Pored Kine, i Rusija uz Pjogjang

U Koreji, zauzetoj razmenom “rođačkih nežnosti” Pjongjanga i Seula, u iščekivanju mogućnih ali, sve dok ne uslede, i još neizvesnih pregovora Donalda Trampa i Kim Džong-una o severnokorejskom nuklearnom oružju (12. juna u Singapuru) – posle Kine, minule nedelje je i Rusija “ubacila šešir u ring”.

Šef diplomatije te zemlje Sergej Lavrov posetio je u četvrtak Pjongjang, gde je primljen kod Kim Džong-una kome je, tokom razgovora bez svedoka, u prisustvu samo prevodioca, uručio poziv Kremlja da dođe u Moskvu i sretne se s Vladimirom Putinom.

Mladi vođa Severne Koreje, treći u dinastiji njenih vladara posle rata u Koreji i dolaska na vlast Kim Il-sunga, prihvatio je poziv. Datum potencijalnog susreta lidera nije utvrđen, osim što se navodi  da susret Kima i Putina neće uslediti pre još uvek hipotetičnog sastanka Kima i Trampa, u Singapuru.

“Dođite u Rusiju, biće nam drago da Vas dočekamo”, ponovio je Lavrov pred novinarima, kasnije, pošto su se zvaničnici posle susreta pojavili pred štampom, citirao je Rojters. Saglasno Rojtersu, Lavrov je u Pjongagu prvi put posle 2009. i dolaska na vlast Kim Džong-una.

Lavrov i Džong-un 31. maja u Pjongjangu

Kim Džong-čol

U trenutku ruske posete, visoki funkcioneri SAD i Severne Koreje, uveliko su već iza kulise radili “na pripremi Singapura”.

Taj proces oteže se mesecima, pošto je predsednik Donald Tramp bio najavio, onda takođe i otkazao, a na kraju još jednom nagovestio susret u Singapuru, prošle nedelje.

Gledano “po supstanci”, to u zasenku zapravo već i jesu pregovori, ili bar vrlo važan uvod, bez kog se ne može ni očekivati veliko finale – pošto se u toj, naoko kapricioznoj Trampovoj igri “hoće-neće”, utvrđuju zapravo i cena i mogućnost sporazuma.

Odlazak u Vašington Kim Džong-čola, “desne ruke” lidera Severne Koreje i njegovog najviše rangiranog obaveštajnog oficira, fakat je kojim se može braniti takav utisak posmatrača događaja.

Predsednik Trump šetao je sa Kim Iong Cholom (levo), vrhovnim zamenikom severnokorejskog lidera Kim Jong Una, nakon sastanka u Bijeloj kući u petak (desno - Majk Pompeo)

Pretnja primerom Libije

Kim Džon-čol je primljen kod Trampa, donoseći predsedniku SAD “lično pismo” Kim Džong-una. Obaveštajac nije, međutim, pošao Trampu dok se prethodno nije dobro razumeo o tome “šta je šta” s državnim sekretarom Majkom Pompeom.

Pompeo i savetnik predsednika za bezbednost Džon Bolton su ona dvojica “teškaša” današnje administracije, koji su istupili s tezom da vođa Severne Koreje treba da se spremi za “dil”, kakav su SAD 2003. načinile u Libiji, s Moamerom Gadafijem, objavio je Gardian.

Zvuči kao nadmeni sarkazam – ako se ima u vidu potonji NATO pomognuti prevrat u Tripoliju osam godina kasnije, i divljački fizički postupak libijskih zapadno pomognutih “demokrata” s Gadafijem posle sporazuma.

Ali to je što je šefu Libije bilo preteklo od nagodbe s Vašingtonom.

Maksimalni pritisak

Bolton i Pompeo su izjavili da je Trampova politika “maksimalnog pritiska” pomogla da se Kim Džong-un “privoli” da dođe za sto pregovora, preneo je Gardian.

Pjongjang je reagovao energično, rečima visoko rangiranog diplomate da slične deklaracije “nisu izraz namere da se pitanje reši kroz dijalog”.

“A ako se SAD trude da nas sateraju u ugao, i prisile nas da se jednostrano odreknemo nuklearnog oružja, mi nećemo više biti zainteresovani za takav dijalog...”, saopštio je Pjongjang, citirao je reči diplomate Gardian.

Majk Pompeo posetio je Severnu Koreju u početkom aprila, tokom uskršnjeg vikenda

Američki biftek

Kim Džon-čol je došao da utvrdi s kojom od dve opcije, zapravo, računa Vašington. Poslednjeg dana maja, u jednoj seansi je sat i po razgovarao s Pompeom.

