sredu objavila video ruskog resora odbrane, s prizorom politički i vojno atraktivnog tereta u utrobi džinovskog vojno-transportnog An124 (ruslan).

Šojgu je izjavio da će S300 biti montiran do 20 oktobra.

Na Putinovo pitanje, ministar je odgovorio da je za obuku Sirijaca u rukovanju raketama potrebno 90 dana, tri meseca.

Logično je zaključiti da će do tada rakete biti pod komandom ruske posade.

Šta ova, politički i vojno atraktivna “paket-pošiljka” Asadu obećava Siriji, šta Izraelu, Rusiji, i rusko-izraelskim odnosima?

Unutrašnjost aviona "ruslan" satovarom raketa s 300 za Siriju

Asad i Izrael

“Dobitak za Asada, s ograničenom opasnošću za Izrael”, komentariše Janiv Kubovič za izraelski Haarec (www. haaretz. com).

Prvi S300 uveden je u Rusiji u raspored još 1979, i do godine 2000. imao je nekoliko usavršavanja, navodi autor.

“Unapređena verzija smatra se jednom od najsavršenijih na svetu”, kaže Kubovič, navodeći da radar, koji je poslednja reč tehnike te vrste, “može identifikovati i pratiti tuceta ciljeva simultano, naročito na dalekom odstojanju, što izraelske avione može ugrožavati i duboko unutar  Izraela”.

Vreme odgovora sistema, “od otkrivanja do lansiranja je svega nekoliko minuta”, i sistem može bolje u odnosu na prethodni presretati krstareće rakete i avione.

S300 imaju Jermenija, Kina, Indija, Ukrajina, Belorusija, Slovačka, Grčka, Bugarska, Kazahstan, Vijetnam, Turska, Alžir i Libija, a od 2015. i Iran, nabrojao je autor.

“Samo zahvaljujući diplomatskom pritisku sistem još nije isporučen i Siriji”, koja je pokazala interesovanje za rakete još 1980. ali je “morala da se snađe i sa S200”.

Izraelski odbrambeni faktori još ranije su razmatrali mogućnost pojave S300 u Siriji, piše Kubovič.

“To je nesumnjivo zabrinjavajuće unapređivanje sirijske protiv-vazdušne odbrane, ali njena sposobnost da ukoliko želi, predupredi da IAF dejstvuje je ograničena, i armija može u slučaju potrebe da se s tim ponese.” U slučaju da su rakete uperene protiv Izraela, “sistem će biti uništen”.

Izrael ima F35

U slučaju da S300 dospe u ruke Sirijaca, “tada uvek ostaje kao daleka mogućnost da Izrael pokuša da eliminiše to oružje”, komentariše u američkom Nešenel interest Dejv Madžumdar, urednik u oblasti odbrane.

“Izrael zaista ima perfektno oružje da upravo to izvede – svoju tek pribavljenu flotilu Lokid Martinovih lovaca bombardera F35. Međutim, u neposrednoj budućnosti, dok sirijskim S300 rukuju ruske snage, Izrael će verovatno biti pogođen u sferi mogućnosti da nanosi udare po udaljenim ciljevima u Siriji”, navodi Dejv Madzumdar.

“Era neizvesnosti u kojoj je Izrael bio u stanju da u Siriji dejstvuje bezmalo nekažnjeno primiče se kraju. To je poruka iza S300”, komentariše pak Set Dž. Francman, direktor Bliskoistočnog centra za izveštavanje i analize baziran u Jerusalimu.

“Međutim, čovek mora imati na umu i da se Izrael dvadeset godina pripremao za trenutak kada će se to pojaviti u teatru.”

Pošto je Moskva zadržala Siriju od napada na Idlib, i marginalizovala Iran u svom “dilu sa Turskom”, “Rusija šalje poruku Izraelu i Americi da uzmu za ozbiljno želju sirijskog režima da, posle sedam godina građanskog rata, ponovo kontroliše svoje nebo”.

Najbolji dani moći Izraela da operiše bez ograničenja primiču se kraju. “To je deo šireg procesa okončanja konfliktne faze sirijskog građanskog rata i pokušaja Moskve da afirmiše Damask kao arbitra suvereniteta Sirije”, piše u magazinu Nešenel interest Set Dž. Francman.

I sve u tom stilu. Isporuka S300 Siriji privukla je široko pažnju javnosti i pre nego što je sistem raketa PVO uručen primaocu kome je namenjen.