“Idlib-dil” Turske i Rusije

Umesto rešavajućeg udara Sirije na Idlib, demilitarizovana zona. Ona će više od deset hiljada terorista, ali i tri i po miliona civila, što su odstupajući pred vojnim dejstvima na poslednjoj preostaloj deonici uzmicanja pronašli utočište u toj provinciji, zaštiti od pogibije!

To je ishod pregovora Vladimira Putina i Redžepa Taipa Erdogana, lidera Rusije i Turske, koji su se u ponedeljak uveče sreli u Sočiju, rešavajući “biti ili ne biti” naoružanih oponenata Damaska – međutim, i spasavajući teško uspostavljenu političku, ekonomsku i vojnu saradnju Moskve i Ankare.

Ona rastuće smeta NATO paktu, čiji je Turska član, Sjedinjenim Državama i američkim saveznicima u Evropi. Saradnja s Turskom, utoliko je dragocenija Rusiji, u uslovima političke opsade Kremlja od Zapada.

Sochi, 17.09.2018 - predsednik Rusije Putin i predsednik Turske Erdogan u Sočiju

Idlib-dil

Saglasno agencijama koje su prenele sadržaj, rusko-turski “Idlib-dil” ima nekoliko objavljenih tačaka.

1. Sporazum kaže, “obe snage” (vladine i neprijateljske) “će uspostaviti 15 do 20 kilometara široku demilitarizovanu zonu oko Idlib provincije do 15. oktobra.

2. “Radikalnim pobunjeničkim grupama, kao Front Al-Nusra, biće naloženo da napuste region.”

3. “Pobunjeničke snage moraju predati teško naoružanje, uključujući tenkove i rakete.”

4. “Sirijska vlada i Rusija će dobiti pristup ključnim autoputevima kroz Idlib, koji povezuju sever zemlje sa ostalim velikim gradovima.”

5. “Obe vojske, turska i ruska, će patrolirati regionom.”

Region gleda u Moskvu i Ankaru

Šef Rusije Putin ocenio je da je sporazum “ozbiljan rezultat”, preneo je nemački vladin Dojče vele. “Rusija i Turska potvrdile su svoju odlučnost da se suprotstave terorizmu u Siriji u svim njegovim oblicima”, naveo je.

Erdogan je rekao, bafer-zona Idlib ključna je u sprečavanju “velikih humanitarnih kriza”.

“Naša solidarnost u regionalnim pitanjima će regionu pružiti nadu. U ovom trenutku, ja verujem, ne samo region, nego i sav svet gleda u Soči”, rekao je Erdogan, citirao je DW.

Ključni deo sporazuma postignutog u ponedeljak je izgleda “saglasnost Turske da naredi evakuaciju snaga Al Nusre iz Idliba”, naveo je DW.

“...Velika diplomatska pobeda za turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana, kome je bilo stalo da spreči oružani napad sirijske vlade, podržan ruskom vazdušnom moći, na preostalo uporište pobunjenika u Siriji”, objavio je nemački vladin Dojče vele. 

Sochi, 17.09.2018 – Putin i Erdogan, tokom susreta u Sočiju u ponedeljak

Izbegnuto stradanje naroda

“Plan umanjuje rizik humanitarne katastrofe”, naveo je britanski Gardian.

Sporazum će se smatrati “znakom Erdoganovog uticaja na Putina”, i “veliki je napredak” u odnosu na trilateralni skup šefova država pre dve nedelje u Teheranu, “kada su se Erdogan i Putin javno sukobili oko izvodljivosti prekida vatre”, naveo je Gardian.

“Mnogo boraca koji su u enklavi Idliba operisali pod znamenjem Nacionalnog oslobodilačkog fronta je bilo pod zaštitom Turske tokom sedmogodišnjeg građanskog rata, i Erdogan je odlučan da oni ne budu pobijeni u završnici kampanje”, naveo je britanski list.

Šta ako ne polože oružje

Ujedinjene nacije, koje su upozorile da bi napad na Idlib uzrokovao “enormne žrtve i patnje, podarile su opreznu dobrodošlicu sporazumu postignutom u Sočiju”, objavio je Njujork tajms.

“Nejasno je šta tačno Rusija dobija stvaranjem demilitarizovanih zona, koje će suštinski biti bafer, koji razdvaja Asadove naoružane oponente od sirijskih snaga i njihovih saveznika”. Zone “samo odlažu konfrontaciju”.

“Ali, odlažući napad na Idlib, Rusija je u prilici da zagleda unapred, u vreme kada bude želela da Asada predstavi svetu kao ratnog pobednika koga treba podržati dok obnavlja zemlju, kažu analitičari”, prenosi NYT.

“Takav argument bio bi manje ubedljiv posle jedne krvave kampanje da se pokori Idlib”, kaže list. 

Njujork tajms primećuje da nije jasno šta će Rusija i Sirija učiniti u slučaju da pobunjenici ne polože oružje.

