Sada će i Britanci videti kako je to ne biti jači
Fajnenšel tajms upozorava na mogućnost da se pregovori o bregzitu ne završe dogovorom
(foto, Gideon Rahman, komentator Fajnenšel tajmsa)
Poznati komentator Fajnenšel tajmsa (FT – Financial Times, najugledniji ekonomski dnevnik na svetu, izlazi u Londonu) Gideon Rahman (Rachman) piše o nedavnom „Salcburškom samitu“ evropskih lidera i uverenju, preovlađujućem u Britaniji, da će to, ipak, na kraju, ispasti dobro tj da će zemlja postupno nekako savladati bregzit.
Većina Britanaca je ubeđena da se velika poniženja i nacionalne kastatrofe događaju onima koji žive na Kontinentu. Samit u Salcburgu, međutim, ruši tu idiličnu ideju. Postaje sasvim izvesno da se pregovori o bregzitu ne moraju uspešno završiti. Kao u EU, tako i u Britaniji sada se razmatra mogućnost tvrdog bregzita, eventualno i bregzita bez dogovora.
Kada Britanija u martu iduće godine izleti iz EU, čeka je možda tvrdo sletanje. Britanski šef diplomatije Džeremi Hant (Jeremy Hunt) upozorio je EU da ne sme pogrešno proceniti situaciju i potceniti snagu britanske volje. U stvarnosti, međutim, prema Rahmanu, upravo Britanija stalno u ovim pregovorima precenjuje svoju snagu.
Ako se tako nastavi i dalje, doživeće Britanija "moment osvešćenja" tj traumatično iskustvo koje će naterati narod da fundamentalno preispita svoju situaciju.
Slične trenutke Britanija je doživela u posleratnom periodu. Neuspela invazija na Suec istakla je činjenicu da Britanija nije više imperijalna sila. Kada je Međunarodni monetarni fond pozvan 1976. u pomoć Britaniji, to je do poniženja ilustrovalo činjencu da Britanija nije više ni ekonomska sila. A eventualni debakl s bregzitom praktično bi označio granice britanske nacionalne suverenosti.
Sadašnje raspoloženje u Britaniji podseća Rahmana na borbeno raspoloženje u Grčkoj kada su tamo ljudi glasali o uslovima zaštitnog paketa, pripremljenog u Briselu i Frankfurtu. Grčki birači su mahali zastavama i proslavljali svoj pobunjenički trijumf nad Briselom. A i političari su tada počeli situaciju sasvim pogrešno da procenjuju. Konačno grčka vlada je morala da prihvati paket koji je prethodno odbila. Tačka preokreta u slučaju Grčke bila je situacija kada je u Atini počela da nedostaje gotovina u bankomatima jer su ljudi u panici podizali svoje uštede.
Sasvim je moguće da ljudi i finansijska tržišta počnu slično da reaguju i na opasnost od "nou dila". Jesu britanske javne finansije i banke otpornije na paniku nego što je to u Grčkoj. Ali, moderna društva su veoma zavisna od takozvanih preciznih i pravovremenih isporuka (just in time deliveries) tako da bi trgovine i fabrike bile suočene s prekidanjem isporuka. A to bi moglo dovesti do panike potrošača. Vlada bi trebalo da se podseti naftne panike 2000. kada su zbog blokade rafinerija pesušile benzinske pumpe.
Kao i slučaju Grčke, kada su se Grci žalili na preteranu strogoću zaštitnog paketa, tako će se sada i Britanci, može biti i opravdano, žaliti na pregovaračku poziciju EU. Ali, ne radi se više toliko o tome šta je ispravno, koliko o tome gde su moć i sila, zaključuje se u komentaru.
