Tramp tumba EU i čeka Helsinki

“Tramp pokušava da destabilizuje Evropsku uniju”, glasi naslov kolumne u Vašington postu, čije je teze, dan posle objavljivanja, u subotu preneo i britanski Gardijan, zagledan kao i mnogi drugi u čvor sve zapetljanijih odnosa Amerike i američkih saveznika u Starom svetu – a na drugoj strani, u isto vreme i u nešto novo, ali krajnje neodređeno, što šef SAD nagoveštava svojim prvim susretom “oči u oči” s Vladimirom Putinom.

Autor osvrta na “Trampov pokušaj” je Postov Džoš Rogen koji, pominjući skori put predsednika u Evropu, na skup šefova NATO i potom na samit s Putinom, veli – Trampovi “lični napadi na Evropsku uniju i druge stubove zapadnog poretka ostavljaju u zasenku pokušaje njegove sopstvene administracije da razuveri saveznike” da se išta bitno menja i da “trans-atlantski projekat” Amerike iz četrdesetih prošlog veka ostaje i dalje na snazi.

Američki predsednik Donald Trump pozdravlja pristalice tokom kampanje u Šils (Scheels) areni u Fargou, Severna Dakota. Trump je, pred hiljadama prisutnih, u sredu 27. juna 2018. održao skup u znaku kampanje “Učinimo Ameriku opet velikom” ("Make America Great Again")

Ponuda Parizu da promeni savez

Argument? Trampovo iznenadno pitanje Emanuelu Makronu, tokom privatnog sastanka s predsednikom Francuske u Beloj kući, aprila: “Zašto ne napustite EU?” Uz dopunu, da bi Tramp u takvom slučaju “(Francuskoj) ponudio bilateralnu trgovinsku nagodbu s boljim uslovima nego što cela EU ima od Sjedinjenih Država”.

Sugerišući verodostojnost, autor se poziva na “dva evropska zvaničnika”, govoreći da Bela kuća “nije osporila” navod ali “odbila je da komentariše”.

Epizoda je samo jedan primer ponude podsticaja predsednika SAD saveznicima Amerike, da demontiraju jednu organizaciju, “protivno deklarisanoj vladinoj politici” Vašingtona, piše Džoš Rogen.

Javno podriva EU i NATO

“Tramp javno podriva EU i NATO još od svoje kampanje, ali tempo i žestina njegovih napada su pooštreni”, piše Rogen, navodeći izjavu predsednika SAD na zboru u Severnoj Dakoti – da je Evropska unija “uspostavljena zbog koristi od Sjedinjenih Država, da napada našu kasicu-prasicu”.

Novinar potseća na Trampovu opasku pred liderima G7, nedavno u Kanadi, da “je NATO rđav koliko i NAFTA”, na “nagoveštaj” premijeru Švedske “da bi Amerika trebalo da napusti NATO savez” i na “nehajne javne napade na nemačkog kancelara Angelu Merkel u njenom najosetljivijem trenutku”.

Sve je to tendencija koja vodi “jednom neizbežnom zaključku”, svodi tezu Dzoš Rogen: “Tramp ne veruje u produženu svetinju Evropske unije i NATO, a ni u obaveznost Sjedinjenih Država i jednom i drugom.”  

Ne ruši nego resetuje

Provera ispravnosti zaključka pokušana je pitanjima Trampovim prvim saradnicima.

Državni sekretar SAD Majk Pompeo izjavio je da predsednik “nastoji da ‘resetuje’ liberalni svetski poredak, ne da ga demontira”. Tramp je nastupao “rušilački, da bi saveznike primorao da se slože s reformama, potrebnim da izraze interese SAD”, citiran je Pompeo.

Pomoćnik sekretara Ves Mičel je to što Tramp čini nazvao “strateškom obnovom”. Govorio je prošle nedelje u Briselu, saveznicima. Cilj je da se alijansa utegne za stratešku utakmicu s Rusijom i Kinom, objasnio je.

Izazov dominaciji Zapada

Međutim, komentariše posle tih navoda Rogen, “napori da se Evropa razuveri ne uspevaju”. Evropski zvaničnici ne veruju više da se Trampove reči mogu zanemariti.

“Oni procep u savezu ne vide kao rutinski ili privremen. Oni ne veruju da je mogućno da se transatlantski most reparira usred Tramp-dimenzija zemljotresa. Evropske zemlje nemaju izbora nego da se štite i traže alternative predvodništvu SAD.”

Autor je razgovarao o političkom fenomenu s bivšim premijerom Britanije i citira Tonija Blera:

“Ako zagledate u svet danas, shvatate da se pozicija Zapada dovodi u pitanje prvi put u više vekova. I ako je Zapad razjedinjen, biće manje sposoban da odoli tom izazovu”, citiran je Bler.

“Ako Evropa ne oseća da su Sjedinjene Države zaista uz nju, postoji rizik da se pojedine evropske nacije okrenu drugim geopolitičkim silama, i to je loše za Ameriku”.  

