Grčka zvanično izašla iz krize i šta sad?

U maju ove godine, prvi put posle 2011, stopa nezaposlenosti u Grčkoj spustila se ispod psihološke granice od 20 odsto i zaustavila na 19,5. Tačnije, u toku tri godine levičarske vlade, pod upravom Ciprasa i Sirize, nezaposlenost se spustila za 7 odsto. Međutim, uprkos dobrim rezultatima, Grčka je na neslavnom prvom mestu u Evropskoj uniji po broju nezaposlenih. Najslabije prilike imaju mladi do 25 godina (40 %) i žene (24 %), dok su muškarci malo pošteđeni (16 %).

Ove godine Grčka očekuje rekordni broj turista – 36 miliona

Dug od 178 % unutrašnjeg bruto proizvoda

Nastavak ove ohrabrujuće vesti je i zvaničan "izlazak" Grčke iz ekonomske krize. U ponedeljak 20. avgusta, Grci dobijaju poslednju tranšu kredita, 300 miliona evra, i time se završava međunarodni program ekonomskih mera koje im je nametnula Evropa. Prirodno, taj datum je isključivo simboličan jer će Ciprasova vlada morati da nastavi sa restrikcijama i reformama, a Evropska unija će na kraju svakog trimesečja da kontroliše grčko poslovanje.

Dug u visini od 178 odsto unutrašnjeg bruto proizvoda i dalje ostaje na leđima nacije. Bankarski sistem je atrofiran, a zemlji nedostaju ozbiljni investitori. Grčka neće vraćati ni glavnicu, ni kamate na 40 odsto duga (96 milijardi evra) sve do 2032. godine, a celokupna vrednost duga trebala bi da bude vraćena do 2069. godine

Nezaposlenost, korupcija i odliv mozgova

Vrlo je razumljivo zašto Grci žive u dnevnoj zaplašenosti od budućnosti, dok je pesimizam preovladao u pogledu trajnih poboljšanja. Tokom višegodišnje ekonomske krize, jedne od najdužih u Evropi posle II svetskog rata, nezaposlenost je, u Grčkoj, porasla za 300 odsto. Reforme i nezaposlenost značajno i dugotrajno su promenile uslove života Grka. Većina stanovništva, danas, smatra da su dugoročna poboljšanja udaljena nekoliko decenija, a neki se plaše čak i da je u pitanju nekoliko generacija.

Takve prilike dovele su i do velikog egzodusa mladih stručnjaka. Oko pola miliona osoba je sreću potražilu u nekoj drugoj zemlji. Među njima je 69 odsto mlađih od 40 godina, a 53 odsto su fakultetski obrazovani i doktori nauka. Kao najčešći razlog, oni navode odsustvo nagrade prema vrednosti rada i endemsku korupciju.

Kultura "veze" duboko je uvrežena u grčkom društvu, kao u bilo kojoj balkanskoj zemlji, što vodi u sistemsku korupciju. Potom, u Grčkoj postoji velika preduzetnička tradicija, tako da je trećina zaposlenih u sopstvenom biznisu ili su zaposleni u sasvim malim preduzećima. Nove i visoke takse naterale su većinu preduzetnika, ali i advokata i lekara, da rade na crno, jer je to jedini način preživljavanja. Prirodno, takav sistem ne omogućava zapošljavanje radne snage i plaćanja doprinosa državi.

Revidirani stavovi ultralevičara Ciprasa

Doprinosi državi su značajno povećani, a njena davanja građanima su se smanjila posle reforme penzionog sistema, zdravstvenog sistema, poreskog sistema, poreza na dodatu vrednost, minimalne zarade, socijalne pomoći i radnog prava. Aleksis Cipras, šef grčke vlade i njegova ultralevičarska stranka Siriza, za razliku od socijalističkog Pasoka i desničarske Nove demokratije koje su godinama lagale naciju, krale novac, širile korupciju donosile loše ekonomske i političke odluke, pokazali su se kao pragmatični i hrabri igrači.

Bivajući u obavezi da se pokori zahtevmima Evropske unije i Medjunarodnog monetarnog fonda, Cipras je morao da revidira svoje ultralevičarske stavove i izborna obećanja, te da se zasnuje na novom realpolitik stavu. Na taj način, Cipras je uspeo da očuva Grčku u evro zoni i Evropskoj uniji, kao i da izbegne potpuno dužničko ropstvo.

Aleksis Cipras, pragmatičan i hrabar političar

Španija, Portugalija, Irska i Kipar

Posle krize koja je potresla planetu 2008. godine, u Evropskoj uniji više zemalja je ušlo u krizu finansijskog sistema. Pored Grčke, bile su tu Španija, Portugalija, Irska i Kipar. Krediti i pomoć ovim zemljama dali su različite rezultate.

