Saudijci kopaju kanal, Katar postaje ostrvo
Iako su stručnjaci ranije tvrdili da je najava gradnje Salva kanala samo „psihološki rat“, Rijad je potvrdio da će se ovog meseca znati ko će biti izvođač radova za projekat vredan 745 miliona dolara. Katar bi, tako, ostao bez jedine kopnene granice
(Mapa dela Zaliva - PresTV)
Kako se tenzije među bivšim saveznicima Persijskog zaliva, pre svih Saudijske Arabije i Katara, i posle više od godinu dana ne stišavaju, tako u javnost dospevaju naznake razmera ovog međuarapskog sukoba. Naime, visoki saudijski zvaničnik potvrdio je da Rijad ozbiljno razmatra mogućnost izgradnje novog kanala, kojim bi mala zalivska zemlja Katar bila pretvorena u – ostrvo.
„Kao građanin, vrlo sam nestrpljiv da vidim sprovođenje u delo projekta za ostrvo istočne Salve. Ovaj veliki i istorijski projekat promeniće geografiju regiona“, istakao je viši savetnik saudijskog prestolonaslednika Saud al Katani.
.jpg)
Pogled na Dohu (AFP-PresTV)
Turistički rezort i proširenje baze
Projekat se pominje u saudijskim medijima još od aprila ove godine, kada je veb portal na arapskom Sabk objavio detalje vezane za kanal. Prema zamisli inžinjera, on bi trebalo da bude dimenzija 60 puta 200 kilometara, 20 metara dubok, i izgrađen oko 1,5 kilometara od granice sa Katarom. Na kanalu bi se nalazio rezort za turiste, kao i dodatno postrojenje za vojnu bazu gde bi se skladištio nuklearni otpad. Čitav projekat je procenjen na 745 miliona dolara.
Kako prenosi iranska stanica PresTV, u Rijadu je u junu zatim objavljen još jedan izveštaj, u novinama Meka, u kojem se tvrdilo da Saudijci nastavljaju sa pripremom projekta, kao i da je pet međunarodnih kompanija zainteresovano da njegovo sprovođenje, te da će ovog septembra biti poznato ko je dobio posao gradnje.
Psihološki rat
Ima i onih koji tvrde da je čitava priča oko Salva kanala zapravo još jedna stavka u „psihološkom ratu“ među bivšim „bratskim zemljama“ Zaliva. Tako je osnivač Arapske fondacije iz Vašingtona Ali Šihabi ocenio za portal iz Teherana da bi izgradnja ovakvog kanala bila „usluga Kataru“, jer bi se time napravio vodeni klanac koji bi bio izvesna zaštitna barijera za Dohu, dok je sada jedina kopnena granica zemlje „sasvim izložena Saudijskog Arabiji“.
Profesor na Kings koledžu u Londonu Anreas Kreg takođe je komentarisao da je i sam Katar ranije razmatrao ideju gradnje kanala, ali da je od toga odustao jer se ispostavilo da bi čitav projekat bio previše skup. Kreg je dodao, prenosi PresTV, i da je malo verovatno da će Saudijska Arabija „koja se i sama trenutno bori sa finansijama“, uložiti novac u nešto što više liči na „izrežiranu vest“.
„Podmićivanje“ Trampa i Al Kaida
Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat prekinuli su diplomatske odnose sa Katarom u junu 2017. godine, optužujući Dohu, između ostalog, da „sponzoriše teroriste“. Ovaj potez su sledili odbegli jemenski predsednik, Libija, Maldivi, Džibuti, Senegal, dok je Jordan smanjio kontakt sa ovom zemljom. Rijad je izdao i listu zahteva, koje je Doha trebalo da ispuni kako bi se odnosi vratili na staro, a među kojima su bili zatvaranje televizije Al Džazira, te i prekid odnosa sa Iranom. Katar je ovaj spisak odbacio kao neosnovan. Međutim, javno mnjenje od tada pršti od međusobnih optužbi.
Između ostalih, saudijska stanica Al Arabija je ovih dana objavila da je Katar rešio da „pozove u goste“ i podmiti 250 zvaničnika koji su najbliži američkom predsedniku Donaldu Trampu. S druge strane, katarski diplomata Šeik Mešal bin Hamad al Tani optužio je Rijad i Abu Dabi da su „zauzeti sklapanjem dogovora sa Al Kaidom u Jemenu, umesto da se potrude da povrate mir u ovu zemlju na Arabljanskom poluostrvu i reše humanitarnu krizu koju su izazvali“.
