Odbrambena moć Irana

Iran nije najveća ali je nezaobilazna vojna sila Bliskog istoka, sledi iz pojedinosti o potencijalnoj ratnoj izdržljivosti Teherana, objavljenih na vebsajtu Global Firepower Indeks, specijalizovanom za takva rangiranja. Svoje zaključke, “Indeks” izvlači na osnovu 50 vojno-stručnih merila. A opet, donošenje i podmetanje pod lupu javnog interesovanja “vojne fascikle” Teherana, itekako je aktuelno posle odluke predsednika SAD Donalda Trampa da Iran vrati pod presu američkog ekonomskog (i vojnog) pritiska.

Sada, već i vrapci cvrkuću, kako je posle Trampovog opredeljenja na Bliskom istoku neizbežan još jedan rat.

Oči koje Bliski istok gledaju sa strane, okreću se tim povodom prema Izraelu. Ne izmiče pažnji za stepen veća agresivnost Izraela izražena raketiranjem i avio-napadima na pozicije Irana u Siriji.

Povećana ofanzivnost tumači se podrškom koja se Izraelu pruža iz Vašingtona.

Vežba iranske mornarice 2011. godine

Višeslojni rat u Siriji

Ministar odbrane Izraela Avigdor Liberman objasnio je udare potrebom Tel Aviva da uzvrati na “jedan iranski napad na prvu liniju izraelskih vojnih pozicija na Golanskoj visoravni”.

Predsednik Sirije Bašar Asad uporedio je sukob u Siriji sa “svetskim ratom” – govoreći da je taj rat “nešto žešće nego Hladni rat, mada manje od otvorenog rata”. Tako je opisao u intervjuu za grčki Katimerini.

Rat u Siriji, preobrazio se u “višeslojni rat, uvlačeći globalne super-sile, regionalne igrače i nedržavne aktere, uključujući SAD, Rusiju, Iran i Izrael”, izjavio je Asad.

“Ja se nadam da nećemo doživeti direktan sukob između super-sila, jer s tim, stvari za ostatak sveta izmiču kontroli”, upozorio je predsednik Sirije.

Nezavisno od procena spolja, Iran se koncem 20 veka suočio sa agresijom tada američki podržanog Iraka i pokazao da je nesalomiv u odbrani. Rat je trajao osam godina (1980.-1988.), ali završen je porazno po Irak, a Sadam Husein i njegov Irak, sami će, relativno ne dugo posle toga, postati žrtve SAD i Britanije, sila koje su ih u ratu protiv Irana pomagale.

I jak i nejak

Iran je trinaesta u svetu vojna sila, ali sa 534 hiljade ljudi u armiji, mornarici, vazduhoplovstvu i Islamskoj revolucionarnoj gardi – najveća na Bliskom istoku, kaže o vojnoj snazi Teherana Global Firepower Indeks.

Da bi se bolje razumeo kontekst – Turska je deveta u rangu vojna sila sveta. Egipat je dvanaesta, Izrael šesnaesta, Saudi Arabija 26-ta...

Nije sve u brojnom stanju vojske. Međutim, sa 82 miliona stanovnika, od Iraka napadnuti Iran odoleo je i zahvaljujući mogućnosti da iz tog velikog rezervoara života zahvata za front.

Prvi u regionu po ljudstvu, Iran nije nadmoćan nad rivalima po budžetu za vojsku, od 16 milijardi dolara u 2017.

Izrael, s kojim bi potencijalno mogao da bude u sukobu, imao je iste godine 18,5 milijardi za vojsku, “plus tri i po milijarde dolara vojne pomoći od SAD”, a Saudi Arabija 76,7 milijardi dolara. Budžet odbrane SAD bio je oko 600 milijardi dolara.

Okružen bazama SAD

Iran je, “takođe, skoro okružen vojnim bazama SAD i ne raspolaže bezbednosnim garantijama, kakve njegovi regionalni arapski rivali u Zalivu i Izrael dobijaju od Sjedinjenih Država”, nabraja “Indeks”.

Dodatno, Iran je bio pod četrdeset-godišnjim embargom SAD na nabavku oružja i od 2006. pod UN restrikcijama. To ga je nagnalo da se osloni najvećma na sopstvenu proizvodnju oružja. “U isto vreme, regionalni rivali Irana opskrbljeni su najmodernijim zapadnim vojnim sistemima”, objavio je specijalizovani veb-sajt.

Isturena odbrana

U nastojanju da nadoknadi relativnu slabost, Teheran se oslanja na asimetrične mogućnosti i mere protiv visokih troškova, u kontekstu odvraćanja odmazdom.

Jedan nivo odbrambene strategije je “isturena odbrana”, predvođena specijalnim operacijama posebne jedinice Islamske revolucionarne garde (Quds Force).

Strategija uključuje regionalne saveznke i proksi-pristalice, kao “osovine otpora” okrenute slabljenju, savladavanju, zastrašivanju ili borbi s neprijateljima Irana, dalje od njegove teritorije.

Kao takve, “Indeks” imenuje jedinice mobilisane u Iraku, u borbi protiv Islamske države, šiitske milicije stranaca koje se bore na strani Irana u Siriji, grupu libanskih šiita Hezbolah, Huti pobunjenike u Jemenu i Palestinski islamski džihad.

Te grupe, međutim, i ako su sa Iranom u vezi vojno i politički, imaju u određenoj meri i sopstvenu agendu i lokalne političke interese tokom angažovanja, kažu analitičari.

Washington, 16.05.2018 - američki predsednik Donald Tramp vratio se u Belu kuću u Vašingtonu posle posete supruzi Melaniji Tramp (Melania Trump) koja se u bolnici oporavlja od operacije bubrega

Pogoditi agresora kod kuće

Dugi nivo iranske vojne strategije izražen je razvojem raketa kratkog, srednjeg i dužeg dometa, “u stanju da pogode Izrael, zalivske arapske države, vojne baze SAD u regionu i delove Evrope”.

Iran ove projektile vidi kao sredstvo odmazde protiv Izraela i, u slučaju napada na Iran, kao sredstvo da neprijatelja pogodi na njegovoj teritoriji, što se u slučaju SAD odnosi na vojne baze Amerike.

Raketni napad Huti pobunjenika u Jemenu na Saudi Arabiju, i naoružavanje projektilima Hezbolaha u Libanu, ukazuje na strategiju Irana da kombinuje prvi i drugi nivo odbrane, mada Teheran demantuje da ima veze s Hutu raketiranjem, pišu autori analize.

Najzad, u strategiji Teherana postoji i treći nivo odbrane – što bi bilo zaprečavanje Ormuskog tesnaca za prolaz brodova, tankera s naftom iz Zaliva.

Postoji sijaset relativno sitnog oružja, bombi, projektila i koječeg drugog, kojima bi se to moglo postići. A približno petina svetskog snabdevanja naftom zavisi od mogućnosti saobraćaja kroz Ormuski tesnac.

Šta se sve može dogoditi u jednom ratu vidi se obično tek kada taj rat počne. Međutim, “priča se”, ili postoji bojazan da će rat na Bliskom istoku uslediti. Hoće li ga stvarno biti zna se - u Vašingtonu.