Tramp i Putin dva sata nasamo

Dva sata i deset minuta je u ponedeljak u Helsinkiju trajao razgovor nasamo Donalda Trampa i Vladimira Putina, šefova država SAD i Rusije uronulih u zatrovane odnose međusobnog neprijateljstva, posle kog su se vođi nuklearnih super-sila pojavili pred štampom zadovoljni – uz Trampovu izjavu da je njihov uspeli sastanak “dobar početak”, preneo je nemački Dojče vele.

“Razgovori s predsednikom SAD g. Donaldom Trampom protekli su u iskrenoj i poslovnoj atmosferi. Ja ih smatram vrlo uspešnim i korisnim”, izjavio je posle konferisanja bez saradnika i samo u prisustvu prevodilaca predsednik Putin, izvestio je britanski Gardian.

Raspoloženje aktera pred licem svetske štampe naknadno, posle glavnog dijaloga, bilo je poletno, sugerišući javnosti da je postojani kontakt dve strane najzad uspostavljen. Negodovanje zbog iskoraka predsednika SAD inicijativama u tom pravcu u značajnom delu “političke Amerike” nagoveštava da to kao proces neće biti jednostavno.

Šef ruske diplomatije ministar Sergej Lavrov i državni sekretar SAD za bezbednost Majk Pompeo konferisali su jedan i po sat na margini glavnog događaja, saopštio je resor spoljnih poslova Rusije.

U okviru programa, dvojica su bili gosti na ručku finskih domaćina, a u jednom od trenutaka radne opuštenosti, fotografi su registrovali i prisustvo Melanije Tramp. Američka prva dama bila je odevena “u bež”, uključujući i cipele “na sprat”.

Helsinki, 16.07.2018 - pred susret “u četiri oka” američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina u Helsinkiju

Pogled kao u ringu

Susret dvojice usledio je u finskoj Predsedničkoj palati u Helsinkiju, približno sat i po iza podne po našem vremenu, obeležen energičnim stiskom šaka i onim pogledom oči u oči koji više asocira na aktere sportskog, pre nego političkog ringa.

Ovo rukovanje Trampa i Putina za potrebe kamera potrajalo je tri sekunde, posvedočio je britanski Gardian. 

Gardian je, kao i Rojters ili druge tribine javnog obaveštavanja koje drže do prestiža, pratio samit političkih vođa SAD i Rusije uživo i “on-lajn”, beležeći zbivanja onako kako ona slede vremenski.

Interesovanje za politički dijalog nuklearnih super-sila ogromno je. Pogotovo što je pristupanje američke strane pregovaračkom stolu praćeno velikim otporom Trampovoj inicijativi kod kuće, gde rivalski segment političkog establišmenta ali i pojedini republikanci i čak i deo administracije, ne pristaju na ideju pregovaranja s Rusijom i šefa države optužuju za izdaju blokovski formulisanih nacionalnih interesa.

Helsinki, 16.07.2018 - susret američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina u Helsinkiju

Znaš li za koga si, Hilari - Trampu

“Veliki svetski kup. Pitanje za predsednika Trampa dok sreće Putina: Da li znaš za koji tim igraš?”, tvitovala je na dan samita Hilari Klinton, poražena u predsedničkoj trci 2016, citirao je Rojters.

U Velsu, na samitu NATO 2014, istupajući u svojstvu državnog sekretara SAD za spoljne poslove gospođa Klinton je obećala da se neće dopustiti da Rusija izgradi neku novu državnu zajednicu poput sovjetske. Aludirala je na Evroazijsku uniju.

Sada vidi rivala protiv koga je izgubila na  izborima, koji gazeći i taj i druge slične zavete, tek pošto je u Briselu doveo u konfuziju NATO – stiže na samit s Putinom.

Saglasno novinarima pri sastanku u Helskinkiju, dvojica teškaša svetske scene proizveli su utisak “izvesne tenzije” pri startu. Obojica su delovali napeto pri startu, registrovao je Gardian.

Start uz čestitanje za fudbal

U Palatu je prispeo prvo Putin, koji je saglasno dogovorenom protokolu pošao u susret, kada se u njoj pojavio i Donald Tramp.

Šef Rusije dovezen je na mesto u već pokazanoj, ruski proizvedenoj limuzini “kortež”, dizajniranoj da u prilikama kao ta u Finskoj, zameni tuđe proizvedeno vozilo.

Događaj je počeo u prisustvu kamera i izveštača, Putinovim rečima da mu je zadovoljstvo da se sretne s Trampom, preneo je Gardian.

Državni šef SAD je odgovorio čestitkom Putinu i Rusiji na organizaciji svetskog prvenstva u fudbalu i igri ruskog tima tokom turnira.

