Erdogan u Nemačkoj, po trnju

“Kontroverzna vizita!”, kaže u subotu ujutro o državnoj poseti Redžepa Taipa Erdogana Nemačkoj domaći Dojče vele – svega dan pošto je predsednik Turske u petak konferisao s kancelarom gospođom Angelom Merkel, onda u Berlinu, posle počasti prolaska crvenim tepihom ispred voda vojske razgovarao s predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom i, uveče, sa suprugom bio na gala banketu domaćina visokom gostu iz Ankare.

U čemu je kontroverznost? U tome što je Erdoganu, uporedo s dobrodošlicom koju mu iskazuje nemačka država, pokazano i koliko je u toj istoj Nemačkoj i nepoželjan – ako bi se o predsednikovom dolasku i boravku nekim slučajem pitali njegovi iz Turske izbegli oponenti, protivnici režima i načina na koji Erdogan vlada zemljom, a uz njih i po neki slobodarski nastrojeni Nemci.

Svi oni, ili predsednika Turske nazivaju diktatorom, ili ga kritikuju ga zbog “viška autoritarnosti u vladanju”, ili zbog tobože, “nedovoljno tolerantnosti” prema protivnicima i rivalima u turskoj politici.

Unutar dijaspore od tri miliona Turaka, koliko ih živi i radi u Nemačkoj, zastupljenost te anti-erdoganovske opozicije nije neznatna. Mada, baš tačno “ko je ko” u taboru turskog izgnaničkog protivljenja, i ko šta (uključujući i proskribovane i u Nemačkoj nepriznate Kurde) anti-erdoganovski preduzima i čemu stvarno stremi, najbolje zna turska, a verovatno i nemačka policija.

Berlin, 27.09.2018 - turska zastava na Branderburškoj kapiji, u čast posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana

Oponenti u Berlinu

Prihvatajući Erdogana u gostima, službeni Berlin nije sprečio da se to vidi. Naprotiv, dopustio je da gost sam izvede zaključak i shvati da domaćin emituje poruke i kada ih direktno ne kaže. Recimo, tako što dopušta da duž trase kretanja državnih limuzina budu uočljivi i glasni predsednikovi turski kritičari.

“Organizacije koje zastupaju novinare i u Turskoj različite manjine, uključujući Kurde i Alavite, pozvale su na protest, dok je alijansa levičarskih organizacija preduzela protestni marš kroz grad, pod parolom ‘Erdogan nije dobrodošao”, navodi Dojče vele.

Veliki delovi centralnog Berlina bili su zatvoreni za pristup.

Oko Kancelarijata, predsedničke Belvi palate i hotela Adlon Kempinski, rezervisanog za Erdogana i njegovu pratnju, “uspostavljen je bezbednosni kordon”.

Mere bezbednosti bile su naročite.

Na krovovima zgrada uz Kancelarijat raspoređeni su snajperi. Posred pojedinih ulica u zoni kretanja limuzina s gostima, betonske prepreke...

Sve koraci u obezbeđivanju “kakvi se obično čine kada u grad dolaze predsednici Sjedinjenih Država, britanski monarsi ili papa”, primećuje u jednom od nekoliko priloga o poseti DW.

Angeline lekcije o štampi

Deo te “spontanosti” u kritici izražen je i konferencijom za štampu, posle Erdoganovih političkih razgovora s Angelom Merkel – gde je “sukob o slobodi štampe” (u Turskoj) ostavio u zasenku glavno zbivanje, sadržaj dijaloga kancelara i predsednika u gostima.

Nemačka i turska strana nisu se u tom dijalogu saglasile o ljudskim pravima, objavila je nemačka štampa.

Nemačka je oko toga bila veoma kritički nastrojena na račun Ankare, dok je Erdogan pak – insistirao da Berlin prvo na svojoj teritoriji pohvata prekršioce za koje Ankara tvrdi da su teroristi.

Prijatelj mog neprijatelja

Nemačko-turski dijalog pred javnošću nije pošao drugačijom vododelnicom ni pri susretu predsednika Štajnmajera i turskog gosta, za blistavo aranžiranom državnom večerom u čast Erdogana.

“Pre osamdeset godina, Nemci su pronašli izbegličko utočište u Turskoj – danas, zabrinjavajuće veliki broj ljudi iz Turske traži utičište ovde u Nemačkoj, pred rastućim pritiskom na civilno društvo”, pozdravio je predsednik Nemačke svog gosta za stolom.

