Evropa pred trgovinskim ratom sa SAD i duhovima prošlosti

Odnosi između Pariza i Vašingtona su napeti, a telefonski razgovor između američkog predsednika Trampa i francuskog predsednika Makrona prošao je "veoma, veoma loše" - preneo je CNN, pozivajući se na izvor u Beloj kući. Izgleda da Tramp nije bio raspoložen da prihvati Makronove kritike zbog uvođenja američkih carinskih taksi na aluminijum i čelik. Znamo da je pre toga Makron nazvao američke mere ilegalnim, ocenio da je to "greška" i da će EU odgovoriti proporcionalno.

Jelisejska palata je saopštila da je Makron pozvao Trampa da učestvuje u pregovorima sa EU, Kinom i Japanom kako bi se ojačala pravila Svetske trgovinske organizacije. Bela kuća je o ovome izdala saopštenje u kome se govori o "uravnotežavanju trgovinskih odnosa sa Evropom". Vidimo razliku u opisu teme razgovora. Sve što Trampa zanima to je da smanji i preokrene u svoju korist postojeći komercijalni deficit između SAD i EU koji je prošle godine iznosio 120 milijardi evra.

Berlin, 06.06.2018 - nemačka kancelarka Angela Merkel danas je odgovarala na pitanja poslanika na sednici nemačkog parlamenta Bundestaga u Berlinu

Strepnja od svetskog trgovinskog rata

Kako god da se budu razvijali odnosi između dva predsednika - oni će se videti u Kanadi u petak 8. juna na samitu G7 gde će biti i nemačka kancelarka Merkel, kao i novi predesednik italijanske vlade Đuzepe Konte.

Podsetimo da je pre skoro tačno godinu dana samit G-7 održan u Rimu i da je posle njega kancelarka Merkel najavila istorijski preokret u transatlantskim odnosima, izgovorivši nešto što je pre izbora Trampa za predsednika SAD bilo nezamislivo:

"Mi ne možemo više potpuno da računamo na naše britanske i američke saveznike. Evropa treba da uzme svoju sudbinu u svoje ruke".

Odluka Donalda Trampa izazvala je veliku brigu u svetu jer postoje svi razlozi da otpočne trgovinski rat velikih razmera.

Predsednik SAD Donald Tramp sa predstavnicima američkih industrijskih radnika predstavlja, posle potpisivanja, proglas za uspostavljanje taksi za uvoz čelika i aluminijuma, u ​​Beloj kući u Vašingtonu 8. marta 2018. godine.

Troškovi Trampovih mera

Poglavlje o čeliku i aluminijumu je samo deo šire napetosti u trgovinskim odnosima između SAD i EU i naročito SAD i Nemačke.

Evropski izvoz koji je meta Trampovih zaštitnih mera iznosi nešto više od 6 milijardi evra. Što se tiče EU ona se manje - više jedinstveno suprotstavila Trampovim merama, ali na način koji je više simboličan. Na spisku evropskih odgovora su motori, sok od pomorandže itd u vrednosti od oko skoro tri milijarde evra.

Nemačka je najviše pogođena Trampovim protekcinističkim merama zbog svoje automobilske industrije. Suficit evropske automobilske industrije u razmeni sa SAD iznosi  skoro 35 milijardi evra.

Najveći evropski izvoznici automobila su Nemci. Nemačka automobilska industrija investirala je na jugu SAD gde je izgradila fabrike za sklapanje delova odakle zatim izvozi automobile u ceo svet.

Najčešće je reč ovde o automobilima iz manje luksuznih serija od onih koje Nemci direktno izvoze u SAD.

Američke protekcionističke mere najviše će pogoditi Nemačku zato što će njenoj automobilskoj industriji će biti potrebno vreme i novac da bi se reorganizovala.

Ključni efekat američkih mera u Evropi u sektoru metalurgije biće višak ponude i prevelika proizvodnja. To je već i do sada bio problem zbog ogromne proizvodnje u Kini što je dovelo do pada cena u svetu.

Donald Tramp i Angela Merkel na konferenciji za novinare u Vašingtonu 28. aprila 2018. godine kada su odnosi već bili očigledno zahladneli

Najava promena u svetskoj trgovini

Za sada, kada je reč o odgovoru na Trampove mere, još ne može da se govori o realnom jedinstvu u EU.

Za Francusku više je reč o simboličnom činu, a za Nemačku je sada reč o tome da se uspostave mere vezane za odbranu evropskog suvereniteta, što znači suverniteta evropske nad-države za koju se zalaže francuski predsednik Makron.

