Ruka Rusije “trampizovanoj” Evropi
Evropa, kojoj Rusija pristupa kroz Austriju, posetom Vladimira Putina Beču, je Evropa koja je zbunjena Amerikom. Ukoliko je utisak tačan, “trampizovana” Evropa počinje da zapaža da je bez oslonca na koji je naučila. Njen klasični transatlantski partner čak gubi osećaj i za politički takt. Možda to i jeste trenutak za Moskvu. Da nad Poljskom pruži ruku evropskom Zapadu
(Beč, 05.06.2018 - susret kancelara Austrije Sebastijana Kurca i predsednika Rusije Vladimira Putina u Beču)
Na prvi pogled – gas. Praktičan i dovoljno veliki razlog da šef Kremlja predsednik Vladimir Putin u utorak poseti Beč i omogući da se iza političke scene, na kojoj ga susreću predsednik moćne malene zemlje u Alpima Aleksander Van der Belen i kancelar Sebastijan Kurc, potpišu papiri o daljim ruskim isporukama.
Poseta Austriji koincidira s 50-godišnjicom sporazuma ruskog Gasproma i austrijskog OMV o isporuci ruskog gasa Austriji (1. juna 1968.). Za tih pola veka Austrija je izrasla u čvorno distribuciono mesto ruske prodaje u Evropi i u utorak, poluvekovni rusko-austrijski jubilej obeležen je novim ugovorom te dve kompanije, s važnošću do 2040.
Državni dostojanstvenici bili su visoki svedoci.
Beč, 05.06.2018 - predsednici Austrije i Rusije, Aleksander Van Der Belen i Vladimir Putin na svečanom dočeku u Beču
Čvor ruskog transporta gasa u EU
“Austrija je postala jedna od ključnih, da se ne bi baš reklo najvažnijih jedinica ruskog gas-trasporta Zapadnoj Evropi, i igra važnu ulogu u osiguranju energetske bezbednosti čitavog evropskog kontinenta”, izjavio je u prigodnom osvrtu na ovaj trenutak Putin, citirala je ruska RT.com.
Predsednik je podsetio da je Rusija isporučila za to vreme Austriji “više od 200 milijardi kubnih metara prirodnog gasa”, prenela je RT.
Uoči posete, kancelar Kurc je istupio u javnosti rekavši da se gasna saradnja s Rusijom pokazala “izuzetno korisnom za obe strane”. Dok je, pak, Van der Belen, citiran s konferencije za štampu posle razgovora dvojice predsednika, izjavio kako političari SAD optužuju zbog tog posla Evropu – međutim, “zaboravljaju da je američki tečni gas dva ili tri puta skuplji nego ruski gas” i da “u takvim okolnostima ima malo smisla, čisto ekonomski, zamenjivati ruski gas američkim LNG”, javila je pravo s događaja ruska RT.
Kontakt-mesto Rusije i Zapada
Ipak – poenta posete šefa Kremlja Beču, gde ga je u dvorištu dvorca Hofburg, uz sav ceremonijal najvišeg protokola dočekao predsednik Austrije, nije u još jednoj prodaji ruskog prirodnog gasa.
Period koji je započet prodajom gasa, dobrim delom je period još trajućeg Sovjetskog Saveza i vreme kada je Beč funkcionisao kao kontaktno mesto Sovjeta i Zapada.
Trag te uloge medijatora provlači se kroz spoljnu politiku Austrije do današnjih dana. Politika Beča prema Moskvi počiva na ideji da Austrija bude “most”, i onaj beočug koji povezuje Evropu i Rusiju. I ta takva ambicija Austrije, izražena njenim, i pored habanja pod “bočnim pritiscima”, ipak nepomućenim odnosima s Rusijom – nudi “supstancu” ovom događaju s Putinom.
Ruski predsednik Putin i austrijski kancelar Kurc u Beču u utorak 5. juna 2018.
Naredni predsedavajući EU
Austrija, za razliku od drugih prestonica Unije, tokom britanski dirigovane kampanje protiv Moskve povodom iskonstruisanog “slučaja Skripalj” – nije proterala ni jednog od ruskih diplomata u Beču.
Jula ove godine, Beč će preuzeti “rotaciono” predsedavanje Evropskom unijom, na pola godine. To ne mora obavezno olakšati odnose Brisela i Moskve, ali neće ih otežati.
Kancelar Austrije Sebastijan Kurc ubraja se u pristalice ideje da se Rusiji ukinu sankcije, ukoliko ispuni svoj deo obaveza iz paketa sporazuma o istočnoj Ukrajini, u okviru “procesa Minsk”. Sve to, kao ponuda političkih mogućnosti, nisu mali razlozi za jednu visoku rusku posetu.
Putinova državna poseta Austriji je prva posle njegovog ponovnog izbora na funkciju. I to je prva poseta šefa Kremlja nekoj državi na Zapadu od jula prošle godine.