Štajnmajer je potsetio da je on još pre podne, tokom predsedničkog dijaloga, izrazio “zabrinutost (Nemačke) za nemačke građane koji su iz političkih razloga uhapšeni u Turskoj, i takođe za novinare, sindikaliste, advokate, intelektualce i političare koji su još iza rešetaka”.

Međutim, i Erdogan je ostao pri svome u odgovoru na pozdrav, rekavši kako Nemačka udomljuje “hiljade terorista” zabranjene Kurdske radničke partije i Gulenovog pokreta, koji je u Ankari optužen za propali puč protiv vlasti 2016.

Reč je o Fetulahu Gulenu, imamu koji je pronašao utočište u SAD, odakle nastoji da skroji kapu aktuelnoj vlasti u Ankari. Gulen je kamen spoticanja u odnosima Vašingtona i Ankare. Turska zahteva da bude izručen i da mu se sudi.

“...Stotine i hiljade njih kreću se slobodno po Nemačkoj”, prigovorio je Erdogan nemačkom domaćinu.

Berlin, 28.09.2018 - nemački predsedniok Frank Valter Štajnmajer priredio jer doček turkom klegi Redžepu Tajipu Erdoganu

Prva poseta od 2014.

Ispoljena kontradikcija izražava sam uzrok pogoršanja tursko-nemačkih odnosa, posle državnog udara protiv Erdogana pre dve godine.

Puč nije uspeo, ali Ankara je reagovala za primer – hapseći “novinare, vojnike i službenike, među kojima i nekoliko nemačkih državljana”, navela je nemačka štampa.

Put u Berlin je Erdoganova prva državna poseta Nemačkoj od dolaska tog lidera na dužnost predsednika Turske 2014, i turskog referenduma 2017, kojim su njegova predsednička ovlašćenja proširena.

Simpatije Nemačke ni u jednom od ta dva  važna događaja nisu bile na predsednikovoj strani.

Erdogan nije zadovoljan mnogo čime u tom i takvom nemačkom držanju, pronalazeći da Berlin nije neutralan, već tobože drži stranu političkim protivnicima predsednika u Turskoj, i štiti ih tokom političkog izbeglištva u Nemačkoj. 

Nemački parlament je 2016. doneo rezoluciju usvajajući da je Otomanska imperija odgovorna za genocid nad Jermenima.

Veze dve države uočljivo su “krenule na dole”, a onda je protiv Erdogana 2016. još pokušan državni udar.

“Hapšenje desetina hiljada ljudi u post-udarnom obrušavanju i pogoršanje u sferi zakonitosti uzrokovali su zabrinutost u evropskim prestonicama, nemački državjani zahvaćeni su hapšenjima..,” nabrojao je DW epizode koje su naškodile nemačko-turskim odnosima.

Dno je dosegnuto “prošle godine, kada je Erdogan sadašnju vladu uporedio s režimom nacista”, naveo je DW.

Državno kontrolisano glasilo aludira na Erdoganovu navodnu netolerantnost u odnosu na aktivnosti predsednikovih političkih oponenata.

Međutim, u oči posete, pazeći da s prljavom vodom ne izbaci i novorođenče – službeno glasilo Berlina potseća da “Turska, uprkos svemu, ipak ostaje veoma važan strateški, vojni i ekonomski partner i Nemačke i Evropske unije”.

Cilj Berlina, zadržati Tursku

Da je svrha susreta personifikovanih državnih vrhova nekim slučajem to, da vladari jedni drugima “skrešu” šta imaju, ovog nemačko-turskog susreta na visokom nivou ne bi najverovatnije ni bilo. Ali to što se štampi i javnosti dopusti da čuju i vide, obično je daleko od motiva koji nalažu međudržavne razgovore.

Ovaj razgovor Angele Merkel i Erdogana, je izraz pokušaja Nemačke da Tursku, napadnutu ekonomski i politički od SAD, zadrži u političkoj orbiti Evrope – i same prepuštene plutanju u međunarodnim vodama od Vašingtona.

Na turski izvezeni čelik i aluminijum zamahnulo se iz Bele kuće američkim carinama.