“Ja sam nešto malo gledao...to je bilo divno izvedeno”, rekao je Tramp.

Onda je Tramp nagovestio da ima puno dobrih stvari za razgovor, “od trgovine do vojske do raketa do Kine. Razgovaraćemo malo o Kini. Naš zajednički prijatelj Ksi..”, naveo je Rojters.

Ludosti i glupost Vašingtona 

“Zajedno, mi imamo velike mogućnosti, nismo se godinama sastajali. Sastajati se, je dobra stvar. Svet želi da vidi da se sastajemo. Mi imamo 90 procenta svetskog nuklearnog oružja i to nije dobro”, citiran je Donald Tramp.

Saglasno Rojtersu, Tramp je već pri polasku na susret okrivio za rđave odnose dve zemlje “minulu ludost i glupost Vašingtona”. Reč je o predsednikovoj tvit-poruci pre sastanka.

“Naši odnosi s Rusijom nikada nisu bili gori zahvaljujući godinama ludiranja i glupiranja i sada nameštenom lovu na veštice!”, tvitovao je šef SAD, preneo je Rojters.

“Lov na veštice” je aluzija na američko istraživanje tobožnjeg mešanja Rusije u američke predsedničke izbore, u nameri da se pomogne da pobedi Tramp.

Helsinki, 16.07.2018 - američki predsednik Donald Tramp na radnom doručku sa finskim predsednikom Sauli Ninistom u Helsinkiju

Histerija straha na Zapadu

Kremlj je, sa svoje strane, ohrabrio očekivanja pred susret, izjavom Dmitrija Peskova šefa za štampu da “predsednici Tramp i Putin jedan drugog uvažavaju i imaju dobre odnose”, preneo je Rojters.“Ne postoji jasno utvrđena agenda. Nju će utvrditi sami šefovi država kada se sretnu”, izjavio je Peskov.

Ta pojedinost, da Tramp i Putin kreću na sastanak koji će početi njihovim razgovorom “tet-a-tet”, samo s prevodiocima kao jedinim prisutnim dijalogu, bez pomoćnika i vođenih beležaka – glavno je što je pre sastanka uspaničilo Zapad i NATO, u strahu od kapitulacije američkog lidera pred argumedntima i veštinom pregovaranja Vladimira Putina.

Iskakanje iz homogenosti Zapada

Mnogi naslućuju da je Tramp krenuo u rušenje elemenata poretka politički i vojno homogenog Zapada posle Drugog svetskog rata. Korak po korak, u meri u kojoj konfiguracija uspostavljena pre 70 godina više ne odgovara Trampovim državničkim zamislima. U okosnicu “trampovske politike”, umesto vernosti pravilima i savezima, dospevaju bilateralni ugovori s pojedinim centrima, i u tom kontekstu i s Rusijom.

Verbalna iskakanja šefa SAD, tokom NATO samita u Briselu i tokom potonje posete Londonu, ilustrovala su taj “rušilački” kolosek Vašingtona.

Ali pošto šef SAD drži karte uz grudi, i malo ih je kojima nešto objašnjava a još manje onih koje pita o zamislima – izražen je paranoičan strah “saveznika” da ruski partner u pregovorima može Amerikanca “prevariti”.

U oči susreta, naročito se drhtalo da Tramp Putinu slučajno ne prizna da Krim jeste ruski stvarno. Ili da ne prizna besmislenost američkih sankcija. Ili, NATO vojne koncetracije uz ruske granice. Ili...

Američki akter nije međutim pokazao da se zbog toga uzbuđuje. Izjavio je da će biti optuživan bez ozbira kako se samit s Rusijom okonča.

“Da mi se velika Moskva ustupi kao otšteta za grehove i zla učinjena od Rusije...bio bih opet kritikovan, da to nije dosta – i da je moralo da dobijem i St. Petersburg pride”, tvitovao je u nedelju šef SAD, preneo je Rojters.  

Starteška stabilnost i oružje

Šefovi dve sile obratili su se posle susreta izjavama o pojedinim detaljima razgovora štampi, a kraći deo njihovog rada produžen je uz učešće saradnika, od po šest ljudi sa svake strane.

Rusija je Sjedinjenim Državama predala “svoj predlog saradnje u oblasti strateške stabilnosti i ne-proliferacije oružja masovnog uništenja”, izjavio je šef Kremlja, preneo je ruski Sputnjik. “Mislim da je važno što smo o tome razgovarali. Potrebno nam je da razvijemo dijalog o pitanjima strateške stabilnosti i ne-širenju oružja masovnog uništenja. Našim američkim kolegama smo predali notu s brojnim konkretnim predlozima o toj stvari”, citirao je Sputnjik.