Irskoj se srušio bankarski sistem zasnovan na problematičnim kreditima za nekretnine. Plan za pomoć od 85 milijardi evra doneo je rezultate, te je Irska, ove godine, isplatila sve dugove. Slično, u Španiji, banke su finansirale problematične projekte nekretnina i tako došle do nemogućnosti da naplate kredite. Pozajmica od 100 milijardi evra upotrebljena je većinski za dokapitalizaciju banki, a usled reformi, zemlja je počela bolje da funkcioniše.

Portugalija se našla na ivici bankrota, a onda je dobila pomoć od 78 milijardi, pod uslovom da smanji broj državnih službenika, da smanji plate, da poveća poreze, da privatizuje, što je dovelo do ogromnog nezadovoljstva nacije, ali i do poboljšanja prilika. Kipar je dobio pozajmicu od 17 milijardi evra, pod uslovom da se uvede porez na novac u kiparskim bankama, što ranije nije bio slučaj.

Sve ove zemlje nisu uspele da se vrate na nivo pre krize, ali su izašle iz recesije i počele da imaju bolje rezultate. Svi, osim Grčke koja je dobila više od polovine kredita od 475 milijardi evra namenjenih ovim zemljama.

Neprilagođeni ekonomski zahtevi

U svojim analizama, stručnjaci kažu da ekonomsko-političke mere nisu bile prilagođene Grčkoj. Krediti od 260 milijardi evra bili su uslovljeni drastičnim reformama. Međutim, zahtevi Trojke, koje je Ciprasova vlada ispunila, ubili su sve invisticije u toku 10 godina. Istovremeno, najobrazovaniji i najaktivniji segment društva otišao je trbuhom za kruhom, tražeći bolji život u drugim zemljama. Na taj način, grčka ekonomija se našla u nezahvalnoj i nedinamičnoj poziciji u kojoj se ne vidi kraj dužničke krize.

Po mišljenju stručnjaka, Grčkoj je trebalo dati manje kredite i od njih tražiti manje reformi, čvrstih, ali ne preteranih u smislu potpunog menjanja ekonomskog sistema. Takve pozicije stvorile bi uslove za neophodne promene u budžetskoj ekonomiji. Ono što je urađeno, uvelo je Grčku u predvorje dužničkog ropstva.

Iako su se prilike u Grčkoj stabilizovale, privredni porast bio je manji nego što se očekivalo. Leto će doneti malo poboljšanja, jer se predviđa rekordna poseta od 36 miliona turista. Čak i nezaposlenost može još malo da se smanji, ali ne sme se zaboraviti da su u pitanju sezonski poslovi vezani za turizam. Radni ugovori su kratki, plate kasne, a nije retko da su zaposleni delimično plaćeni robom, a ne novcem.

Kirjakos Micotakis, šef desničarske partije Nova demokratija, čije ime se pronašlo u aferi Paradise Papers koja se odnosi na prikriven novac kroz ofšor ulaganja

Šta posle Ciprasa?

Reforme se nastavljaju i već je najavljeno otežavanje poreskih stopa na zaradu, novo smanjivanje penzija i prodavanje državnih preduzeća. Posle luke Pirej i 15 najprofitnijih aerodroma, Ciprasova vlada moraće da proda državnu železnicu, elektrodistribuciju i solunsku luku.

Međutim, prilike u Grčkoj postaju složenije i manje predvidljive zbog poslaničkih izbora koji će se održati maja naredne godine. Uprkos pozitivnim rezultatima, Cipras i Siriza imaju sve manju podršku glasača. Uostalom, dobar deo Grka, znajući da će dužnička kriza, realno, trajati do kraja šezdesetih godina ovog veka, ne smatraju nužnim da se izađe na izbore, jer će ih dugovi nadživeti.

Istovremeno, Ciprasov pokušaj rešavanja problema oko definitivnog imena Bivše jugoslovenske republike Makedonije, dobio je veći značaj (negativan), nego ulazak u novu etapu rešavanja ekonomske krize.

Zato, Evropska komisija strahuje od dolaska neke druge partije na čelo Grčke i od njihovog nepoštovanja dogovora postignutih sa Ciprasom. U poslednjim istraživanjima, desničarska Nova demokratija, na čelu sa Kirjakosom Micotakisom, ima najviše šansi da na sledećim poslaničkim izborima dođe na vlast. Naime, 39 odsto građana je spremno da svoj glas dâ njima, dok bi Ciprasova Siriza dobila 20 odsto, a socijalisti Pasoka samo 11 odsto.