Berlin, Moskva i Meseberg

Na manje od sat autom od Berlina na sever, u Nemačkoj je, u državi Branderbug, Šlos Meseberg – drevni, blizu tri stotine godina star zamak, u kome će kancelar Angela Merkel u subotu konferisati s Vladimirom Putinom.

Meseberg je letnja rezidencija kancelara postojano situiranog u Berlinu, pa to čini te se i ime raskošno građenog starog dvorca, osim u funkciji naznake arene za političke susrete, pojavljuje ponekad i u kontekstu sadržaja kojima se takvi sastanci krunišu.

Recimo, postoji Meseberg deklaracija – izjava kojom su gospođa Merkel i predsednik Francuske, Emanuel Makron, obavezali Francusku i Nemačku na partnerstvo “koje će oživeti integraciju Evrope”.

Deklaracija je potpisana u zamku i dvorac Meseberg joj je sada “zaštitni znak”.

Ili, pak, aktuelno je, Meseberg memorandum – trebalo je da bude nezaobilazan u hronici nemačko-ruskih i čak evropsko-ruskih odnosa. Međutim, dokument o dobrim namerama završio je “u fioci”.

Zatrpan je izrazito nepovoljnim kasnijim događajima, koji nisu bili u duhu onog što se želelo Maseberg memorandumom.

Putinov dolazak u Nemačku, četiri meseca pošto je Angela Merkel tokom maja vodila s njim političke razgovore u letnjoj rezidenciji šefa Kremlja u Sočiju, povod je da se dozove u sećanje javnosti baš taj rusko-nemački dokument. Memorandum, ako ništa drugo, bar duhom kojim je prožet dočarava koliko je Evropa za kratko vreme politički odbačena u nazad, kada je reč o bezbednosti i saradnji Istok-Zapad.

Neostvareni komitet

Meseberg memorandum potpisan je 5. juna 2010, posle pregovora kancelara Nemačke i tadašnjeg predsednika Rusije Dimitrija Medvedeva – izrazivši najhrabriju viziju jedne nepodeljene neprijateljstvom Evrope, upućene umesto toga na razvoj i saradnju Istok-Zapad.

Nacrt tog dokumenta predložila je ruskoj strani Angela Merkel, a njegov konačni tekst utvrđen je tokom sastanka lidera dve strane u Mesebergu 4/5 juna.

Ključno mesto ticalo se jednog zajedničkog rusko-evropskog foruma, definisanog pojmom “komiet”.

Dokument je upućivao na “obrazovanje EU-Rusija političkog i bezbednosnog komiteta” pod predsedništvom šefova spoljno-političkih resora dve strane (u tom trenutku Ketrin Ešton i Sergeja Lavrova) – a mandat komiteta uključivao bi “utvrđivanje osnovnih pravila za zajedničko civilno i vojno upravljanje kriznim operacijama EU i NATO”, kao i zajednički rad na preporukama za različite konflikte i krizne situacije čijem rešavanju mogu da doprinsu EU i Rusija (predstavio je Eurasia Daily monitor).

“Meseberg memorandum je podržavao uspostavljanje dijaloga na nivou ministara spoljnih poslova EU-Rusija i EU-rusku saradnju u kontroli nad krizama”, rezimirao je i jedan od autora Karnegi zadužbine.

Partnerstvo za modernizaciju

Momorandum je izrazio duh novo-uspostavljene  nabujale nemačko-ruske saradnje, izražene ruskom tadašnjom novom politikom “partnerstvo za modernizaciju”.

“Partnerstvo za modernizaciju”, kao ponuda Zapadu Evrope, uzdignuto je u Moskvi na pijedestal istorijski važnog političkog mosta koji Rusija aktivira, nudeći zajedničku brigu o bezbednosti na kontinentu i međusobno korisnu saradnju u ekonomiji.

Već 15. jula 2010, Angela Merkel je došla u Jekaterinburg, preobraćen u glavno mesto parade nemačke sveukupne industrijske i tehnološke moći, spremne da se, uz zeleno svetlo Berlina, angažuje u privrednom razvoju Rusije. A da zauzvrat, i sebi obezbedi i jedno tržište gladno napretka i potrebne sirovine.

Funkcioneri sve samih ekonomskih dzinova obreli su bili u pratnji kancelara tada u Jekaterinburgu, veoma zainteresovani za zajednički poduhvat.

