EVROZONA NA RUBIKONU?

Na globalnom planu ojačao je strah od produbljivanja i produžavanja recesije u EU-Evropi ali i u SAD na nekoliko godina.

Haos u evrozoni

Upozoravajuća je ocena predsednika Saveta ministara finansija Evropske unije Žan-Klod Junkera koji kaže:

"Evrozona je na rubu tehničke recesije", koja označava dva uzastopna kvartala pada bruto domaćeg proizvoda. Nobelovac Džozef Štiglic o stanju u Evropi i evrozoni upozorava:

“Pred evropskim zemljama je vrlo teška godina. Zbivanja u evrozoni imaće uticaj i na ostatak sveta, posebno na SAD. Evropske zemlje moraju podstaći ekonomski rast. Ukoliko to ne učine, posledice će biti vrlo ozbiljne. Čini mi se da lideri evrozone ne shvataju šta moraju da učine".

Američki ekonomski ekspert Robert Gutman napominje:

“Dva najopasnija eksploziva su neuređeni državni bankrot Grčke i šest-sedam odsto kamate na italijanske i španske državne obveznice, ako u toku ove godine ne budu pronađena sredstva protiv toga“.

Grčku očekuje bankrot ali će on, najverovatnije, biti kontrolisan, prognozira američka agencija za kreditne rejtinge Fič.

“To će se desiti. Grčka nije platežno sposobna, što znači da je očekuje bankrot", rekao je Edvard Parker, direktor odeljenja Fiča za rejtinge evropskih zemalja, Bliskog istoka i Afrike. Predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi dao je ozbiljnu procenu krize u evro zoni:

"Mi smu u vrlo ozbiljnoj situaciji i ne treba da to prikrivamo sami od sebe".

Dejvid Lipton prvi zamenik izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kaže da "tempo ekonomskih aktivnosti na globalnom nivou usporava, a rizici po Evropu i svet su veliki".

Umereni optimizam Nemaca

Upozorenja o sporoj rehabilitaaciji svetske ekonomije i pre svega finansija EU, daje i Svetska banka. Svetska banka je snizila prognozu rasta svetske privrede u 2012. godini sa 3,6 na 2,5 odsto i upozorila da bi kriza mogla da bude intezivnija nego 2008. godine.

Grčki ministar finansija Venizelos računa da će se doći do “kompromisa” izmedju vlade Grčke i stranih banaka kao poverilaca privatnog duga većeg od 200 milijardi evra u visini interesa-kamate. Venizelos je u grčkom parlamentu rekao da je posle čekanja od nekoliko nedelja, ''Grčka dobila zeleno svetlo da MMF-u podnese zahtev za početak procedure za odobravanje novog programa". Nemačka je spremana da pomogne Grčkoj da bi spasila evrozonu od “domino-efekta” ali istovremeno razmišlja i razradjuje alterativne scenarije za mogući “kontrolisani” bankrot Grčke.

Interesi iznad solidarnosti

Kao dokaz velikog interesovanja Nemačke javnosti za Grčku, navode se i razne ankete. Po izveštaju Rojtersa, Nemački institut za ispitivanje javnog mnjenja "Infratest dimap" je na osnovu svoje ankete došao da zaključka da 46 odsto stanovnika Nemačke smatra da države evrozone ne treba da nastave da pomažu Grčkoj da bi stabilizovali evro, što je za sedam odsto manje u odnosu na oktobar, kada je tog mišljenja bilo 53 odsto ispitanika. Podrška Nemaca Grčkoj je u blagom usponu. Broj onih koji smatraju da Grčkoj i dalje treba da se pomaže porastao je na 46 odsto sa ranijih 42 odsto. Druga opcija je da Grčku ne treba podržati i da je treba „pustiti niz vodu” i preurediti evrozonu. Jedno od takvih istraživanja je iz nemačkog instituta za socijalna istraživanja "Forsa" koji je u septembru 2011. godine sproveo anketu koja je pokazala da je 80 odsto Nemaca protiv ličnog doprinosa pomoći Grčkoj dok je za, glasalo svega 18 odsto anketiranih.

Očigledno je da je nemačka javnost polarizovana po pitanju Grčke, ali je jedno sigurno - nemačka vlada je zainteresovana iz svojih razloga i interesa da evrozona pomogne Grčku jer tako se štiti i nemački interes u Grčkoj omogućavanjem kupovine grčkih resursa i nekretnina gde bi Nemci postali novi vlasnici.