Evropa bez tla pod nogama

“Henri Kisindžer je nedavno upitan neće li Donald Tramp nenamerno postati sila iza nastanka novog zapadnog poretka. Njegov odgovor: Bilo bi ironično ali nije nemoguće”, otvara tim citatom svoj autorski članak za Handelsblat nemački ministar, šef diplomatrije Berlina, Hajko Maas, nastojeći da svrati pažnju javnosti na poremećeno međusobno razumevanje tradicionalnih saveznika na dve obale Atlantika, SAD i Evrope, i iznese izbor koji po njegovom mišljenju ostaje s tim u vezi Evropi i Berlinu.

To drugo zvuči instruktivno. Maas već naslovom poziva da se “prave planovi za novi svetski poredak” (“Making plans for a new world order”, global.handelsblatt. com). 

“Odnosi Evrope sa SAD su krenuli smerom promena čak i pre Donalda Trampa i njegovih provokativnih tvitova. Nemačka sada vidi tekuću trans-atlantsku antipatiju kao jednu istorijsku mogućnost za redefinisanje uloge EU”, glase dva podnaslova, čija je funkcija da već na početku kažu zašto “praviti planove”. Umesto da pogled preko Atlantika usredsređuju na svaki čas nove “kaprice američkog predsednika”, Evropljani bi trebalo “da prihvate ideju da to može biti početak nečeg novog”.

Hajko Maas, nemački ministar spoljnih poslova

Nije počelo s Trampom

“Fakat da je Atlantik politički postao širi, nije ni na koji način samo zbog Donalda Trampa. SAD i Evropa se udaljuju godinama. Preplitanje vrednosti i interesa, koji su naše odnose uobličili za dve generacije, je u opadanju. Povezujuća snaga iz sukoba Istok-Zapad je istorija. Te promene su počele značajno pre Trampovog izbora – i nadživeće dobro u budućnosti njegovo predsedništvo. Zato sam skeptičan kada pojedini okoreli trans-atlantisti savetuju da jednostavno odsedimo dok ovo predsedništvo prođe”, argumentuje tezu o potrebi “izrade planova” za novi poredak ključni diplomata Berlina.

Partnerstvo sa SAD posle Drugog svetskog rata donelo je Nemačkoj neprekinutu fazu mira i bezbednosti. Ali gledati unazad ne vodi u budućnost.

“Uveliko je vreme da se preispita naše partnerstvo – ne da bi se ostavilo iza, nego da bi se obnovilo i sačuvalo”, piše ministar.

Merkel i Tramp: okean među njima (foto i tekst global.handelsblatt. com)

Ravnoteža u partnerstvu

Maas predlaže “da se kao nacrt iskoristi ideja uravnoteženog partnerstva” u kome “mi podrazumevamo sopstveni jednaki deo odgovornosti”.

“U kome smo protivteža kada SAD pređu liniju. Gde mi, isturamo sopstvenu težinu, kada se Amerika povlači. I u kojem možemo otpočeti novu konverzaciju.”

Na evropskom kraju klackalice takav balans sa saveznikom ne može održati jedan sam. Samo udruženim snagama sa Francuskom i drugim nacijama se to može postići.

“Evropska unija mora postati ugaoni kamen međunarodnog poretka, partner svima koji su mu privrženi.”

Izbalansirano partnerstvo znači “da mi Evropljani uzmemo jednak deo odgovornosti”.

Evropljanima, trans-atlantska veza nije ni u čem nezamenljiva kao u uslovima bezbednosti. Da li kao partner u NATO ili u borbi protiv terorizma “nama su potrebne SAD”. Iz toga se pravi zaključci moraju izvući.

“U našem sopstvenom interesu je da ojačamo evropski deo Severno-atlantskog saveza. Ne zato što Donald Tramp uvek postavlja nove procenat-ciljeve, nego zato što se ne možemo na dalje u istoj meri oslanjati na Vašington. Vlada Nemačke sledi taj put i zaokret u trošenju na odbranu je stvarnost.”

Sada je potrebno da se korak po korak izgradi “evropska odbrambena i bezbednosna unija” – “kao deo trans-atlantske bezbednosti i kao poseban evropski projekat za budućnost”. Iz tog ugla, povećavanje bezbednosnih troškova ima smisla, piše nemački ministar.