Bolton je objasnio osnov američke zamisli “denuklearizacije” Severne Koreje. Izjavio je da to podrazumeva “otarasiti se sveg nuklearnog oružja, demontirati ga, i prebaciti u Oukbridž, u Tenesiju”.

“To znači otarasiti se sposobnosti za obogaćivanje uranijuma i plutonjuma”, izjavio je citirao je Gardian.

Ono zauzvrat, ukidanje sankcija, pomoć u razvoju.., što se rečnikom SAD obećava svetskim zečevima kao “šargarepa”, usledilo bi potom – kada Pjongjang odbaci iz ruku to jedino od čega strepe i zbog čega pregovaraju.

Nema podrobnosti o ishodu pokušaja da se američki ministar i Kimova “desna ruka” razumeju. Međutim, atmosfera određene opuštenosti dvojice, nagoveštena prizorom “radne večere” domaćina i gosta posle razgovora (posluženi su im “američki biftek, kukuruz i sir”, preneo je nemački Dojče vele) i fakat da je Kim Džon-čol primljen i u Beloj kući – nagoveštavaju da se došlo do dovoljno zajedničkog tkanja “za Singapur”.

Pitanje suvereniteta

Rusija se uključuje kao drugi sekundant Pojongjanga, u duelu u kome je zalog visoko-vredan. Prvi asistent i svedok je Kina, čije gledište o Korejskom poluostrvu bez nuklearnog oružja zastupa i Moskva. Ni Peking ni Moskva ne dopuštaju, međutim, da Severna Koreja bude žrtva američkih ucena i da uz pregovore sledi pretnja Vašingtona vojnom silom.     

Šef Rusije Vladimir Putin založio se “za garantovanje suvereniteta Severnoj Koreji”, preneli su ovim povodom američki mediji.

Putin je izjavio da bi potpuna denuklearizacija Severne Koreje “moralo da uključi garantovanje Severnoj Koreji njenog suvereniteta i nepovredivosti ”.

“Ako se ne ponašate agresivno i ako ne saterujete Severnu Koreju u ugao, rezultat koji želimo mogao bi biti postignut brže nego što bi mnogi pretpostavili i uz nižu cenu ”, citiran je predsedbnik Rusije.  

Singapore, 03.06.2018 - susret američkog sekretara odbrane Džima Matisa, ministra odbrane Japana Icunorija Onodere i ministra odbrane Južne Koreje Song Jang Mua na marginama foruma Međunarodnog instituta za starteške studije u Singapuru (IISS)

Interesi Moskve

Moskva nastoji “da bude uočljivija” u međunarodnom pokušaju da se spuste tenzije na Korejskom poluostrvu, kaže Rojters u vesti o poseti ministra Lavrova Pjongjangu. S tim se slaže i brojna druga štampa koja je pratila misiju Lavrova, ruska i inostrana.

Daleki istok nije u ravni geopolitičkih prioriteta Moskve u kojoj su područje bivšeg SSSR i Bliskog istoka, ali nije ni poslednji stepenik ruskih interesa, naprotiv – smatra Konstantin Asmolov, iz Instituta za Daleki istok Ruske akademije nauka, citiran ovim povodom u moskovskoj Nezavisimoj gazeti.

Rusija je prvi sused. Saradnja dve strane ograničena je sankcijama pod kojima je Pjongjang ali postoji, i u trenutku kao što je sadašnji, kada se govori o “denuklearzaciji” poluostrva, rusko mesto je odmah posle kineskog, ističe sagovornik NG.  

Težnja je da se dospe do dogovora o miru Severa i Juga “i (formalno) okonča Korejski rat”, citiran je Asmolov.

Učešće Sovjetskog Saveza u njemu bilo je “nominalno”, “vrlo specifično i ograničeno”, “za razliku od Amerikanaca i kineskih dobrovoljaca”, što se izražava i polugama današnjeg slabijeg uticaja Rusije na Severnu Koreju u odnosu na moć kojom raspolaže Kina.

U Pjongjangu, Lavrov je ukazao na podršku Rusije pristanku Severne Koreje “da radi na denuklearizaciji poluostrva”, preneo je Rojters. Ruski ministar se nada “da će sve strane usvojiti odmereni pristup u nailazećim mogućnim pregovorima o nuklearnom sporazumu”, rekla je agencija.

“To bi omogućilo ne samo postizanje denuklearizacije čitavog Korejskog poluostrva nego bi donelo održiv mir i stabilnost širom severo-istočne Azije”, citirao je Lavrova Rojters. Misija Rusije i Kine izraziće se podrškom eventualnom zahtevu Severne Koreje “da Sjedinjene Države olakšaju sankcije i učine druge ustupke” partneru koji je spreman da se odrekne nuklearnog oružja.