Treba li Evropa da se plaši migranata

Podaci UN o izbeglicama u svetu više su nego sumorni. Kako je objavio UNHCR, procenjuje se da je širom sveta raseljeno oko 65,6 miliona ljudi, od kojih su 22,5 miliona njih – izbeglice. Organizacija ističe da su cifre „bez presedana“ i upozorava da se svet trenutno suočava sa najvišim nivom raseljenih ikada.

„Cifre prikazuju humanitarnu katastrofu biblijskih razmera, naročito u Siriji gde je više od 65 odsto ukupne populacije raseljeno. Ali, da li to treba da bude razlog za paniku na Zapadu?“, pita Nasim Ahmed, kolumnista portala Midlist monitor sa bazom u Londonu.

On objašnjava da su dve trećine od pomenutih 65,6 miliona ljudi, na teritorijama svojih zemalja. Što se tiče Sirije, najveći teret su ponele susedne zemlje – Turska, Liban, Jordan, Irak i Egipat, gde se nalazi 97 odsto sirijskih izbeglica. Takođe, Ahmed navodi i da su organizacije za pomoć izbeglicama danas mnogo bolje pripremljene da rešavaju humanitarne probleme nego ikada pre. Ne treba zaboraviti ni činjenicu, dodaje on, da je dolazak izbeglica na teritoriju Evropske unije dostigao vrhunac 2015. sa 1,26 miliona pristiglih ljudi, „što je manje od dva odsto ukupne globalne brojke“, to jest od ukupno 65,6 miliona raseljenih, prema proceni UNHCR.

Dete iz Sirije u izbegličkom kampu u Turskoj ( foto, Midlist monitor)

Duplo manje izbeglica

Prema podacima Međunarodne organizacija za migracije, broj onih koji dolaze u Evropu zapravo opada. Odeljenje za izbeglice pri UN je objavilo da je tokom 2017. broj izbeglica koje su potražile pomoć na teritoriji Evrope, opao za polovinu.

„Za neke evropske prestonice, to je najmanji priliv u poslednje četiri godine“, navodi Ahmed.

„Međutim, ne primećuje se da je i panika utoliko opala, već se događa upravo suprotno. Jačaju snage koje se zalažu za prava ’starosedelaca’ i njihovih ’zajednica urođenika’, koje se usko rasističkim rasuđivanjem protive dolasku imigranata, odnosno bilo koga ko bi mogao da se nazove ’strancem’. Jačaju, i time dovode u pitanje univerzalne ideale Zapada. Temelji evropske kuće sa 741 milionom stanovnika, pokazuju znake političkog i kulturnog pucanja samo zato što treba da prihvate dodatnih 0,16 odsto ljudi iz drugih delova sveta“, piše ovaj kolumnista.

Tramp „otvoreno neprijatan“

Nemačka kancelarka Angela Merkel je pod jakim pritiskom da „pritegne“ propise vezane za izbeglice ili će, u suprotnom, rizikovati da dođe do raspada političke koalicije. Širom Evrope rastu apetiti za „mnogo oštrijim stavom po pitanju izbeglica“.

Malo je svetskih moćnika, međutim, koji su „otvoreno neprijatni, kakav je predsednik SAD Donald Tramp“. Ahmed se ovde osvrće na Trampov komentar da je kriminal u Nemačkoj „naglo skočio“, te da je ovo posledica „ozbiljne greške mnogih zemalja Evrope koje su dozvolile dolazak milionima ljudi koji su nasilno promenili lokalnu kulturu“.

„Njegova izjava je u potpunosti netačna, jer je kriminal u Nemačkoj danas najniži od 1992. naovamo. No, nije Tramp usamljen u iznošenju pogrešnih informacija i lažnih vesti kada su u pitanju izbeglice. Grozničavu političku atmosferu u Velikoj Britaniji napravile su izmišljotine desničara. Ako pratite govore, referendume, ishode izbora, čitate novine, gledate vesti, steći ćete utisak da je međunarodna migracija potpuno van kontrole, da su države nemoćne pod naletom seoba, te da migranti prete da ugroze društveni poredak mnogih zemalja. Posledica ovakve hiper-propagande jeste da se od političara zahteva da budu ’čvrsti’ po pitanju izbeglica“, stoji u tekstu Midlist monitora.

OEBS o pozitivnom razvoju

Pogrešna slika o migrantima i izbeglicama čini da Evropljani postaju sve više neprijateljski raspoloženi prema strancima.

„Upravo zbog toga što izbeglice moraju napornije da rade da bi imali uslove života kakve i najlenji zapadnjak smatra svojim pravom po rođenju, oni više doprinose nego što uzimaju od evropskog društva. Izveštaj OEBS-a je to potvrdio. Tvrdnja da imigranti koštaju više nego što doprinose jeste mit bez ikakvog empirijskog dokaza“, piše Nasim Ahmed.

OEBS navodi da gotovo u svim razvijenim zemljama u kojima žive, migranti više doprinose društvu nego što mu štete. Oni su „produktivni članovi društva, koji rade, otvaraju nove poslove i imaju inovativne ideje“. Zbog migranata se povećala brojnost radne snage – u SAD za 47 odsto, u Evropi za čak 70. Pridošlice rade i dobro plaćene i lošije poslove, uključujući tu i brigu o starijim građanima i zdravstvenu negu uopšte.

„Dok OEBS priznaje da priliv izbeglica predstavlja složenu situaciju i nosi izazove, organizacija takođe pozdravlja pozitivni doprinos koji oni ostvaruju. Uz efikasne integracijske propise, stručnjaci OEBS-a tvrde da će zemlje koje prihvataju migrante, doživeti pozitivnu transformaciju. Mogu da postanu bogatije ekonomski, društveno i kulturno, ukoliko prihvate ovakvu priliku za razvoj bez presedana“, ističe Ahmed, osvrćući se na Međunarodnu nedelju izbeglica koju, kako kaže, „treba da slavimo u pogledu doprinosa, kreativnosti i prilagodljivosti migranata“.