Tramp pred vratima NATO

Suprotno atmosferi uoči bezmalo svih skupova šefova država i vlada NATO ranije, samit alijanse koji u sredu i četvrtak predstoji u Briselu, iščekuje se s raspoloženjem “na pola koplja”. Nesvakidašnje je, ali čak Jens Stoltenberg, generalni sekretar pakta, na samom početku nedelje u kojoj sastanak sledi dopušta “da je sasvim mogućno da se samit završi neuspehom”, upravo je objavio nemački Špigl.

Uzrok nesigurnosti je krajnja neizvesnost evropskih saveznica NATO u odnosu na stav o paktu njegove sile predvodnice SAD – koji će u Briselu afirmisati predsednik Donald Tramp.

“On je razjasnio da je nezadovoljan, a prvi na nišanu je Berlin”, kaže Špigl o toj unutar-savezničkoj magli pred visoki susret.

Zgrada magazina Špigl u Hamburgu

Dolazi da “čupa uši” 

Saveznici Amerike strahuju da predstoji “čupanje ušiju”. Zbunjeni su Trampovim neustezanjem, ili pak sklonošću, da im i pred javnošću čita lekcije, zato što se bez dovoljno plaćene ulaznice švercuju pod “kišobran” američke zaštite.

“Predsednik SAD zvučao je kao da pridikuje grupi neposlušnih đaka”, uporedio je i sam Špigl.

Nesiguran u to kako će se završiti samit koji još nije ni počeo, gensek pakta Stoltenberg “instruisao je svoje službenike da spreme različite negativne scenarije, uključujući Trampovo prerano napuštanje (skupa NATO), kako se dogodilo na samitu G7 u Kanadi, ili ljutit govor predsednika SAD, ili čak Trampovo objavljivanje da on napušta trans-atlantski savez”, naveo je nemački magazin.

Potpisi šestorice autora su ispod ovog članka o “prorokovanoj katastrofi”, kojim magazin nastoji da osvetli zašto “trans-atlantski odnosi nisu više što su bili”.

Naslovna strana Špigla od 7. jula 2018. u kojem je štampan članak o Trampu i NATO saveznicima

Sećanje na “vazdušni lift”

Hronika je otvorena nostalgičnim potsećanjem na “vazdušni lift” SAD-Zapadni Berlin, kada je američka pomoć u hrani, robi i materijalu, doturana američkim vojnim avionima, spasla stradanja deo grada opsađen od Sovjeta. Blokada je trajala od juna 1948. do maja 1949.  Slomljena je američkim snabdevanjem iz vazduha.

Dva miliona Berlinaca je bilo u pitanju. I zamislivo je kakav je bio emocionalni odgovor Nemaca, kada se posle svega u zapadnom delu grada pojavio predsednik Džon Kenedi, izgovorivši na nemačkom jeziku: “Ja sam Berlinac!”

Nenostalgični šef SAD

Međutim, u Vašingtonu je sada Tramp, a sadašnjem predsedniku je malo stalo do nostalgije.

“Tramp je učinio vrlo jasnim da sporazumi, pravila i tradicije njemu ne znače ništa.” Napustio je Pariski sporazum o klimi, prekinuo nuklearni sporazum sa Iranom, preinačio pravila svetskog trgovanja, uveo carine na evropski čelik i aluminujum... Sada “postoji strah” da se nešto slično ne dogodi i s NATO paktom.

“Većina članica pakta van SAD očekuje da će Tramp svoju narednu bitku početi na sastanku (u Briselu)”, kaže magazin.

“NATO je suočen sa svojom najvećom krizom od osnivanja”, citiran je u tom kontekstu  bivši generalni sekretar pakta Anders Fog Rasmusen.

Nije reč o ideologiji. Reč je o gledanju na interese kroz prizmu para, a oštrica Trampovog nezadovoljstva saveznicima okrenuta je prvenstveno prema Nemačkoj, zbog očekivanja da Berlin najšire otvori novčanik.

Morristown, 09.07.2018 - američki predsednik Donald Tramp na aerodromu u Moristaunu, Nju Džersi, uoči leta za Vašington odakle kreće u Evropu na samit NATO

Guranje Nemačke u naoružavanje

Trenutno, Nemačka ulaže 1,2 odsto BDP u odbranu, uz izjavu spremnosti vlade da se taj procenat poveća na 1,5 odsto BDP do 2024.

Vašington zahteva da se “letvica dva odsto BDP” preskoči već 2024.

Saglasno proračunu nemačkih institucija koji objavljuje Špigl – “dva odsto 2024” podrazumevalo bi vojni budzet Berlina od 85 milijardi evra već te godine i premašaj, za skoro 30 milijardi, sume koju na vojsku troše bilo Francuska bilo Britanija.

“Bio bi to drugi po veličini budžet za odbranu u NATO, posle onog Sjedinjenih Država”, naveo je magazin.

Izdaci za NATO zemalja članica (u procentima BDP-a u 2017. godini)

Zastrašivanje selidbom trupa

Nedavno, 29. juna, Vašington post je objavio da “SAD proveravaju troškove držanja trupa u Nemačkoj dok Tramp ratuje sa Evropom”. Intrigantan tekst, pošto četvoro autora članka (Džon Hadson, Pol Son, Kerin De Jung i Džoš Dozi) sve vreme “vuku” priču ivicom jeste-nije, i podsećajući na Trampov problem s Berlinom a, naspram toga, na ponudu Poljske da Varšava sama finansira jednu američku bazu na svojoj teritoriji – i citirajući Pentagon koji tvrdi da je američko prelistavanje računa gola rutina. Dakle, nikakav predzank da SAD možda i menjaju svoje evropsko glavno boravište.

