FISKALNI PAKT EU

Lideri EU, njih 25 od 27 država, prihvatili su “fiskalni pakt” koji je plod uticaja i moći Nemačke i Francuske unutar EU. Ovaj pakt finansijske discipline nisu prihvatile Velika Britanija i Češka. Vodeće države evrzone, pre svega Nemačka i Francuska, u “fiskalnom paktu” vide šansu za veću finansijsku disciplinu EU i evrozone ali i veći stepen uticaja i kontrole EK nad budžetima članica evrozone. Koliko god se nemačka kancelarka i administracija EU u Briselu trudili da objasne da neće biti kontrole nacionalnih budežeta, sad se već vidi da će ta praksa biti uvedena na “mala vrata”.

Novi evropski poredak

Očigledno, ovo su prvi pokušaji da se kroz “fiskalni pakt” krene u veću centralizaciju EU i evrozone pod jakim uticajem Nemačke. Taj put je politika evropske federacije kao vid sjedinjenih evropskih država pod kontrolom Nemačke. Trenutno u EU je oko 23 miliona nezaposlenih i ovaj pakt je vid “političkog jedinstva” evrozone ili “disciplina kičme” EU. Budžetski pakt, koji su inicirale Nemačka i Francuska, predstavlja ključni element za stabilizaciju finansijskog tržišta 17 država zone evra, njime se uspostavljaju oštre granice strukturnom deficitu državnog budžeta (0,5 odsto) i uvodi međunarodnopravna odgovornost za narušavanje te odredbe.


Grčka “pod lupom” EU

Predsednik francuske Nikola Sarkozi javno je saopštio da odbacije ideje EK o kontroli državnog budžeta Grčke i napominje:

“Čak se i ne razmatra pitanje da se bilo koja zemlja EU stavi u tako zavisan položaj”.

Ipak, “fiskalni pakt” je institucionalna forma kontrole državnih budžeta od strane EK na jedan rafinirani način. Kontrola budžeta evrozone je poliitka nemačke kancelarke Angele Merkel koja na taj način uredjuje nove odnose u EU i jača strateške pozicije Nemačke u okviru EU i evrozone. Predsednik nemačkih socijaldemokrata, Sigmar Gabriel, kazao je u intervjuu za nemački radio da predog o povereniku za nadzor grčkih financija “negira demokratiju”, upozoravajući da se EK stavlja u poziciju “okupacione sile”. Gabriel posredno upozorava na istorijska i politička iskustva u Evropi u prvoj polovini 20. veka koji je obeležen svetskim ratovima i dominacijom totalitarne politike.

Lider socijaldemokrata Sigmar Gabriel kaže:

“Ono što nam je potrebno je pomoć Grčkoj, a ne ukinuti demokratiju”. On je dodao kako ljudi već sada trpe velike posledice, a situaciju neće popraviti nikakav poverenik. Slično misli i Džordž Soroš koji kaže da Nemačka drugima nameće antiinflacijske mere koje su nedostižne a prati ih opasna politička dinamika, i da takav model vodi u pravcu političkog sloma Evrope. Soroš dodaje da je EU došla u nedemokratsku fazu zbog odvojenosti od svog biračkog tela i bez mogućnosti za prava rešenja koja vode izlazu EU iz krize.



Blizu, a tako daleko (od sporazuma o izbegavanju bankrota)

Evropska trojka odnosno MMF, ECB i EU u pregovorima sa Grčkom kažu:

“Veoma smo blizu sporazuma“, da se izbegne bankrot, iako se predlaže “kontrolisani bankrot” Grčke. Politički i ekonomski krugovi u Nemačkoj i EU pokušavaju da provuku koncept “poverenika”, odnosno evropskog gaulajtera za Grčku pod dominacijom Nemačke. Ovaj predlog procureo je u listu "Financial Times", da je Nemačka s obzirom na lošu situaciju grčkog duga i finansija predložila uvođenje tzv poverenika Evropske unije za kontrolu budžeta Grčke. Taj predlog su predstavnici grčke vlade oštro odbacili, a onda su krenula i “ogradjivanja” od takvih predloga, pre svega iz Fancuske. Portparol grčke vlade Pantelis Kapsis je izjavio kako ova vlada namerava da zadrži kontrolu nad svojim budžetom, dodajući da je čitav niz finansijskih reformi već sproveden.

"Vlada ističe kako se budžetska politika nalazi isključivo u njenoj nadležnosti", kaže portparol grčke vlade i dodaje: "Povukli smo niz poteza kako bi se poboljšala efikasnost javne administracije i povećani su napori u svrhu postizanja boljih rezultata u ubiranju poreza."

Uskoro će se videti da li je “fisklani pakt” zapravo neka vrsta “fiskalnog revizora” EU za kontrolu nacionalnih budžeta država EU i evrozone. Ranije je već najavljivano da će primer Grčke poslužiti kao rešenje i za druge zemlje evrozone koje zapadnu u dužničku krizu.