Slomljeno krilo koalicije u Berlinu

Šest miliona gostiju se ove jeseni očekuje u Minhenu, gde je novi premijer Bavarske Markus Zeder u nedelju nagrađen čašću da, kao gost grada i gradonačelnika Ditera Rajtera, primi, podigne i ispije keramičku kriglu od litar dobrog nacionalnog piva – označivši da je Oktobar-fest, tradicionalno svake godine u trajanju od dve nedelje u ovo doba na kraju leta... počeo.

Uz glasno odobravanje i vesele poklike prisutnog naroda, i mnogo drugih takvih “litara” je tog trenutka podignuto uvis – i šareni nemački karusel zavrteo se još jedanput.

Cena od jedanaest i po evra za kriglu nije umanjila veselje, stoji u lepršavom izveštaju s bavarskog vašara nemačkog Dojče vele.

Minhen, 22.09.2018 - otvaranje Oktoberfesta - najvećeg svetsko festivala piva (185th 'Oktoberfest' beer festival): Markus Soeder - guverner Bavarije

Da su izbri sutra

Nije tako oko karusela nemačke politike, gde je koalicija na vlasti gospođe Angele Merkel i socijal-demokrata predvođenih Andreom Nales, tog istog vikenda s barjakom na pola koplja.

“Da su izbori sutra”, političko udruženje te dve dame posredstvom njihovih uvaženih partija CDU/CSU i SPD – ne bi imalo dovoljan procenat glasova (te ni poslaničkih mandata) da sastavi jednu vladu.

Vlada postoji i produžava da funkcioniše. Formirana je uz teške muke posle izbora za Bunddestag jesenas. Ali funkcioniše uz saznanje neugodno za kancelara – da njena vlada ne uživa više podršku u nemačkom biračkom telu, proizilazi iz ispitivanja mišljenja građana, objavljenog u subotu od nacionalnog Dojčlandtrend.

Prvo iznenađenje tiče se Socijal-demokratske partije, koja je izgubila pokriće za poziciju drugoplasirane stranke u parlamentu u korist krajnje desno orijentisane Alternative za Nemačku – relativno novog entiteta u političkom spektru sa etiketom “populistički”.

SPD koja je na izborima “inkasirala” 18 odsto glasova sada uživa 17 odsto podrške, kažu rezultati ankete koje je preneo DW.

Dok AfD, koja se pojavila na biralištima 2017. sa 12,6 odsto svih glasova, i opet bila glavno iznenađenje sezone i stekla prestiž prvog govornika opozicije – ovog časa, jedva šest meseci po obrazovanju Bundestaga, ima 18 odsto biračke podrške i de fakto status druge po snazi nemačke partije. 

Pad popularnosti velikih

“Konzervativni CDU/CSU blok Merkelove, koji predvodi pretežno sve nemačke vlade od 2005, takođe je skliznuo za poen – na 28 odsto (podrške u biralištu), što je najgori rezultat od kada je 1997. počelo anketiranje”, naveo je Dojče vele.

Kada bi nekim slučajem moralo da danas sastave vladu, prikladno rezultatima ankete, koalicioni partneri levo i desno od centra, sa svega 45 odsto glasova ne bi imali dovoljan broj mandata.

“AfD, koja je pokrenuta 2013. na anti-evro platformi, preobrazila se od tada u sasvim krajnje desnu, antiimigracionu partiju koja je pobudila velike kritike retorikom što mnoge potseća na naci-eru Nemačke”, opisao je DW.

DW prenosi da su i druge manje partije u parlamentu takođe u međuvremenu profitirale. Zeleni i “biznis-frendli” slobodni demokrati takođe su “ščepali” po poen više u popularnosti, prvi popevši se na 15 procenata drugi na 9 odsto.

Levica koja je na izborima imala deset odsto, to je i zadržala.

Znači, velike partije su stradale. One, koje od ranih godina posle Drugog svetskog rata drže vlast – i dizginama usmeravaju zapregu i furgon linijom uz centar, terenom stabilnosti što, verovalo se, najviše odgovara mentalitetu nemačkog građanina, predanog istrajnom radu i stvaranju i nesklonog skandalima i senzacijama.

Fakat pada popularnosti CDU/CSU i SPD, oba prva točka na karucama, nije nov. Test javnog mišljenja je samo potvrdio sliku koju su afirmisali već izbori. Prvi put je Angela Merkel, veteran političke pozornice, morala da se teško namuči da sastavi vladu koja je danas u Berlinu i spase zemlju još više neizvesnog ponovljenog glasanja.

Mešanje i komešanje

“Slabo stanje” koalicije podiglo je na noge “dijagnostičare”, politologe i sociologe koji analiziraju fenomene savremene Nemačke.

To je proces koji je u žiži interesovanja, naročito posle masovnije pojave u zemlji imigranata, propuštenih unutra odlukom Angele Merkel. Međutim, ne opšte-prihvaćenom.

Da li se ljudi odgojeni s drugačijim gledanjem na društvo, veru, moral.., mogu baš tako lako uklopiti unutar zapadno-evropskog miljea shvatanja i gledanja na život, kako se to pretpostavlja na osnovu teza o mešanju navika i kultura?

U osnovi, mnogo pitanja se svodi na to jedno, a nije jedan odgovor.

AfD je energično protiv primanja imigranata.

U međuvremenu, bilo je sporadičnih manifestacija nepomirivosti stranog i domaćeg, iskazanih nasiljem, ubistvima.

Povodom incidenata bilo je demonstracija nemačkih pristalica i jednog i drugog shvatanja.

AfD je bila sklona optuživanju imigranata. Drugi su izlazili i protestvovali protiv AfD, uz asocijacije na poznatu istorijsku prošlost.

Sa strane, učinilo se da je cela velika Nemačka zastala i da se orijentiše malo zbunjena. Čak i uplašena. Da se u takvim okolnostima ne povampiri fašizam? Da ne otkaže stabilni sistem demokratije?

Popularni na istoku Nemačke

A onda, pokazalo se i da se ne reaguje u svim krajevima Nemačke jednako. “Najuočljivija je podela istok-zapad”, naveo je povodom tog fenomena Dojče vele.

“Glasači u bivšoj Istočnoj Nemačkoj osećaju se uočljivo manje povezani s tradicionalnim silama politike u Zapadnoj Nemačkoj”, registrovao je DW, misleći na političke sile u koaliciji.

“U istočnoj državi Saksoniji na primer, koja iduće godine ima regionalne izbore, CDU se trenutno kotira s 28 do 30 odsto (podrške) i SPD svega 11 odsto, dok AfD može očekivati 24 procenata a njima polarno suprotna Levica 18 procenata”, navodi DW.

Sama AfD tumači uspeh “opštim besom zbog politike Merkel prema izbeglicama”. Definitivnog suda još nema. Nemačko zagledanje u društvo i društveno raspoloženje tek počinje.