Tramp žigoše “rusko skretanje” Berlina

Trampov napad na NATO počeo je desantom na Berlin – u pitoresknom ambijentu stola ukrašenog cvećem i pripremljenog za doručak šefa SAD s Jensom Stoltenbergom koji je, službeno, domaćin skupa šefova država i vlada članica vojnog saveza što u sredu i četvrtak protiče u Briselu.

Nemačka je “u zarobljeništvu Rusa”, jer je “u zavisnosti” od ruskih energetskih isporuka, ispalio je Donald Tramp prvu, po svemu još u Americi spremljenu salvu.

Šef SAD je odnose Berlina i Moskve nazvao “neprikladnim”.

NATO funkcionerima, koji “su prvi susret ( sa predsednikom Amerike ) iščekivali ispunjeni nervozom”, “u okviru minuta je postao jasan odgovor na pitanja koja su ih mučila”, izvestio je u sredu o događaju britanski Gardain (“Donald Trump says Germany is ‘captive of Russians”, www.theguardian.com” ).

Saglasno Rojtersu, doručak Trampa i Stoltenberga “skuvan” je o trošku SAD, pošto je aranžiran u rezidenciji američkog ambasadora, a ne pri briselskom službeniom prostoru NATO pakta. U svakom slučaju, gost pred kojim evropski domaćini drhte osećao se kao kod kuće, bez ustezanja pred težinom poruka koje će saopštiti.   

Brisel, 11.07.2018  - američki predsednik Donald Tramp dolazi na samit NATO u Briselu

Šta sve “žalosno” čini Nemačka

Po Gardianu, samit koji je tako počeo, nagovestio se kao samit nesloge, “kakve nije bilo za 69 godina istorije NATO”. Slični skupovi obično su fiksirani unapred i odmiču na utvrđeni način. “Trampove prve reči upućivale su da ovaj (u Briselu) neće biti takav.”

Ako je Gardian u pravu, to se ipak nije izrazilo finalnim papirom sa unapred spremljenim saopštenjem, u kojem su ponovljene osude na račun agresivnosti Rusije i odobrenje za dalje prebacivanje vojske na istok, prema ruskim granicama. Tramp ga je potpisao. Fotografisanje je obavljeno.

“Za doručkom”, Tramp je naveo da “nemački političari, pošto napuste politiku rade za ruske energetske kompanije, i rekao je da je to takođe i neprikladno”.

Stoltenberg je delovao kao da mu je neugodno, prenosi izveštač britanskog lista iz Brisela.

“Mislim, veoma je žalosno što Nemačka sklapa veliki naftni i gasni ‘dil’ s Rusijom. Od nas se očekuje da štitimo od Rusije, a Nemačka iskače i Rusiji plaća milijarde i milijarde dolara godišnje”, rekao je Tramp.

“Štitimo Nemačku, štitimo Francusku, sve te zemlje štitimo, a onda brojne među njima odu i s Rusijom sklope sporazum o gasovodu, plaćajući milijarde i milijarde dolara ruskoj blagajni. Mislim da je to vrlo neprikladno”, rekao je.

“Nije smelo da se dozvoli da se to dogodi. Nemačka je potpuno kontrolisana od Rusije, zato što će 60-70 odsto svoje energije dobijati od Rusije i novog gasovoda. Kažite mi ako je to u redu, zato što ja mislim da nije. Povrh svega toga, Nemačka plaća jedva nešto iznad jedan odsto ( BDP ) NATO odbrambenom budzetu, dok Sjedinjene Države plaćaju 4,2% od mnogo većeg BDP. Mislim da to takođe nije prikladno”, izjavio je šef SAD.

Reč je o Severnom toku-2, za čiju obustavu je Poljska, uz angažovanje Ukrajine, postrojila front otpora širom istočnog krila EU i NATO članica.

Vašington sadejstvuje i uvrće za još jedan krug, zahteva od Berlina obustavu gradnje gasovoda.

Brisel, 11.07.2018 - razgovor generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenbertga i predsednika SAD Donalda Trampa

Ne u roku, nego “sutra” da plate

Planovi Nemačke da dosegne 2% BDP izdvajanja u budzet odbrane do 2030. “nisu dobri”.

“Oni sutra moraju to da učine”, zahtevao je Amerikanac.

Gardian kaže, Stoltenberg je bio iznenađen žestinom Trampovog tona. Generalni sekretar pakta pokušao je intervenciju objašnjenjem da su “NATO saveznici trgovali s Rusijom čak i tokom Hladnog rata”. Međutim, bez efekta.