Koalicije voljnih

Dokumentujući ostvarivost zamisli o “ravnoteži” u partnerstvu, izraženu većom samostalnošću Evropljana od slučaja do slučaja, Maas navodi političko postrojavanje vodećih država EU uz Iran, kroz produženo poštovanje “nuklearnog dila” s Teheranom – uprkos kontra-stavu Vašingtona.

Takva samostalnost podrazumeva koalicije voljnih i ad-hok sadejstva ko-aktera. Takvi savezi nisu rigidni.

“Ono što ja imam na umu je asocijacija država uverenih u koristi od multilateralizma, koje veruju u međunarodnu saradnju i vladavinu zakona. Ona ni protiv koga nije upravljena, nego vidi sebe kao alijansu koja podržava i širi globalni, multilateralni poredak.

Vrata su široko otvorena – pre svega Sjedinjenim Državama. Cilj je da se dotaknu problemi koje niko od nas ne može da dotakne sam za sebe, od promena klime do fer trgovine”, naveo je nemački ministar.

Svoju sudbinu u svoje ruke

Preokupacija ministra Nemačke novim poretkom nije prva te vrste, ni jedina javno manifestovana, ni samo nemačka. Maasov članak je u većoj meri još jedan prilog debati nego njen začetak.

Razmišljanje Evropljana o novonastalom stanju na relaciji Vašington-Brisel, Berlin ili Pariz podstaknuto je “istorijskom” rečenicom kancelara Angele Merkel:

“Mi, Evropljani, moramo zaista da svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke (...) Vreme kada smo mogli sasvim da se oslonimo na druge, malo nas je prevazišlo, to je ono što sam iskusila minulih dana” (“Merkel: Europe can no longer rely on US and Britain”, DW.com). “Minuli dani” bili su dani zasedanja G7 na Siciliji maja 2017, okončanog iskorakom Donalda Trampa i SAD iz obaveza Pariskog sporazuma o klimi – bez obzira na unisoni stav preostalih “saveznika”. Vašington je demonstrirao zaokupljenost američkim interesima a ne “saveznicima”.

Merkel i Tramp 2017.

Međutim, sve do čega se do sada stiglo u razmišljanju o “Evropi koja preuzima svoj deo odgovornosti” svodi se na saznanje da je EU, doskoro američka štićenica na starom kontinentu, bez dovoljno moći. Ili, preciznije, bez autonomne vojne moći. Iz debate o vojnoj moći Evrope razvila se i jedna druga – o tome treba li Nemačkoj atomska bomba.

“Imajući u vidu politiku Donalda Trampa, Nemačka se ne može više uzdati u zaštitu Sjedinjenih Država. Saglasno politologu Kristijanu Hakeu, Berlin nema drugi izbor: Nemačka mora postati nuklearna sila”, predstavio je američki Nešenel interest sredinom avgusta Hakeov članak “Zašto Nemačka treba da ima bombu” (“Why Germany Should Get the Bomb”, Nationalinterest.org).

Uz argument “za bombu” u rukama Nemačke, afirmisan je i argument protiv “nemačke bombe”, potkrepljen pitanjem – ko će u takvom slučaju sprečiti da potom i Poljska i Turska imaju nuklearno oružje?

Copenhagen, 29.08.2018 - francuski predsednik Emanuel Makron sa suprugom Brižit tokom drugog dana zvanične posete Kopenhagenu: Emmanuel Macron, Brigitte Macron

I bezbednost Evrope na Francuskoj

Jedan od poslednjih obrta u ovoj tihoj uznemirenosti Zapada Evrope, zbog osećaja da SAD prepuštaju partnera “plutanju”, obeležen je istupanjem predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Makron je afirmisao povećanu odgovornost Francuske u novoizmenjenoj situaciji.

“Evropa u svojoj bezbednosti ne može više da se uzda u SAD”, izjavio je šef Francuske, govoreći francuskim poslanicima. “Na nama je da garantujemo evropsku bezbednost”, rekao je Makron (preneo je nemački Dojče vele).

I Makron je pomenuo “nove saveze” i “nove inicijative” – ali hrabrije saveze i inicijative u odnosu na “alijanse voljnih” nemačkog ministra.

“Želim da mi pokrenemo jednu iscrpljujuću proveru naše bezbednosti sa svim partnerima Evrope, što uključuje i Rusiju”, izjavio je Emanuel Makron.

Uz osećaj Evrope da je u sferi bezbednosti iznenada bez tla pod nogama, ova njena tek započeta unutrašnja debata sasvim sigurno će se produžiti, a možda i ukrasiti do juče malo očekivanim obrtima.