Prva posledica je klizanuje naniže niz lestvice pariteta u odnosu na dolar turske lire. Inflacija je dostigla 15 odsto, komentarisao je za DW Henrik Bem. Na horizontu je opasnost nestašice deviznih sredstava, i sklanjanje konvertibilne valutre “u slamarice”, upozorio je stručnjak.

Kriza u ekonomiji mogla bi biti rđava za Erdogana ali i za ekonomije Evrope.

“Niko ne može biti zainteresovan za masivnu ekonomsku krizu u Turskoj”, podvlače i drugi nemački eksperti.

Ekonomski problem Turske mogao bi biti još jedna glavobolja Evrope – u uslovima Bregzit pregovora i novog kursa administracije SAD u odnosu na Evropu, zapažaju eksperti.

Turska i Rusija

U Turskoj, Erdogan je pre puta u Nemačku govorio narodu na mitingu u Ankari, obećavajući da će zemlja ostati jaka uprkos američkom “pokušanom ekonomskom udaru”.

Rekao je kako se Turskoj preti “u ekonomiji, sankcijama, devizama, kamatnim stopama i inflacijom”.

“Kazaćemo im da smo prozreli njihovu igru i da ćemo im se odupreti”, citiran je.

Berlin se možda više nego Vašington pribojava da se Turska ne udalji od EU i NATO, gde ima osećaj da je sve manje prihvaćena, i okrene se Rusiji.

S Putinom, predsednik Erdogan nema tu vrstu nerazumevanja, kakvu sreće u odnosima s Berlinom. A ima interese, izražene saradnjom u energetici, saradnjom u potrazi za pozicijama i rešenjem u Siriji, i spremnošću Rusije da Turskoj isporuči oružje, čijim je uskraćivanjem ucenjena od SAD.

Na primer PRO sistem S400, u zamenu za “patriot”. To je ugovoreno.  

Dobrodošlica od SPD

“Može nastati situacija u kojoj je Nemačkoj potrebno da pomogne Turskoj, bez obzira na političku zategnutost s predsednikom Redžepom Taipom Erdoganom”, izjavila je predvodnica nemačkih socijal-demokrata u vladinoj koaliciji Andrea Nales.

“Turska je NATO partner koji se ne može ignorisati. U svačijem je interesu da Turska ostane ekonomski stabilna i da se sadašnja turbulencija s njenom valutom stiša”, rekla je govoreći u oči posete za jedan od nemačkih listova.

Aludirala je na značajan pad kursa razmene za dolar turske lire.

Nales je prva pozdravila zakazivanje Erdoganove posete Berlinu.

“Federalna vlada mora ostati u dijalogu s Turskom na svim nivoima”, rekla je Nales novinama.

Apel Zigmara Gabrijela

Bivši ministar Nemačke Zigmar Gabrijel, socijal-demokrata takođe, izneo je istovetan stav.

“U našem sopstvenom interesu je da učinimo sve što možemo da Tursku zadržimo na Zapadu”, izjavio je Gabrijel – apelujući, kako na Nemačku tako i na Evropu “da ne izoliraju Tursku”.

Evropa će, a ne SAD, “platiti cenu” ako se Turska destabilizuje sankcijama koje preduzima Vašington.

Konsekvence mogu biti dublji ekonomski poremećaj i još duže kolone izbeglica i migranata. “Nacionalističke snage” u Turskoj mogu “posegnuti za atomskom bombom, kao u Iranu i Severnoj Koreji”, upozorio je bivši ministar.

Nemačka i Turska su najveći trgovinski i investicioni partneri. Erdogan očekuje da poboljšani odnosi sa Nemačkom pomognu da se povrati međunarodno poverenje u tursku ekonomiju. Suština razgovora s Angelom Merkel tokom posete predsednika Nemačkoj verovatno je tome posvećena.

U subotu, u Kelnu, predsednik Turske je posetio novoizgrađenu dzamiju, najveću u Nemačkoj. “U kritičnom periodu smo učinili plodonosnu i uspešnu posetu Nemačkoj”, izjavio je Erdogan sunarodnicima vernicima. “Ja sam naglasio da mi moramo naše razlike da gurnemo u stranu i da se usredsredimo na zajedničke interese”, rekao je šef Turske.

Mogućno je da se sve što se u razgovorima zbilo konstruktivno i dobro i za Nemačku i za Tursku. Ali, kada je reč o javnosti, u prvi plan susreta je, eto. izneseno ono čime je ova hronika i početa – pokušaj “natrljavanja nosa” pravima.