“Članak je iznenadio mnoge u Berlinu”, osvrće se Špigl na tekst u američkom listu, pominjući kako je “jedva nekoliko sati pre nego što je članak štampan” ambasador SAD u Nemačkoj Ričard Grenel, “u privatnoj konverzaciji sa nemačkim zvaničnicima” izjavio suprotno – da nema planova o povlačenju. Na protiv, u Nemačkoj će narednih godina biti više američkih vojnika nego do sada!

“Nema načina da se zna, da li je ambasador, Trampov čovek od poverenja, lagao ili je članak netačan. Ono što je, međutim, sigurno, jeste da ova vrsta epizoda pojačava zabrinutost Berlina da se samit ne završi katastrofalno”, navodi Špigl.

Manevri Nato trupa u Poljskoj, juna 2018.

Tramp ceni keš

Tramp vrlo naglašeno saopštava kako više nije u stanju da pred Amerikancima pravda to što sinovi Amerike rizikuju živote za stvar za koju neke zemlje ne snose ni troškove zajedničke odbrane.

Berlin je nastojao da spor razjasni pre samita NATO pakta, putovanjem šefa nemačkog resora odbrane Ursule fon der Lejen u Vašington, nedavno. Međutim, gledišta nisu približena.

Na protiv – gospođi je, posle skoro sat teškog razgovora sa sekretarom SAD za bezbednost Džonom Boltonom, uručeno Trampovo lično pismo za kancelara Angelu Merkel, u čiji sadržaj fon der Lejen nije bila upućena.

“Nemačko zauzimanje je lepo, rekao je (Bolton sagovornici). Ali za bivšeg biznismena Trampa, ima značaja ‘jedino keš’. Pošto ga Berlin u tom bilansu nije isporučio, Tramp je prilično ljut”, citirao je Špigl, na osnovu saznanja ekipe autora.

Berlin, 09.07.2018 - nemačka kancelarka Angela Merkel i kineski premijer Li Kećijang u Berlinu

Pismo naslovljeno mašinom

Ipak, iznenađenje za šeficu odbrane ali i za Berlin imalo je tek da usledi. Pismo koje je donela u Nemačku bilo je kratko:

“Draga g-đo kancelar”, stajalo je – napisano mašinom, “umesto po običaju rukom” .

“U diplomatskoj korespondenciji, ništa nije ledenije od toga”, objašnjava Špigl.

“Pismo je bilo potpisano Trampovim moćnim potpisom.” Pismo je pominjalo “narastajuću frustraciju u Sjedinjem Državama zato što neki saveznici nisu učinili obećano”.

Činjenica da neke evropske zemlje nisu spremne da troše više “za nas je više neodrživa”, pisao je Angeli Merkel Donald Tramp.

Štaviše, “optužio je da pojedine EU države okreće protiv njega”, navodi magazin. Nemačko premalo trošenje na odbranu “potkopava bezbednost alijanse i pruža opravdanje drugim saveznicima koji takođe ne planiraju da izvrše sopstvene obaveze u izdacima, jer za uzor vide Vas”, pisao je kancelaru Tramp.

Strah da ne opozove lojalnost članu 5

Kada je pismo stiglo u Berlin, “ono je mnogo eksperata u vladi ostavilo bez reči”, piše Špigl. Oni su tek potom saznali da su i drugi saveznici u EU, i Kanada, “primili slična pisma od Trampa”, ali ta su “po tonu bila mnogo umerenija”.

“To je navelo nemačke zvaničnike da veruju da bi Berlin mogao biti cilj u koji će Tramp prvenstveno nišaniti na samitu NATO.” “Najgori scenario za Evropu” je da Donald Tramp “dovede u pitanje član 5 NATO sporazuma, po kome je napad na jednog člana alijanse napad na celu alijansu”, naveo je Špigl. “Učini li on to, Evropa bi onda morala sama da brine o svojoj zaštiti, uključujući i nuklearnu odmazdu”, zaključio je nemački magazin.

Keš za bezbednost

Iznenadni pesimizam povodom šefa SAD i mogućnosti da se on sporazume sa saveznicima, provalio je, pod pritiskom bliskog datuma samita NATO, i u drugim glasilima. Jedno je i nemački javni Dojče vele, gde se u rubrici Mišljenja, pojavio navod o NATO-diplomatima koji “su svesni da bi Sjedinjene Države mogle zahtevati da evropske članice direktno plaćaju trupama SAD za stacioniranje na kontinentu: keš za bezbednost”.

“To bi predstavljalo radikalni raskid sa filozofijom NATO, da je savez izgrađen na zajedničkim političkim uverenjima. Ali to i jeste ono što Tramp izgleda ima na umu”, stoji u članku.

Ono što se pak uočava sa strane, sa daleke distance u odnosu na NATO, stapa se u utisak o prilično iznenadnoj panici saveznika u Evropi.

Pesimizam u odnosu na samit propušta se u javnost pred početak samita. Krajnje neobično. Proizilazi, oštre pojedinosti sporenja držane su pod tepihom dok je postojala nada da se spor može izbeći diplomatijom. A pošto se nije moglo, sada se žuri da se javnost pripremi za događaj... Međutim, možda je i to neka spekulacija, da se izazove uzdah olakšanja i radosti što se rđav rasplet, eventualno, izbegao.

Pouzdanije je sačekati još taj jedan dan i čuti Trampa lično. NATO je već u sredu u Briselu. Tramp je pred vratima. Možda će se smilovati pred saveznicima?