“Takva mogućnost potakla je spekulacije da se Rusija priklonila ideji o demilitarizovanoj zoni da pokaže Ujedinjenim nacijama, i drugima protiv ofanzive, da pobunjenici ne žele mirovno rešenje i da se prema tome moraju ukloniti silom, što je Sirija želela od početka”, piše američki list.

S nagodbom saglasan i Iran

“Tursko-ruska saradnja povodom Sirije je odskočna daska za šire produbljivanje odnosa, uzrokujući zabrinutost među NATO saveznicima Turske”, citirao je sagovornike o toj temi Glas Amerike. Da nije bilo sporazuma to bi podrilo poverenje Turske u Rusiju, preneo je Glas Amerike.

Moskva je obećala da će razmotriti postignuti sporazum s Teheranom, objavio je ruski Komersant.

“Još pre završetka pregovora u Sočiju iranska strana je dala na znanje da podržava napore Moskve i Ankare”, naveo je Komersant. “Teheran je uveren” da stvar s Idlibom treba rešiti “na način da se ne nanese šteta mirnom stanovništvu”, objavio je list, uz oslonac na izjavu funkcionera MID Irana Bahrama Gasemija.

Saglasno Kremlju podređenoj Rasijskoj gazeti, Vladimir Putin je u kontekstu Idlib-sporazuma pomenuo i “produženi rad” s Turskom i Iranom na sirijskom post-ratnom političkom rešenju.

“Produžićemo da radimo na obrazovanju ustavnog komiteta iz redova sirijskog rukovodstva, opozicionih snaga i građanskog društva”, izjavio je Putin, prenela je RG. “Zadatak je da se u najkraće vreme  obezbedi početak njegovog rada”, saopštio je Putin.

Rusija i Turska su odlučne da Siriju “očiste od terorista”, navela je Rasijskaja gazeta.

Važne veze sa Turskom

Putin, koji je do pre nekoliko dana, još pri susretu vođa Rusije, Turske i Irana u Teheranu, bio kao i Iranac Hasan Ruani, za rešenje po kratkom postupku – ponudu Sirije preostalim repovima Al kaide da se predaju ili budu uništeni – učinio je vidljiv ustupak, utisak je autora ove hronike.

Ali, u geopolitičkoj igri šire, čiji je ishod značajniji u odnosu na jedno manje više “vojno-tehničko” pitanje definitivno ipak dobijenog rata u Siriji – šef Kremlja je Rusiji spasao u ovom trenutku mnogo važnije dobre veze sa Erdoganom i Turskom.

Ankara je mnogo prestiža uložila u obećanje da Turska neće dopustiti “krvoproliće u Idlibu”.

Čak je tamo odaslala vojsku i oklop, da pokaže da će se, ako bude neophodno, suočiti i ratnički sa Damaskom – u kome nikada nije imala simpatija za vlast Bašara el Asada, prva, još od 2011. orkestrirajući pokušaj njegovog spoljnog nasilnog rušenja.

Sochi, 17.09.2018 – Putin i Erdogan, sporazumeli se u Sočiju o odlaganju ratnih operacija u sirijskom gradu Idlibu

Dobro za Ankaru ali i za Berlin

Stav Turske svima je razumljiv.

U Turskoj ima tri miliona ratom pogođenih sirijskih građana. Još milion, još dva ili tri miliona izbeglih u Tursku iz Idliba u masovnom spasavanju života, stvorilo bi zemlji koja ih prihvata velike unutrašnje teškoće.

Ali, i Evropi. Kancelar Nemačke gospođa Angela Merkel veoma se angažovala u tursko-nemačkom stvaranju uslova da se taj talas mase u beznađu zadrži u Turskoj, da ne prelije prema EU, već destabilizovanu neslogom povodom imigranata.

Putin, ovim gestom razumevanja za Tursku povodom Idliba, nije izašao u susret samo Erdoganu. Pokazao je da ima sluha i za argumente Angele Merkel.

Nemačka, i kancelar vlade u Berlinu, jedan su od ne mnogo preostalih partnera Rusije u dijalogu sa Zapadom koji se pod pritiskom SAD vratio kao blok hladnoratovskog neprijateljstva.   

Rusija pokazala da zna da čuje javnost

Odustajući od razaranja, koje je pretilo da, po ceni u ljudskim žrtvama civila, nadmaši sva dosadašnja razaranja – šef Kremlja je pokazao da Rusija čuje i ume da razume apel svetske javnosti. Nije gluva za argument.

U uslovima narastajuće zategnutosti između SAD, NATO i Rusije, to neće smetati. Možda će povećati razumevanje javnosti za osetljivost Moskve u stvarima ruske nacionalne bezbednosti. I olakšaće politički manevar potencijalno voljnim za partnerstvo partnerima u Evropi. A ima ih.

“Dil” u Sočiju nije prema tome samo Erdoganov, kako veći deo zapadne štampe zapaža, nego i Putinov poen, što će možda naknadno priznati, kada se uspostavljeni lanac uzročnosti pusti u politički pogon.