Uz poziv na medije SAD, Gardian navodi da je “Trampu stalo da ( Angela ) Merkel bude zamenjena na mestu kancelara”.

“Njegova eksplozivnost mogla bi biti deo strategije pokušaja da se ona potkopa u trenutku u kom je ranjiva kod kuće”, piše u sredu Gardian. 

Brussels, 11.07.2018 - susret američkog predsednika Donalda Trampa i generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga pred početak Samita NATO u Briselu

Odgovor Angele Merkel

Gospođa kancelar prispela je u Brisel “nekoliko sati” pošto se Tramp sastao sa Stoltenbergom, u čijem je prisustvu izručen njegov prvi rafal po NATO saveznici SAD, Nemačkoj.

Bilo je već nagovešteno da će Tramp i Merkel konferisati tokom ovog događaja oči u oči, na margini samita. Međutim, prva reakcija Angele Merkel na optužbe tokom “fruštuka”, u njenom otsustvu, spremno je “izvučena iz tašne”. Kazana je odmah po dolasku u briselski glavni stan NATO, inače, pretenciozno zdanje u čiju je izgradnju straćeno celih milijardu dolara budžetskih para članica pakta.

Merkel je istupila staloženo. Podsetila je da ona sama potiče iz nekadašnje Istočne Nemačke, te raspolaže i određenim neposrednim iskustvom.

“Ja sam lično iskusila kada je jedan deo Nemačke kontrolisan od Sovjetskog Saveza. Veoma sam srećna što smo danas ujedinjeni u slobodi, Federalnoj Republici Nemačkoj. Zahvaljujući tome u stanju smo da kažemo kako možemo da utvrđujemo našu nezavisnu politiku i donosimo nezavisne odluke. To je vrlo dobro, naročito za ljude u istočnoj Nemačkoj”, rekla je.

Kancelar je opovrgla da Nemačka doprinosi nedovoljno evropskoj odbrani.

Lep način da se kaže da je Berlin nezavistan u odlukama.

“Nemačka mnogo čini za NATO”, citirana je u Gardianu. “Nemačka je drugi po veličini isporučilac trupa, najveći deo našeg vojnog kapaciteta je na raspolaganju NATO paktu i do danas smo snažno angažovani u Avganistanu. U tome, mi takođe branimo i interese Sjedinjenih Država”, citirana je gospodja kancelar. 

Brisel, 11.07.2018  - nemačka kancelarka Angela Merkel dolazi na samit NATO

Nije baš tačno, ali...

Saglasno Rojtersu, Trampovi navodi o nemačkoj zavisnosti od gasa iz Rusije su “značajno prenaglašeni i sugerišu da gasovod finansira vlada Nemačke”, dok Berlin kaže, “to je komercijalno preduzetništvo” (“At NATO, Trump lashes Germany for being Russian ‘captive”, Reuters  ).

Osim toga, prema istoj agenciji, navodi o nemačkoj zaisnosti od ruskog gasa “čini se neadekvatno predstavljaju stvar” – jer “oko 20 odsto nemačke nafte i gasa čini uvoz iz Rusije”, objavio je Rojters.

U opisima atmosfere samita, Rojters pominje “strahovanje baltičkih lidera od ponavljanja ruske agresije Krima”, zbog čega su oni čim su stigli u Brisel “apelovali za jedinstvo” NATO, “dok je predsednik Slovačke Andrej Kiska izjavio da je njegova zemlja ‘jedan od dobrih momaka’ jer povećava izdatke za odbranu”.

“Ovakvi komentari ukazuju na rizik Trampove strategije razdvajanja saveznika na one koji troše više na odbranu i one koji to ne čine, kao što su Belgija, Španija, Italija i Luksemburg, ali doprinose trupama i NATO misijama”

Angela Merkel i Jens Stpltenberg na početku samita NATO u Briselu

A onda, odličan sastanak

Tramp i Merkel susreli su se pre fanfara i svečanog ceremonijala NATO samita “oči u oči” – međutim, ako je reč o vestima za javnost, uz Trampov diplomatski zaokret, jer sada je njegov ton bio neprepoznatljivo drugačiji.

“Odličan sastanak” s kancelarom, izjavio je šef SAD štampi.

“Ton njihovih zapažanja bio je kontrast onome pri doručku”, javio je Rojters. “Imamo odličan sastanak. Diskutujemo vojne izdatke...trgovinu..,” obratio se šef Amerike onim novinarima koji su propušteni u prostoriju razgovora.