Obrazovana je i počela je da funkcioniše rusko-nemačka Agencija za energiju. Sklopljeni su Simensovi visoko-vredni ugovori u polju modernizacije ruskih železnica. Nemačke energetske firme imale su u rukama vredne ugovore...  Prostranstvom Evrope zapahnula je obećavajuća politička klima.

Deklaracija iz Dovila

U nemačko-ruski proces uključio se Pariz. Oktobra ( 18./19. ), u francuskom odmaralištu Dovil, kancelar Merkel, predsednik Francuske Nikola Sarkozi i predsednik Rusije Medvedev, završili su zajednički skup objavljivanjem Dovilske deklaracije – kojom lideri pozivaju Evropsku uniju da se uključi u “partnerstvo za modernizaciju” s Rusijom.

Predloženo je da se utvrdi “putna karta” u procesu potencijalno slobodnijeg saobraćaja građana Rusije i Unije. Dalje, markirana je “institucionalna i operativna saradnja između Rusije i EU” u sektoru bezbednosti Evrope. Lideri potpisnici pledirali su za “zajednički rad na bezbednosnim pitanjima evro-atlantske i evroazijske zone”.

Ali ono čega u “dovilskom” političkom sadržaju nije bilo, a pokazalo se kobnim za proces, ticalo se “previda” ključne uloge u Evropi SAD i NATO pakta. Vizija jedne potencijalno bezbednije Evrope, razvučena linijom Berlin-Pariz-Moskva, zbrisana je u agendi razvoja odnosa zbog te, pokazalo se –  strateški vrlo važne omaške.

Crveni signal za SAD i NATO

Neko crveno svetlo se upalilo negde u Vašingtonu.

Evropske zemlje spremaju se da potpišu rusku “modernizaciju” – “bez pratećih analiza mogućnih efekata takve modernizacije na budući balans snaga u Evropi”, alarmirao je američki Jurazija dejli monitor.

Obamino “resetovanje” odnosa s Moskvom ohrabrilo je “evropske imitacije” – “na uštrb savezničke politike”.

Berlin “traži način da u proces odlučivanja Evropske unije i NATO smesti i Rusiju”, alarmirao je EDM.

Ukratko, Berlin je optužen da “inicira bezbednosne aranžmane EU i Rusije odvojeno od Sjedinjenih Država i NATO, smanjujući potencijalno značaj i jednog i drugog”.

Komitet EU-Rusija nadmašio bi po ovlašćenjima onaj NATO i Rusije, uccinilo se americckim jastrebovima.

Uspostavlja se “EU-Rusija mehanizam političke koordinacije, kakav EU nema sa Sjedinjenim Državama ili sa NATO”, alarmirali su protivnici sporazumevanja Istoka i Zapada Berlina.

Razbijena Ukrajina

Epilog unikatnog političkog pokušaja Berlina, Pariza i Moskve je poznat. U Ukrajini je, uz aktivno i neosporeno angažovanje SAD izveden puč sa ulica, kojim je srušen s vlasti zakonito izabrani šef države.

Kreirane su okolnosti u kojima je Rusija stekla osećaj direktne bezbednosne ugroženosti na granicama.

Meseberg memorandum i pobude kojima je taj politički korak bio inspirisan pali su u zaborav. U prvi plan su isforsirani “NATO- odvraćanje opasnosti” od Rusije i solidarnost, propisana evropskim saveznicima.

Danas, povratak nedavnim visokim dometima nemačko-ruskih odnosa u pojedinim trenucima u prošlosti, skoro da deluje bez smisla – toliko je malo osnova na kojima bi se mogao očekivati.

Postoji čitav jedan bagaž lančano iskrslih sporova i nesporazuma.

Ukrajina je razbijena i podmetnuta od SAD da bude zalog raskola između zapadnog i istočnog prostora Evrope, kojoj se ne dopušta da izrazi svoje prirodne pan-evropske osećaje.

Ipak, možda će “Tramp faktor” i američki uzastopni udarci po Nemačkoj, ekonomskim protekcionizmom i političkim kritikama, navesti Berlin da još jednom vaga interese. U tom smislu, nije nevažno što je mesto susreta Angele Merkel i Putina Meseberg – zamak po kome se vrzma duh osujećenih političkih pretresanja Merkel i Medvedeva.