Nemačka, ne bez razloga, u američkim protekcionističkim merama vidi uvod u trgovinske pregovore koji bi bili mnogo širi. Svetska trgovinska organizacija, koja je bila "generalštab" neoliberalnog svetskog poretka - tržišta bez granica, bila bi zamenjena bilateralnim pregovorima među državama.

Evropljani su videli kako se to dogodilo sa Kinom. Trampova retorika je bila preteća i reklo bi se ekstremna sve dok Kina nije pokazala da je spremna da pregovara. Uprkos izvesnom popuštanju Kine i spremnosti da delimično otvori svoje unutrašnje tržište, američka administracija i dalje vrši maksimalni pritisak, tražeći zapravo da se kineske vlasti konkretno, precizno, izražavajući se u brojevima, angažuju na smanjenju trgovinskog suficita sa SAD.

Ko je kriv?

Neki ekonomisti sada veoma kritički analiziraju ekonomsku politiku EU u protekloj deceniji, ocenjujući da je greška bila što se ona orjentisala na smanjenje troškova proizvodnje, dakle na neku vrstu "lou kost" strategije, umesto da se orjentiše na politiku tehnološkog napretka.

Pred Evropom su velike promene: ukoliko dođe do uspostavljanja evropskog suvereniteta moraće pre toga da se uspostavi jedan plan zajedničkog ekonomskog razvoja, pre svega strateškog razvoja visoke tehnologije. Ekonomske razlike među zemljama EU, činjenica da Nemačka ima trgovinski suficit, a da Francuska u isto vreme ima trgovnski deficit na primer - govore da to neće biti jednostavno.

Teoretski, okretanje ka jednom centralizovanom modelu EU moglo bi da otvori novu epohu i da zaustavi rast populizma. U praksi, međutim, to će biti mnogo složenije. Pitanje je da li za takav zaokret još ima vremena.

Ne samo u istočnoevropskim zemljama već i u zapadnoevropskim, svakim danom jačaju populističke političke partije koje jedna za drugom pobeđuju u izborima ili ulaze u vlade, zlokobno nas vraćajući u tridesete godine XX veka sa svojom rasističkom, izolacionističkom i nacionalističkom retorikom.

Makron u svojim govorima osuđuje nacionalizam, podseća šta se desilo u Evropi tridesetih godina prošlog veka, ali nije spreman na samokritiku. Nema govora da bar konstatuje da je za eksploziju populizma i nacionalizma odgovoran upravo neoliberalni ekonomski model za koji se on zalaže a čije su osnovne karakteristike  deregulacija, poništavanje države i javnog interesa, privatizacija po svaku cenu i tržište koje se samo organizuje.

Ostala je pustoš…

Rezultat tog modela je pustošenje privreda u mnogim državama zapadne Evrope zbog višedecenijskog izmeštanja proizvodnje u zemlje u kojima je radna snaga jeftinija, ponekad toliko jefitinija da se umesto o radnicima može govoriti o robovima.

Osim toga potpuno otvoreno tržište dovelo je, recimo u Francuskoj, do toga da ona više nema svoju industriju. I ona proizvodnja koja je ostala u zemlji - postala je strano vlasništvo. Prodajući svoje fabrike, Francuska je prodavala i svoju nekada svetski vrhunsku tehnologiju. Gotovo da više nema svoju industriju.

Ostala je pustoš slična onoj u SAD. Ako se ovome doda bogaćenje manjine i osiromašenje srednje klase koja mora da radi više poslova da bi održala kakav-takav nivo života i uvećanje broja potpuno siromašnih - jasno je da su se stekli svi uslovi za jačanje populističkih i krajnje desnih ideja.

Privatna moć i država

Makron i ostali neoliberalni političari ostavljaju građanima izbor između radikalnog ekonomskog liberalizma, kakav je neoliberalizam, i radikalnih desnih i ostalih populističkih doktrina. Niko i ne pominje kao mogućnost vraćanje na socijaldemokratiju i Kejnsov umereni ekonomski model kapitalizma sa doziranom intervencijom države u pogledu zaštite javnog interesa.

Kao da je sasvim palo u zaborav čuveno upozorenje američkog predsednika Franklina Delana Ruzvelta iz govora održanog 1939. godine: "Kada privatna moć postane jača od moći demokratske države - onda imate fašizam".

U zapadnoevropskim zemljama tehnokratska elita koja je decenijama bila na usluzi industrijskim lobijima umesto građanima i uvela ekstremno liberalnu finansijsku i ekonomsku politiku - sada pere ruke od odgovornosti zbog ulaska neofašista u italijansku, a pre toga u austrijsku i mađarsku vladu. Da ne govorimo o ulasku u Bundestag Alternative za Nemačku, stranke koja ima partnersku saradnju sa neonacističkim uličarima iz pokreta Pegida. 

