SIPRI: posle višegodišnjeg pada od lane opet rastu vojni izdaci
Prošle godine troškovi za vojsku u svetu porasli za 1,1 posto i premašili 1,7 biliona dolara
(Nemirseta in Klaipeda district, 04.06.2018 - više od 18.000 vojnika iz 19 zemalja članica učestvuje na vežbi u Baltičkom moru – jednom od najvećih pokreta američke vojske u Evropi posle Hladnog rata)
Prošla godina je, posle stagnacije ili pada od 2012, prelomna u pogledu svetskih izdataka za naoružanje. Prema upravo objavljenim podacima poznatog stokholmskog Instituta za istraživanje mira (SIPRI), lane su globalni izdaci u ove svrhe porasli za 1,1 posto i iznosili su 1,73 biliona dolara. A sve govori, prema ovom Institutu, da će narednih godina vojni budžeti rasti još bržim tempom.
„Posle višegodišnje pauze, iznuđene ekonomskim okolnostima, izvesno je da se u svetu ponovo ubrzava trka u naoružanju“, izjavio je ovim povodom, kako prenosi BiBiSi (BBC) ekspert SIPRI-ja Piter Vezemen (Pieter Wezemen).
Uzroka ovog preokreta je više. Počev od od toga što Siriju i Jemen devastira sve više surovi građanski rat, uz umešane prste mnogih velikih i malih svetskih igrača, koji prerasta u ogromne humanitarne katastrofe. U tome značajan deo krivice nose i strani isporučioci oružja koje je, međutim, teško blokirati ako ka njima hrle sve suprostavljene strane.
Na globalni plan se sve više vraća stari vojni rivalitet između SAD i Rusije. U Aziji ubedljivo dominira Kina a na to sa sve više nemira gledaju Indija, Vijetnam, Japan... Dalji razvoj situacije na Korejskom poluostrvu je nejasan i pored obećanja Severne Koreje da će se odreći nuklearnog oružja.
Ubedljivo najviše na svetu u vojne svrhe troše SAD. Američke poreske platiše je to lane koštalo 610 milijardi dolara, otprilike isto kao 2016. Ove godine, će se ta suma povisiti na 700 miliijardi, a i iduće godine će rast biti znatan. Lane je to iznosilo 3,1 posto bruto društvenog produkta, a 2008. je to učešće bilo 4,2 posto.
Vašington već godinama pritiska evropske saveznike u NATO da svoje vojne budžete povise na dogovorenih dva posto BDP ali većina to odlaže ili ignoriše. Ta obaveza je prihvaćena još na samitu Alijanse u Velsu 2014. Obavezu ne ispunjavaju ne samo manje zemlje kao što su Češka i Slovačka, nego ni Nemačka, ubedljivo najveća ekonomija u EU koja za odbranu izdvaja godišnje 44,3 milijarde tojest 1,2 procenta BDP. Ispuniti tu obavezu mnogim nemačkim političarim se čini nemogućim.
„To znači da bi za Bundesver trebalo da damo skoro duplo više sredstava. Ali, odakle to uzeti“, pitao se nedavno Hans Peter Bartels, poverenik Bundestaga za oružane snage. A sama kancelarka Angela Merkel nedavno je izjavila da „tih dva posto nisu nikakva dogma“.
Takve probleme nemaju, međutim, vlade SAD, Kine, Rusije,Indije... koje ne samo što u ove svrhe daju znatno više preko pomenuta - planirana evropska dva procenta BDP, nego neke čak udeo odbrane u BDP i dalje povećavaju. No, daleko najlakše trku u naoružanju prati Kina, čiji ekonomski rast istina od pre pet-šest godina nije dvocfren, kakav je bio u prethodne dve decenije, ali zemlja ima i dalje neuporedivo višu stopu rasta od drugih krupnih igrača na svetskoj vojnoj sceni – 6 do 7 posto.