Kako će s Putinom

Tako politički “pročitan”, predsednik SAD motiviše dugogodišnju saradnicu Njujorkera Robin Rajt, da već naslovom izuzetno dugačkog članka u tom magazinu upita: “Hoće li Tramp biti izigran od Putina?” Aludira, razume se, na mogućni ishod susreta i razgovora (pregovora) dvojice, 16. jula u Helsinkiju.

Rajt zamera Trampu što je olako odložio u stranu optužbe na račun Rusije za mešanje u američke izbore. A onda, uzeo stav izražen izjavom: “Od prvog dana govorim, sporazumeti se s Rusijom i s Kinom i sa svakim, dobra je stvar. Dobro je za svet. Dobro je za nas. Dobro je za svakog.”

Robin Rajt ne misli tako. Šef SAD odlazi na susret s Putinom pošto je prethodno svojim gestovima uzdrmao američke dve snažne potpore, savez industrijskih sila G7 i NATO.

I autorka članka i njeni citirani sagovornici, uglavnom politički neistomišljenici predsednika SAD, zaziru od mogućnosti da se “Helsinki” dogodi po modelu “Singapura”. Tramp se otud vratio bezmalo fasciniran do tada proklinjanim šefom Severne Koreje Kim Džong-unom.

“Ravno je vrsti ludila”, imati Trampovu ideju “da će on bolje sam, da će Putin imati za njega više uvažavanja ako je razorio, doslovno, one institucije koje Americi daju moć, kao NATO i G7”, citirani su u Njujorkeru Trampovi američki kritičari.

MekFol “tipuje” na Putina

Bivši ambasador SAD u Rusiji Majkl MekFol “tipuje” da je pobednik susreta Tramp-Putin, več unapred predsednik Rusije.

“Ja se bojim da će Tramp zasuti Putina pohvalama, isto kako je postupio s Kim Džong-unom. I to bi bila ogromna pobeda za Putina”, citiran je MekFol.

Ima, međutim, američkih autora koji misle da iskorak dve sile prema nekoj zajedničkoj liniji ne mora biti obavezno rđav – upravo zbog fakta da su teško pogoršani njihovi međusobni odnosi.

Na taj način rasuđuje Angela Stent, profesor na Džordžtaun univerzitetu i autor knjige o “Granicama partnerstva” u rusko američkim odnosima u 21. veku, u članku za američki Nešenel interest.

Uzevši zategnutost u američko-ruskim odnosima i krhkost kontakata na visokom nivou, “ima jakih argumenata za Trampa za samit s Putinom”, zastupa Angela Stent.

Za čitav svet je smisleno “da dve svetske nuklearne super-sile sednu zajedno i ponovo uspostave neke od kanala komunikacije”, prekinute posle Ukrajine, Krima i 2014.

Lista tema o kojima bi trebalo razgovarati dugačka je: Ukrajina, Sirija, Iran, Severna Koreja, terorizam, sajber-uplitanje...

“Tramp bi želeo da pokaže da je, suprotno Baraku Obami, u stanju da ima produktivne odnose s Putinom koji, on je to rekao, zaslužuje mesto za stolom svih važnih međunarodnih odlučivanja – što je ono u šta takođe veruje i Putin.”

Manje je jasno šta će zahtevati Tramp. “Ali, za Putina, samit znači kraj izolacije koju su Rusiji imale nameru da nametnu SAD, zbog njenih akcija u Ukrajini.”

Sam fakat da predstoji susret je rehabilitujući za Putina, ocenjuje Angela Stent u magazinu Nešenel interest.

Tamno nad Briselom

U svakom slučaju, sam Donald Tramp drži do susreta u Helsinkiju. Pojedinost da je baš Džon Bolton poslat u Moskvu, jastreb koji se zalagao za još oštrije američke sankcije, “samo potvrđuje ozbiljnost i značaj koji se pridaje agendi (predstojećih razgovora)”, komentarisao je Metju Rojanski, direktor Kenan instituta pri Vilson centru, upitan za već pominjani Nešenel interest. “Samit bi mogao da oživi neopohodni esencijalni radni nivo kontakata dve strane koji je zamrznut”, smatra Rojanski.

“Urgenta pitanja su strateška stabilnost u sferi nuklearnog i kontrola i de-eskalacija rizika direktnog sukoba, naročito u regionu Baltika i oko Sirije. Trebalo bi da cilj bude ovlašćenje da se na radnom nivou sledi za tim i drugim pitanjima”, citiran je za Nešnel interest.

Sudeći po obimu i učestalosti osvrta na Helsinki, već sada je jasno da će Trampov radni sto s Putinom, zaseniti samit NATO pakta koji mu prethodi. A, za razliku od optimizma u odnosu na sporazum dvojice, slutnja dalje disharmonije lebdi nad događajem u Briselu.