Zbliženje Kine i Rusije

Blini!Na ekranima je osvanuo snimak Vladimira Putina i Si Đinpinga, kraj tiganja na kojima se pod budnim okom kuvara peku blini – na ruski način spremljene palačinke u koje se zavije ikra, pa to onda bude zalogaj koji će se zaliti ledenom votkom.

Ruski ritual, upražnjavan u naročitim prilikama i... između prijatelja.

Propušten s Dalekog istoka u “mrežu”, snimak bi na to trebalo da uputi – da su lideri sila u susedstvu u međusobno vrlo dobrim odnosima. To znači da između Kine i Rusije danas nema sporova. Njihovo staro granično pitanje odavno je rešeno. Sadašnje veze počivaju na međusobno usklađenim uzajamnim interesima i spasene su kriznih nerazumevanja Moskve i Pekinga.

Vladivostok 11.09.2018 - predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping pripremaju hranu na marginama Istočnog ekonomskog foruma (Eastern Economic Forum) u Vladivostoku

Skup u Vladivostoku

Potreba da se javno iskaže bliskost dve sile iskrsla je u trenutku kada su obe, i Kina i Rusija podvrgnute energičnom pritisku Sjedinjenih Američkih Država – Peking ekonomskom, dok Moskva, i ekonomskom, i političkom i vojnom, u istočnoj Evropi i Ukrajini.

U Vladivostoku se u utorak sabrao, povodom rasprave o međusobnoj saradnji, Istočni ekonomski forum, sa stolicom za svaku od njih 60 zemalja učesnica, ali i za Japan. I Japan počinje da oseća posledice američkog protekcionističkog pritiska, saveznik.

Snimak čaša, Putinove i Đinpingove, podignutih uz blini, na margini već tradicionalnog susreta Foruma gde je prisutan i premijer Šinzo Abe i drugi, propušten je u mrežu da javnosti odnese tu poruku – da će odgovor Kine i Rusije na američki pritisak biti zajednički, usaglašen.

Vladivostok, 12.09.2018 - predsednik Rusije Vladimir Putin sa japanskim premijerom Šinzo Abeom i kineskim predsednikom Si Đinpingom na Istočnom ekonomskom forumu (Eastern Economic Forum) u Vladivostoku: Vladimir Putin, Shinzo Abe, Xi Jinping

Nacionalni novac umesto dolara

Prvo što je objavljeno tiče se dolara u funkciji svetske valute.

Ideja je, ne samo ruska i kineska, da se Americi u dužem procesu uskrati fraj vožnja, osigurana time što po volji prilagođava i masu u opticaju i manipuliše dolarom.

U utorak, Kina i Rusija su objavile da će nastojati da američka valuta prestane da figurira u njihovim međusobnim transakcijama. Obračunavaće posredstvom rublje i juana.

Obim transakcija za novu praksu nije ništavan. Kina kupuje rusku energiju. Osim toga, u Vladivostoku se čulo da će aktivnije investirati u ruski privredni razvoj u istočnim krajevima, prenele su agencije.

Saglasno DW, posle oštrog pada u odnosima sa Zapadom, Rusija nastoji da dobije kineske investicije.

“Ruska i kineska strana potvrdile su interes za mnogo aktivnije korišćenje svojih nacionalnih valuta u recipročnim plaćanjma”, izjavio je Putin, preneo je nemački Dojče vele. Putin je rekao da će to “povećati stabilnost bankarskog servisiranja eksport i import operacija u uslovima rizika na globalnim tržištima”.

Ruski i kineski predsednik nazdravljaju u Vladivostoku u utorak 11. septembra 2018.

Ratobornost SAD ohrabruje saveze

Predsednik Si Đinping je pozvao da se Rusija i Kina “zajednički suprotstave trgovinskom protekcionizmu i onome što je on nazvao unilateralnim pristupima međunarodnim problemima”, preneo je DW.

“U rapidno preobličavanoj međunarodnoj situaciji, s rastućom nestabilnošću i nepredvidivošću, saradnja između Rusije i Kine dobija još veći značaj”, izjavio je predsednik Kine.

“Duboke i složene promene u međunarodnoj situaciji su u toku. Politika sile. Pomaljaju se jednostrani pristupi i protekcionizam”, rekao je, citirao je Gardian.

“Siovi komentari slede nekoliko dana pošto je (predsednik Donald) Tramp zapretio Kini sa daljih 267 milijardi dolara carina, povrh 50 milijardi već primenjenih i 200 milijardi dolara u razmatranju”, naveo je britanski list. “Suočen s tom vatrom iz Vašingtona, kineski lider se sada zalaže za tešnje veze s Moskvom.”

“Mi imamo unikatne geografske povlastice. Kina i Rusija su najveći susedi, imamo solidne političke veze. Kineski i ruski odnosi su na najvišem nivou ikada”, citiran je u Gardianu predsednik Kine.

Gardian kaže, “Predsednik SAD bi trebalo da zapazi toplinu između Sija i Putina ove nedelje”. To što se događa, “sugeriše da ratobornost Bele kuće u trgovini ohrabruje prijateljstva i saveze svuda naokolo”.