Nemački signali

Ne slučajno, nemačka kancelarka Merkel pre nekoliko dana konačno je odgovorila na predloge francuskog predsednika Makrona formulisane još u septembru prošle godine u govoru na Sorboni o federalizovanju evrozone, o zajedničkom evropskom budžetu, zajedničkom ministru finansija evrozone i osnivanju Evropskog monetarnog fonda.

Projekat budžeta za zajedničke investicije i Evropskog monetarnog fonda koji je kancelarka izložila u intervjuu Frankfurter alemajne cajtungu  daleko je skromniji nego Makronov. Ono što je predložila su mali koraci koji podrazumevaju znatno skromnije finansijsko angažovanje, daleko od planova Makrona o evropskoj nad-državi.

Kancelarka je između ostalog oprezna i zbog toga što u redovima sopstvene koalicije nema podršku jaku kao nekad kao i zbog toga što protiv sebe ima jaku krajnje desnu opozicionu stranku Alternativa za Nemačku, u čijem programu je izlazak iz evro-zone.

Odgovori iz prošlosti

Svi se sada pitaju šta će uslediti posle uvođenja američkih carinskih barijera za EU.

"Možemo da kazemo da  Evropa nije više podređena SAD i da će odnosi EU - SAD biti sve zaoštreniji u budućnosti. To nije dobra vest samo za Rusiju i Kinu već i za Evropu koja je konačno slobodna", komentar je ruske agencije RIA Novosti, koji dobro ilustruje pogled iz Moskve na sva trenutna previranja u EU i transatlantskim odnosima.

Na Zapadu, s obzirom da je budućnost u magli - mnogi mediji su u prošlosti potražili odgovor o tome šta donosi budućnost. Naravno, setili su se pisma koje je američkom predsedniku Herbertu Huveru 1930. godina poslalo 1028 ekonomista sa sledećom porukom: "Ubeđeni smo da je uvođenje protekcionističkih mera greška. To će dovesti do skoka cena za američke potrošače" .

Desetak američkih ekonomista poslalo je, 87 godina kasnije, gotovo identično pismo predsedniku Trampu kako bi ga upozorili na opasnosti koje nosi uvođenje carinskih taksi na uvoz čelika i aluminijuma. Po njima, Amerika je danas u opasnosti da dođe u istu situaciju u koju je došla 1930. zbog uvođenja protekcionističkih mera.

U oba slučaja, kritičari Trampa, kao i autor teksta u Vol strit džornalu, smatraju da je američki predsednik reagovao iz političke računice, ne razmišljajući mnogo da li je njegova odluka ekonomski umesna.

Huver je želeo da zadovolji zahtevima poljoprivrednog lobija i zadobije naklonost konzervativnog dela kongresa, dok je Tramp želeo da se dopadne biračima industrijskih država na severu, koji tradicionalno glasaju za demokrate, a koji bi sada na izborima u pola mandata u novembru ove godine - mogli da glasaju za desnicu. 

U oba slučaja pisma su ostala bez odgovora.

Ekonomski nacionalizam i rat

"Protekcionističke mere veoma su naškodile američkoj ekonomiji i to je jedan od razloga zbog kojih su SAD posle drugog svetskog rata učinile sve kako bi u svetu prevladala slobodna razmena", ocenio je Mark Viliam Pejlen, britanski ekonomista u jednom tekstu objavljenom na sajtu nemačkog kanala NBC.

On objašnjava da je 1929. godine američka ekonomija izgledala oporavljeno - nezaposlnost se smanjila, ali je poljoprivredi išlo loše i predsednik Huver, pod uticajem lobija zemljoradnika, podržao je njihovu zaštitu od uvoza poljoprivrednih proizvoda. Kongres je, međutim, proširio te mere na 900 proizvoda. Posledice su došle uskoro - za 40 odsto smanjena je međunarodna trgovina i međunarodna razmena.

Ima naravno i drugačijih mišljenja. Još uvek se vodi rasprava među istoričarima o posledicama uvođenja protekcionističkih mera u SAD 1930. godine  - neki smatraju da su ove mere, pored špekulacija, uzrok takozvane velike depresije tridesetih, dok drugi čak veruju da su one takođe odgovorne za uspon nacizma u Nemačkoj. Recimo, Fajnenšel tajms objavio je tekst u kome se ocenjuje da su ove mere povećale bedu u svetu što je bio jedan od uzroka Drugog svetskog rata.

To je otprilike i mišljenje francuskog predsednika Makrona koji je citirao generala Degola da bi osudio predsednika Trampa zbog protekcionističkih mera i "ekonomskog nacionalizma, a nacionalizam - to je rat, to je tačno ono što se dogodilo 1930. godine".