Putin je podvukao potrebu saradnje Moskve i Vašingtona “o celom spektru vojno-političkih i pitanja razoružanja”.

Kremlj ponudio saradnju u Siriji

Putin je preneo da je Trampu izrazio spremnost Rusije da sarađuje u borbi protiv terorizma i sferi sajber-bezbednosti.

Saglasno ruskom akteru ovog nesumnjivo svetskog događaja, Kremlj je ponudio Vašingtonu saradnju na tlu krize u Siriji – na način da “ta zemlja bude primer uspešne saradnje” u obnovi mira.

U razgovoru s Trampom, šef Rusije se založio za ostanak sila uz tzv. nuklearni dil sa Iranom. On je rekao da je ruska pozicija poznata Sjedinjenim Državama.

Predsednik Rusije je izneo da su “biznis zajednice obe zemlje definitivno zainteresovane za saradnju” i da je s Trampom usaglasio obrazovanje “grupe na visokom nivou, koja će okupiti predvodnike ruskog i američkog biznisa”, preneo je ruski Sputnjik. 

Mogućnost američkom isledniku

Državni šef Rusije je izjavio da je “predsednik Tramp još jednom dotakao pitanje tzv. ruskog uplitanja u proces američkih izbora”.

“Morao sam da ponoviim ono što sam rekao više puta, uključujući i tokom ličnih susreta s predsednikom ( Trampom ): Rusija se nikada nije mešala niti će se uplitati u unutrašnje stvari SAD, uključujući i izborni proces”, izjavio je Vladimir Putin.

“Predsednik Putin je danas vrlo naglašeno i snažno porekao”, izjavio je Donald Tram, preneo je Rojters.

Šef Kremlja je izjavio da je Tramp pokrenuo pitanje “dvanaestorice” iz ruske vojne bezbednosti optuženih od SAD.

“Oni su tobože radili za naše specijalne službe, što meni nije poznato i potrebno je da utvrdim. Ono što mogu da kažem, raspravljali smo o tome generalno, ali jedino što mislim i mogu da predložim – mi imamo sporazum Rusija-SAD 1999, o uzajamnoj ispomoći u krivičnim stvarima, i taj ugovor je važeći. Možemo predložiti da vaša relevantna komisija predvođena ( specijalnim tužiocem Robertom ) Malerom pošalje službeni zahtev u okviru sporazuma za preduzimanje saslušanja tih ljudi koje on smatra krivim za bilo koje delo. Naši tužioci i istražna tela mogu da preduzmu saslušavanje i pošalju relevantni materijal u Sjedinjene Države.”

Štaviše, Rusija može poći “i korak dalje: možemo dopustiti službenom predstavniku Sjedinjenih Država, uključujući i tu komisiju predvođenu Malerom, da prisustvuje sesijama ispitivanja”, izjavio je Putin, citirao je Sputnjik.

Severni tok i konkurencija

Šefovi SAD i Rusije su saglasno sopstvenim izjavama razgovarali i o gasovodu Severni tok 2 ( Tramp je izrazio zabrinutost za sudbinu tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu ), o Izraelu i njegovim bezbednosnim interesima u Siriji, a Putin je, pomenuvši brojne druge stvari, potvrdio da on “jeste želeo da Tramp pobedi” na izborima, zato što je Tramp govorio “o normalizaciji odnosa s Rusijom”, naveo je ruski Sputnjik.

Šef SAD Donald Tramp je i u Helsinkiju nazvao “smešnom” američku istragu o ruskom “uplitanju” u predsedničke izbore.

Predsednik je izjavio da nije siguran da je gasovod Severni tok dobar za Nemačku. Međutim, obećao je Tramp: “Mi ćemo konkurisati gasovodu i mislim da ćemo biti vrlo uspešni”.

Ne neprijatelj nego konkurent

Upitan od novinara o atributima u SAD Putinu, “neprijatelj”, “rival”.., Tramp je izabrao “konkurent”.

“U stvari, ja sam ga nazvao konkurentom, i on jeste dobar konkurent”, citiran je šef SAD.

Šef SAD je izjavio da “konstruktivni dijalog dve strane” može stvoriti uslove za “otvaranje novih puteva do mira i stabilnosti našeg sveta”, rekao je.

Šef SAD je za samit rekao da je “tek početak čvršćeg dijaloga između SAD i Rusije”. “Imali smo direktan, otvoren, duboko produktivan dijalog. Odvijao se vrlo dobro”, izjavio šef SAD novinarima.

Komplikovano za Donalda Trampa, zapadna štampa skoro listom nije izabrala da to čuje. Njeni prvi objavljeni naslovi uglavnom su puni osuda koje predsedniku izriču oponenti kod kuće. U manjoj meri važnosti “Helsinkija”, kako svoj susret opisuju sami akteri.