“Trampu je potrebno da promeni stav ili će pak SAD postati najveći gubitnik ovog trgovinskog rata... U stvari, mi mislimo da se mi već brzo primičemo trenutku kada će SAD izgubiti svu svoju kontrolu jer će druge zemlje imati jaču poziciju pošto rade zajedno”, citiran je u Gardianu Naim Aslam, analitičar Tink markets.

Chita, 12.09.2018 - ministri odbrane Rusije i Kione na vežbi ruske vojske u istočnom Sibiru (Vostok 2018), najveća u poslednje tri decenije, na kojoj učestvuje skoro 300.000 vojnika: Sergei Shoigu, Wei Fenghe

Rusija i Japan

Ekonomski samit u Vladivostoku doneo je politički odskok u još dva pravca – u rusko-japanskim i u kinesko-japanskim odnosima.

I prvo i drugo je hrupilo u javnost malo iznenađujuće. Najpre, kada se Putin tokom zajedničkog istupanja pred štampom obratio premijeru Šinzo Abeu:

“Evo kakva mi je ideja pala na pamet ovog trenutka – hajde da zaključimo sporazum o miru! Ne sada, nego do kraja godine. Bez ikakvih prethodnih uslova”, preneo je ruski Komersant. I da Rusija i Japan na dalje “produže da sva sporna puitanja rešavaju kao prijatelji”, dodao je Putin. “Meni se čini da bi nam to olakšalo rešavanje svih problema s kojima ne uspevamo da izađemo na kraj tokom 70 godina”, dodao je predsednik Rusije.

Precizirao je da bi težnja Tokija i Moskve da reše teritorijalne sporove u takvom slučaju ušla u tekst mirovnog sporazuma.

“Sva sporna pitanja” nisu ništavna. Japan potražuje od Rusije nazad Kurilska ostrva izgubljena u ratu. Sve do sada, pitanje ostrva smatralo se preduslovom za ugovor o miru. Moskva predlaže prilaz iz drugog pravca. Ili, pod pritiskom Zapada, energičnije pruža ruku Japanu. Odnosi s Tokijom su, uz veze s Kinom, odstupnica, temelj aktivirane istočne politike.

Prisustvo Abea na mestu premijera Japana i Putina na mestu šefa Kremlja, i njihovo uzajamno prijateljstvo, obeleženo je izuzetno velikim poboljšanjem odnosa Moskve i Tokija.    

Kina i Japan

Japansko-kineski događaj, iniciran je izjavom premijera Japana da se nada da će vrlo brzo posetiti Kinu.

“U znak odgovora na velikodušan poziv Kine, ja nameravam da ove godine posetim Kinu, u godini koja obeležava 40-tu godišnjicu zaključenja Ugovora o miru i prijateljstvu između Japana i Kine. Posle toga, veoma želim da pozovem predsednika Sija u Japan. Kroz ovu razmenu poseta na nivou lidera, ja se nadam uzdizanju japansko-kineskih odnosa na novi nivo”, preneo je Gardian.

Tokio i Peking su u sporu povodom grupe ostrva u Istočno-kineskom moru. Međutim, pomeraju se politički masivi sveta. Savezništvo sa SAD dobija iznenada neodređeno značenje. Narastajuća Kina je sused.

“Kina još nije rame uz rame sa Sjedinjenim Državama, ali pristiže. I u pojedinim oblastima, po našem sudu, i više nego pristiže”, izjavio je nemačkom Dojče vele Bastian Gigrič, direktor analize Međunarodnog instituta za strateške studije ( IISS ), govoreći o “promeni u globalnoj dominaciji SAD” i “opasnosti rata velikih sila”.

Pomenuo je kineski stelt bombarder pete generacije J-20 koji će se svrstati u naoružanje 2020. i vazduh-vazduh raketu produženog dometa koja će se uvesti već ove godine.

“To su zaista unapređene mogućnosti koje će dovesti u pitanje nadmoć Sjedinjenih Država u vazdušnom prostoru”, pomenuo je.

Operaciona pretpostavka tokom dve minule dekade bilo je polazište da vazdušnim prostorom dominiraju SAD i Zapad.

Lagano, stvari se menjaju. “Ja mislim da su ti dani istekli”, citiran je.

Rusija trpi ekonomski i to je smanjilo mogućnosti za njenu ambicioznu odbrambenu modernizaciju, te je program “malo usporen”, naveo je stručni posmatrač. Međutim, za razliku od Kine, posle Sirije i istočne Ukrajine, bogatija je ratnim iskustvom stečenim u tim sukobima, upotrebom nove opreme, novih tehnologija, prolaskom personala kroz različite operacije...

Upitan o mogućnosti da dođe do oružanog sukoba velikih sila Bastijan Gigrič je sažeo da je mogućnost takvog sukoba “danas možda veća nego bilo kada tokom poslednjih dvadest godina”. Ne znači da je takav sukob neizbežan, ali je verovatniji. A deo toga je i to što Kina i Rusija dovode u pitanje dominaciju Sjedinjenih Država i sistematski se spremaju za moguhnost sukoba, rekao je .