“Mi s kancelarom imamo vrlo, vrlo dobre odnose. Mi s Nemačkom imamo izvanredne odnose”, rekao je.“Ja verujem da će se naša trgovina povećati, i mnogo šta drugo će se povećati, ali – videćemo šta će se dogoditi”, citirao je Rojters.

Gospođa Merkel, koja se štampi obratila posredstvom prevodioca, izjavila je da je sastanak “prilika za razgovor o ekonomskom razvoju...a i budućnosti naših trgovinskih odnosa”.

Rekla je, vrlo je važno imati takve razmene mišljenja, jer “na kraju krajeva partneri smo”.

“Dobri smo partneri i želimo da produžimo da sarađujemo i u buduće”, rekla je.

Ovo Trampovo “vruće-hladno” nije bilo ništra drugo osim primene izreke da “nije sve za svačije uši”. Interent je “usijan” od izveštaja iz Brisela, ali ni u jednom nema pojedinosti o stvarnom sadržaju dijaloga lidera SAD i Nemačke, mimo fraza za uši publike.

Angela Merkel i Donald Tramp, posle razgovora "u četiri oka"

Šta je slikanje a šta suština

Oboje lidera se u nastavku dana ukazalo i u “gunguli”, ili šarolikom političkom karnevalu učesnika ovog briselskog skupa, ali to već nije imalo značaja. Događaj NATO samita 2018, je ono što se javno čulo od Amerike na račun Nemačke.

Pojava moćnog šefa SAD na plenarnom zasedanju bila je samo prilika za pojedine među okupljenim šefovima država i vlada da priđu i rukuju se. Tramp, pak, pokazuju snimci uživo, nije bio voljan da baš svima pruži ruku.

Brussels, 11.07.2018 - susret hrvatske predsednicea Kolinde Grabar-Kitarović i američkog predsednika Donalda Trampa pred početak Samita NATO u Briselu

U oči samita, vrh pakta oličen u političkim činovnicima NATO strepio je od različitih pretpostavljenih mogućnosti – uključujući i to, da se može podići i napustiti zasedanje ( “Tramp pred vratima NATO”, Balkanmagazin ). Odahnuli su kada šef SAD nije to učinio. Ostao je i prisustvovao kasnijem formalnom činu sastanka i usvajanja dokumenta, u kojem je glavno ono što je klasično i tipično za ovaj kao i za sve prethodne samite – odobravanje vojnih koraka, pa podrazumeva se i troškova, alijanse u Evropi, okrenutih protiv Rusije.

Strahovalo se da Tramp ne otkaže podršku trošenju novca na te egzercire.

Prava suština Brisela 2018, izražena je američkom verbalnom paljbom na Nemačku. To je događaj koji je potrebno pamtiti i slediti mu trag na dalje, jer nagoveštava mogućnu promenu u osloncima SAD u Evropi – eventualno u stranu direktnih jačih vojnih veza Amerike i Poljske.

Poljaci vatreno traže Amerikance kod sebe.

Američki predsednik Donald Tramp sa liderima NATO u Briselu 11. jula 2018. (foto The Guarrdian)

Poljska između Rusije i Nemačke

Saglasno nemačkom Dojče vele, Varšava je prišla samitu u Briselu kao platformi s koje može lobovati u dva pravca. Na jednoj strani za veće vojno prisustvo snaga NATO u istočnoj Evropi – na drugoj, za stalno stacioniranje trupa SAD u Poljskoj (“Poland pins its hopes on the USA”, Deutsche welle ).

Jačanje vojnog bedema na istoku Evrope pomoglo bi Vašingtonu da efikasnije otežava enventualnu obnovu saradnje između zapadnih država Evrope i Rusije, u prilikama kao što su današnje, izražene carinskim batinanjem i zahtevom da se plati ulaz pod američki “nuklearni kišobran”.

Saglasno Njujork tajmsu, u izveštaju iz Brisela (“Trump Pushes Allies to Increase Spending”), Donald Tramp je pustio glas da bi stopa obaveznog izdvajanja članica za odbranu trebalo da se poveća, ne samo na dva procenta već na četiri odsto BDP. “Tramp želi da saveznici udvostruče svoje vojne izdatke”, objavio je NYT uz pozivanje na izjavu Bele kuće.

Još jedna važna stvar, a nije u zaključcima, što samo potrvrđuje da su deklaracije i zaključci uistinu paravan za skrivanje onog što se stvarno zbiva.