Razgovor o sankcijama
Razume se – najmanje od svega je ono što je o sadržaju razgovora saopšteno javnosti.
Ipak, ima osnova pretpostaviti da se sa ruske, ali i sa zapadne strane, počinje da istražuje zdravo tle za eventualnu rehabilitaciju odnosa Rusije i Zapada.
Stvara se klima za konstruktivniji razgovor o sankcijama.
Đuzepe Konte, tek što je zanoćio kao novi predsednik vlade Italije, istupio je u utorak inauguracionim govorom pred italijanskim Senatom, pa govoreći o odnosima Italije i Rusije kaže – njegova vlada “će se založiti za preispitivanje sistema sankcija”.
“Mi ćemo podržati otvaranje prema Rusiji... Zalagaćemo se za reviziju sistema sankcija, počev od onih koje nanose zlo ruskom civilnom društvu”, citirao je premijera ruski Sputnjik.
Klin Varšave
Verovatno Poljska neće u tome učestvovati. Varšava se opredelila da bude klin SAD između evropskog Zapada i Rusije.
Varšava vadi novčanik državnog budžeta i zahteva da kupi vojnu bazu SAD na tlu Poljske.
To je to što se učvršćuje ovim silnim NATO manevrima uz ruske granice i “teškim milijardama” dolara (više od deset milijardi dolara, naveo je nemački DW) vrednosti oružja za Poljsku kupljenog prošle godine u Americi.
Varšava ne gubi nadu u pokušajima da spreči gradnju još jednog gasovoda između Nemačke i Rusije. “Nad glavama Poljaka”, kako je još pri prvoj cevi Severnog toka definisala Varšava.
Apel za jedinstvo EU
U Austriji, Putin se međutim opredelio “da ne vidi” značajno izmenjeno stanje nekadašnje, transatlantske Evrope.
U oči posete, šef Rusije je poručio da “Rusija ne želi procep u EU”, već “obnovu odnosa” sa zajednicom 28 zemalja, preneto je na Zapadu iz intervjua Vladimira Putina za austrijski ORF, pred polazak u Beč.
“Mi ne sledimo za tim da bilo šta ili bilo koga u EU delimo. Naprotiv, mi moramo proširiti saradnju sa EU”, rekao je Putin. “Mnogo više smo zainteresovani da EU bude ujedinjena i prosperitetna, jer EU je naš najvažniji trgovački i ekonomski partner”, rekao je.
Putinove poente iz intervjua ponovljene su i tokom predsednikovog istupanja pred novinarima u Beču.
Šef Rusije je izjavio da je njegova zemlja “sasvim otvorena i spremna da radi zajednički” sa evropskim partnerima, javio je nemački Dojče vele. Van der Belen je podvukao “tradicionalnu želju Austrije da se smanje tenzije, dodajući – Rusija je jasno deo Evrope, a ne nešto spoljno”, citirao je DW. Putin je ukazao na “priliku za novi početak u odnosima Rusije i EU”, naveo je DW.
Evropa po Trampu
Da bi se razumele poente o interesu Rusije da “EU bude ujedinjena”, valjalo bi pogledati pasus o Donaldu Trampu i iskušenju Angele Merkel, koji je upravo objavio nemački Špigl.
Za Angelu Merkel, Donald Tramp je “čovek koji je hronometar istorije vratio unazad, na nulti čas”, piše Špigl.
Doveo je u sumnju “sve što je decenijama ujedinjavalo Zapad: NATO, trgovačke ugovore i Ujedinjene nacije.”
Mnogi u vladi nadali su se “da Tramp neće biti tako rđav, jednom pošto položi zakletvu”. “Ali Merkel nema više nikakvih iluzija. Tramp ispunjava svoja obećanja u kampanji, nije bitno koliko da su čudna, kao da sledi spisak. Prošle nedelje ostvario je svoje obećanje da će uvesti kaznene carine na aluminijum i čelik iz Evrope”, piše Špigl.
Ambasador SAD u Nemačkoj Ričard Grenel izjavio je desničarski orijentisanom američkom sajtu da svoj zadatak diplomate (u Evropi) zamišlja kao potsticaj “snaženju” evropskih desničarskih vlada i lidera – i uspeo je da zaprepasti Berlin, naveo je Dojče vele.
Čak i više nego kada je, još i ne došavši na ovu stranu Atlantika na dužnost, pozvao nemačke kompanije u Iranu da napuste Iran. Jer, u protivnom će biti kažnjene američkim sankcijama.
Evropa kojoj Rusija pristupa kroz Austriju je Evropa koja je zbunjena Amerikom, sledi iz navoda nemačkih glasila. Ukoliko je utisak tačan, “trampizovana” Evropa počinje da zapaža da je bez oslonca na koji je naučila. Njen klasični partner čak gubi osećaj i za politički takt. Možda to i jeste trenutak za Moskvu - da nad Poljskom pruži ruku evropskom Zapadu.
